Fiskalni savet na majskoj sednici zaključio da reforme javnih preduzeća ne idu po planu. Zabrinjava kašnjenje u delu reformi koje se odnose na ozdravljenje javnih finansija. Sva ostala finansijaska kretanja u prva četiri meseca ove godine,  navodi se u izveštaju FS, su bila zadovoljavajuća

Tekuća fiskalna kretanja u prva četiri meseca 2016. godine mogu se oceniti  kao zadovolјavajuća, ali zabrinjava kašnjenje u reformskom delu programa za ozdravlјenje javnih finansija. Iako je deficit opšte države zaklјučno sa aprilom od oko 25 mlrd dinara naizgled upola manji od očekivanog, ovakav rezultat delimično je ostvaren zahvalјujući dejstvu nekoliko privremenih činilaca. Za portal ES izdvajamo neka objašnjenja iz integralnog izveštaja objavljenog na sajtu Fiskalnog saveta.

„Ocenjujemo da je trajno i održivo umanjenje fiskalnog deficita iznosilo nepunih 10 mlrd dinara. Dug opšte države na kraju aprila iznosio je gotovo 24,7 mlrd evra (75,3% BDP-a) i smanjen je u odnosu na kraj 2015. za oko 570 mln evra. Iako je reč o osetnom smanjenju ukupne zaduženosti u prva četiri meseca, ocenjujemo da je to uglavnom rezultat privremenih činilaca (pre svega kursnih razlika) i još uvek ne predstavlјa suštinski zaokret rastuće putanje javnog duga. Kao loše trendove u dosadašnjem delu 2016. izdvajamo kašnjenje u sprovođenju reformi koje su klјučne za srednjoročni aspekt fiskalne konsolidacije, tj. reforme javnih preduzeća, privatizacije državnih preduzeća i racionalizacije broja zaposlenih u sektoru opšte države.

Održivost ostvarenih fiskalnih rezultata i uspeh čitave fiskalne konsolidacije presudno zavisi od reformi javnih preduzeća, koje prema dostupnim informacijama ne idu po planu", navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta o fiskalnim kretanjima u martu i aprilu.

U Izveštaju FS je istaknuto da u EPS-u još nije usvojena izmena kolektivnog ugovora koja bi omogućila otpuštanje prekobrojnih radnika, što je trebalo da se završi još krajem prošle godine. Savet navodi da se odlaže najavljeno poskupljenje struje, a da najnoviji statistički podaci pokazuju da zarade u tom javnom preduzeću nisu pod kontrolom.

Sa racionalizacijom broja zaposlenih kasni se i u Železnicama Srbije, gde je kako navodi Fiskalni savet ta racionalizacija zastala. Srbijagas je najmanje reformisan, gde "ni relativno bezbolna podela preduzeća u skladu sa zahtevima Evropske energetske zajednice nije završena", piše u izveštaju Fiskalnog saveta.

"Dalje odlaganje reformi najvećih javnih preduzeća i eventualno prevaljivanje njihovih ogromnih dugova na državu izvesno bi poništilo sve dosadašnje napore za ozdravljenje javnih finansija", ocenio je Savet.

RTB Bor profitabilan sa manje zaposlenih

Fiskalni savet u svom izveštaju navodi da racionalizacija broja zaposlenih u opštoj državi jedva da je otpočela, „dok će najveća preduzeća u procesu privatizacije izvesno ostati u državnom vlasništvu i posle isteka važenja zaštite od prinudne naplate poverilaca".

"Za RTB Bor postoje analize koje pokazuju da bi ovo preduzeće eventualno moglo da posluje profitabilno ukoliko se smanji broj zaposlenih, dovede profesionalni menadžment i obezbede dodatna obrtna sredstva, ali konkretnih pomaka do sada nije bilo. Za Resavicu još ne postoji jasan plan o njenoj daljoj sudbini, pri čemu rešenje nije pronađeno ni za nekoliko preduzeća koja su imala relativno dobre šanse da budu privatizovana, poput PKB-a i Galenike", piše u izveštaju Fisklanog saveta.

Kako je istaknuto, ako bi država nastavila da direktno ili posredno pomaže ta preduzeća to bi budžet koštalo 200 miliona evra godišnje.