UKIS - stop Zakonu o sezonskim radnicima
Autor Jovanka StanojevićPovodom izjave ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i ministra za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zorana Đorđevića, u vezi sa Zakonom o sezonskim radnicima, reagovalo je Udruženje kupinara istočne Srbije - UKIS Negotin, koje je u saradnji i dogovoru sa drugim udruženjima proizvođača kupina i malina izdalo saopštenje za javnost i prosledilo ga na adrese portala East Side i Novinske agencije Beta
Udruženje kupinara istočne Srbije-UKIS, u saopštenju koje je potpisao predsednik Goran Stančić, analiziralo je predloženi Zakon o sezonskim radnicima i jedna od dve adrese na koje je ono prosleđeno jeste naša – portala East Side. U saopštenju se navodi:
„Povodom izjave ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i ministra za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zorana Đorđevića, u vezi sa Zakonom o sezonskim radnicima, Udruženje kupinara istočne Srbije - UKIS Negotin, u saradnji i dogovoru sa drugim udruženjima proizvođača kupina i malina, smatra da je predloženi Zakon o sezonskim radnicima, koji će po svemu sudeći usvojiti većinski saziv u Narodnoj Skupštini Srbije, već u septembru ove godine, po mnogo čemu neprihvatljiv za proizvođače i da će doneti samo još jedan namet više, a da bitnije neće regulisati stanje u toj oblasti.
S obzirom na situaciju u kojoj se nalaze proizvođači kupina i malina, budući zakon će još više unazaditi trenutno stanje onih koji se tom proizvodnjom bave. Boljitak će doneti jedino državnoj kasi, koja samo traži način kako će se puniti, bez obzira da li su proizvođači u mogućnosti da to i ispune.
Poslednjih godinu dana, mi, predstavnici proizvođača, smo u više navrata tražili od države, da nam pomogne u formiranju zaštitnih cena za kupinu i malinu i da pomogne da se uredi tržište, kako bi naša proizvodnja bila pozitivna i profitabilna. Odgovor države je bio i ostao da oni ne mogu da se mešaju u formiranje cena za naše proizvode, jer je to slobodno i fer tržište. Pitanje za predstavnike države je sledeće: Ako ne možete i nećete, poštovana gospodo, da nam pomognete u formiranju zaštitnih cena za naše proizvode i da stanete konačno na stranu poljoprivrednih proizvođača, kako onda mislite da MI zaradimo taj novac koji od nas tražite i da platimo sezonske radnike.
Da li mislite da taj novac možemo brati, kao što beremo kupine i maline na 40 i više stepeni, pa da vam tako platimo još jedan namet koji ćete nam „nabaciti“ na naša već izrabljena i savijena pleća, bez toga da nas niste ni pitali niti probali da se konsultujete sa nama, predstavnicima proizvođača jer iskreno rečeno, vi gospodo, i ne znate i nećete da znate kako mi zarađujemo novac koji vi od nas tražite i očekujete da ćete ga dobiti.
Spomenućemo još jednu veoma važnu činjenicu, a vi bi trebalo da razmislite o tome, kao uostalom i svako od nas proizvođača: ako nosilac ili vlasnik poljoprivrednog gazdinstva od svog mukotrpnog rada ne može da zaradi novac, da plati penziono i zdravstveno osiguranje za sebe, kako i od čega da zaradi i da plati sezonske radnike?
Što se tiče sezonskih radnika, reći ću sledeće: ne sekirate se vi za njih više od nas, nije vama stalo do sezonskih radnika! Vama je cilj da napunite državnu kasu, jer nekome morate uzeti da biste nekom drugom dali. Veoma bitna činjenica koja će odgovoriti na budući namet jeste trenutna otkupna cena kupine od (ponovo) 30 dinara, kako je bilo 18. avgusta ove godine.
Prosečna otkupna cena kupine u 2017. godini jeste 40 dinara za kilogram. Ako je prosek za kilogram ubrane kupine ove sezone od 20 do 25 dinara, koliko smo plaćali beračima, recite nam od čega i od koje razlike ćemo plaćati sezonske radnike?
Što se tiče profila sezonskih radnika, trebalo bi da znate sledeće: sezonski radnici koji beru na našim plantažama su ljudi koji su u radnom odnosu, poput prosvetnih i zdravstvenih radnika, imaju i završene fakultete, rade jer njihova primanja nisu dovoljna za normalan život njihovih porodica.
