Opština Negotin raspisala je Konkurs za dodelu sredstava iz Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne i politike ruralnog razvoja opštine Negotin, koji je otvoren do 16.juna.

Uz subvencionisanje gotovo svih grana poljoprivrede, lokalna samouprava će, prema određenim kriterijumima, ovogodišnjih 28 miliona dinara, koliko je predviđeno za ove namene, rasporediti poljoprivrednim proizvođačima za sve oblasti agrara, od stočarstva, plasteničke proizvodnje, vinogradarstva, voćastva, preko organske proizvodnje do ruralnog turizma i pčelarstva.  Ovim programom, lokalna samouprava sa 40 odsto povraćaja podstiče kupovinu mehanizacije i opreme, ali i ruralni turizam i adaptaciju Rajačkih, Rogljevačkih i Smedovačkih pivnica, sa 70 odsto umatičena grla stoke, plastenike, selekcionisane pčelinje matice, sa 50 odsto opremu za navodnjavanje, opremu za pčelarstvo, satne osnove...

Novina je da ove godine poljoprivrednici, koji su prošle jeseni ili ovog proleća podigli zasade vinove loze, mogu da očekuju da im se vrati čak 100 odsto uloženih sredstava za kupljene sadnice, stubove, žicu i kolje. Maksimalni iznos podsticaja po zasađenom hektaru je 500.000 dinara, s tim što minimalna površina zasada koji se subvencioniše mora da bude bar 30 ari, a maksimalna je hektar.

„Troškovi podizanja zasada realno su i veći od ovog iznosa, ali mi smo ograničili na 500.000 dinara kako bi omogućili da se ovom merom subvencioniše pet hektara novih vinograda“,  kaže Dejan Stefanović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin i član Opštinskog veća.

U lokalnoj smatraju da će ovom merom znatno doprineti razvoju vinogradarstva koje je poslednjih godina stagnira, baš zbog činjenice da je za to potrebno mnogo sredstava.

„Podsticaji Ministarstva za podizanje zasada vinove loze uslovljavaju poljoprivrednika da se  nakon stupanja na rod vinograda za koji je dobijena subvencija, poljoprivrednik registruje za proizvodnju vina sa geografskim poreklom. To je bio kamen spoticanja za mnoge manje proizvođale, jer mnogi nisu registrovani kao preduzetnici i javljaju se samo kao proizvođači grožđa, a oni koji jesu, nisu želeli da se obavežu za proizvodnju vina sa geografskim poreklom. To je dovelo do toga da se neki odlučuju za sadnju vinograda sa kalemovima „bez papira“, odnosno bez prateće dokumentacije o poreklu i zdravstvenoj ispravnosti, iz razloga što su takvi kalemovi jeftiniji. Bilo kako bilo, što se tiče površina u vinogradima, dosta se stagniralo. Interesovanje koje su za sada pokazali poljoprivrednici je veliko, jer boljih podsticaja od 100% teško da može da bude. Videćemo kakav će biti odziv i rezultati ove mere u narednom periodu“, ističe Stefanović.

Osim ove, lokalna samouprava, uvela je još jednu meru za vinogradare i to za sve one koji imaju minimum 30 ari vinograda, prijavljenog u Vinogradarski registar. Oni ove godine mogu da konkurišu za opremu za preradu grožđa i proizvodnju vina i da računaju na 40 odsto povraćaja uloženih sredstava.

„To smo uveli baš zato što imamo dosta vinogradara koji nisu nisu registrovani za proizvodnju vina. Samim tim, do sada nisu mogli da konkurišu za sredstva koja su bila namenjena podsticajima za opremu u proizvodnji vina. Namera nam je da se svi manji vinogradari lakše opredele za osavremenjavanje opreme i u nekom narednom periodu dostignu nivo koji im omogućuje da se uključe u „legalne tokove“ i registruju kao proizvođači vina u APR-u. Smatram prednošću ovog konkursa činjenicu da sami poljoprivrednici na jedan način učestvuju u njegovoj izradi. Svake godine upućuje se poziv za poljoprivrednike da dostave svoje predloge i dosta novih mera je ubačeno zahvaljujući njihovim predlozima i tako su program podsticaja poljoprivredi učinili boljim“, ističe Dejan Stefanović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin i član Opštinskog veća.