Poljoprivredna savetodavna i stručna služba za Borski okrug u Negotinu, Poljoprivredna zadruga Prahovo i NS seme, organizovali su predavanje na temu „Proizvodnja pšenice“. Predavači su bili ugledni naučni radnici, akademik profesor dr Srbislav Denčić i prof. dr Radivoje Jevtić

Negotin je juče ugostio dvojicu poznatih naučnih radnika sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji su održali predavanja u vezi sa unapređenjem proizvodnje pšenice. 

Profesor dr Srbislav Denčić, naučni savetnik Odeljenja za strna žita novosadskog Instituta, autor je ili koautor 32 sorte pšenice priznate u inostantstvu i 100 sorti pšenice, tritikalea i durum pšenice priznatih u našoj zemlji. Samostalno ili kao koautor sa drugim naučnim radnicima publikovao je više od 330 naučnostručnih radova. Profesor Denčić, autor tri poglavlja u međunarodnim monografijama je istaknuti naučni radnik iz oblasti genetike, varijabilnosti i nasleđivanja važnih agronomskih, fizioloških, morfoloških i biohemijskih svojstava kod pšenice, kao i u oplemenjivanju novih sorti pšenice i tritikalea. Vodio je program oplemenjivanja pšenice i banke gena u Institutu i držao nastavu na postdiplomskim studijama na predmetu Oplemenjivanje bilјaka na Polјoprivrednom fakultetu i povremeno na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu na grupi Oplemenjivanje organizama. U zvanje naučnog savetnika izabran je 1998. godine, a za redovnog profesora genetike na državnom Agrarnom univerzitetu u Hersonu (Ukrajina) 2008. godine, gde i danas predaje predmet Genetika.

Profesor Srbislav Denčić je bio rukovodilac jednog međunarodnog i nekoliko domaćih nučnih projekata, član ECPGR (Evropski kooperativni program za genetske resurse), upravnik Zavoda za strna žita u Institutu i predsednik Naučnog veća Instituta. Od 2013. vrši funkciju koordinatora za nauku i mentorstvo u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u okviru koje drži kurs za mlade istraživače pod nazivom „Nauka, mentorstvo i javno govorenje“.

U 2004. godini prof. dr Srbislav Denčić je izabran za dopisnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti i Akademije inženjerskih nauka Srbije, a 2013. godine je izabran za redovnog člana VANU.

Na osnovu svojih istraživanja daje veliki doprinos razvoju poljoprivredne proizvodnje, kroz svoje viđenje aktuelnog stanja i mera za unapređenje proizvodnje pšenice. 

Na istu temu govorio je i njegov kolega dr Radivoje M. Jevtić, naučni savetnik za naučnu oblast Biotehničke nauke, koji je svoju naučnu karijeru gradio na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, počev od asistenta u naučnom radu do mesta na kome se danas nalazi. Dr Jevtić je koautor 44 sorte ozime i 11 sorti jare pšenice, jedne sorte ozimog i četiri sorte jarog ječma. Samostalno ili kao prvi autor objavio je 88 naučnostručnih radova, dok je kao koautor objavio 197 naučnostručnih radova.

Dvojica vrhunskih poljoprivrednih stručnjaka govorili su na tribini u Negotinu o mogućnostima uspešnije proizvodnje pšenice po kojoj je Negotinska Krajina nekada prednjačila u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji.

Poljoprivredni stručnjaci iz negotinske PSSS i učesnici skupa smatraju da su ovakva predavanja koja su održala dvojica eminentnih naučnih radnika veoma značajna i da koriste poljoprivrednim proizvođačima kako bi sagledali svoje mesto u društvu proizvođača ove ratarske kulture. 

Pšenica – uz kukuruz i dalje najzastupljenija kultura u istočnoj Srbiji 

Iako se u odnosu na ukupne obradive površine na području četiri opštine Borskog upravnog okruga, obrađuje samo 45 %, što znači da je veći deo zaparložen i nije u funkciji poljoprivredne proizvodnje, pšenica je uz kukuruz i dalje vodeća ratarska kultura u našem kraju. Prema rečima naših stručnjaka za ratarstvo iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Negotinu, na prostoru Borskog okruga je, za razliku od jare, veoma zastupljena proizvodnja pšenice kao ozime kulture.

Prošle godine u jesenjoj setvi je svim ozimim usevima posejano 25 000 hektara, od toga ozimom pšenicom najviše - 18 500 ha,  a na  preostalim površinama, ječam, uljana repica i drugi ozimi usevi. U optimalnom roku posejano je svega 15 - 20% ozimih useva, a sve ostalo je posejano do kraja novembra 2016. godine. 

Pšenica, posejana u optimalnom roku, koja je u fazi bokorenja ušla u zimsko mirovanje je u dobrom stanju, za razliku od ozimih useva koji su u zimsko mirovanje ušli sa neobrazovanim čvorom bokora i pretrpeli su posledice od izmrzavanja. Od aktuelnih radova preporučuje se prihrana azotnim đubrivima i to u dva navrata.

Prema rečima savetodavca za ratarstvo u PSSS Negotin, Vladice Stefanović, pšenica je uz kukuruz vodeća ratarska kultura u Krajini i ove godine je zastupljena na 10 350 hektara. Prosečan rod pšenice u našem kraju se uglavnom ustalio i kreće oko 5 tona po hektaru.