U najvećem broju reč je o ljudima koji nemaju zaposlenje i nalaze ga samo u sezoni kada su nam potrebni, što čini dobro i njima i nama.
Ja, njihov, nazovi, poslodavac pod navodnicima, smatram da su dnevnice ili zarade u poljoprivredi veoma male samo zbog toga što su naši proizvodi bezvredni na tržištu pa otuda ne možemo da izdvojimo veći deo novca za sezonske radnike i njihove zarade.
Zato od vas tražimo da se izborite za dostojnu i normalnu cenu naših proizvoda, da sasečete monopol koji vlada na tržištu, da pokažete da ste iskreno zainteresovani za razvoj poljoprivrede u Srbiji! E, tek onda ćemo moći ozbiljno da pričamo o svemu što od nas tražite i budete tražili.
Logika, Ustav Srbije i naši zakoni kazuju da svaki član društva ima svoja prava i svoje obaveze.
U našem slučaju, mi prema državi imamo samo obaveze koje ćemo vam sada nabrojati: porez na imovinu, porez na poljoprivredno zemljište, naknade pio fondu za socijalno i penziono osiguranje, eko takse, porez na oružje, naknade za odvodnjavanje, porez na građevinsko zemljište, porezi i nameti za registraciju vozila, PDV prilikom kupoprodaje raznih dobara i onaj koji se svake sekunde sliva u budžet Republike Srbije, a koji svi mi, naravno, plaćamo kao krajnji kupci od kupovine goriva, hemije, poljo – mašina i tako dalje i tako dalje... Malo li je?
Nemojte sumnjati da smo namerno izostavili još niz stavki i obaveza koje doprinose punjenju republičkog i opštinskih budžeta, ali istovremeno pražnjenju naših džepova.
Što se tiče naših prava, od vas tražimo samo jedno: izborite se za cenu naših proizvoda i nećemo prigovarati niti reagovati na razne vrste nameta kojih je sve više.
Ovako ispada da država ima svoja prava i obaveze, a da poljoprivredni proizvođači imaju samo obaveze i ništa drugo.
Spomenuću vam i činjenicu da su poljoprivredni proizvođači vrsta ljudi u izumiranju, poput onih iz filma „Poslednji mohikanac“. Naša preporuka je da ih, zbog svega navedenog, treba da čuvate kao najveće bogatstvo koje jedna država može da ima. Za to je najveći i jedini razlog upravo taj što „poljoprivreda proizvodi hranu za opstanak čovečanstva.“ Ima, li pitamo vas, nečeg važnijeg na planeti zemlji od hrane i vode, recite nam?
Kao predsednik UKIS-a pitaću vas još i ovo: kako je moguće da pola litre flaširane vode košta kao jedan kilogram kupine, na primer, ili da za 1 litar goriva treba izdvojiti 5 kg. kupine? Gde je tu mesto zdravoj pameti?
Još jedno veoma važno pitanje glasi: koje dobro činite sezonskim radnicima, ako su oni angažovani kod nas najviše 2 meseca tokom sezone branja voća? Kako mislite da nadoknadite preostalih 10 meseci u godini, a da budu zadovoljni, s obzirom da se budući zakon tiče njih.
Trebalo bi da znate da mi sezonske radnike tražimo skoro sa svećom, zato što je ljudi u našem kraju i radnika, sve manje! Oni su nama veoma potrebni i dragoceni ali ih je, nažalost, sve manje.
Ovim što ćete vi uvesti od sledeće sezone, dovešće nas u situaciju da više ne angažujemo sezonske radnike, a oni će samim tim izgubiti i tu minimalnu mogućnost, malu crkavicu, koju od nas dobijaju. Samo zbog toga što mi nećemo imati od čega da plaćamo te namete.
Time će država dobiti još više nezaposlenih, nezadovoljnih ljudi, koji neće imati gde i kako da zarade svoje parče hleba.
Postoji još bezbroj nerešenih problema, koji ugrožavaju opstanak poljoprivrednih proizvođača i sezonskih radnika, ali na to vam možemo ukazati kada budemo, nadam se, razgovarali kao dve ravnopravne strane, pod uslovom da i nas nešto pitate, makar i osnovne stvari vezano za poljoprivredu, kojom se mi bavimo i kojoj smo posvećeni.
Zato vam Udruženje kupinara istočne Srbije UKIS sa sedištem u Negotinu, u saradnji i dogovoru sa drugim udruženjima proizvođača kupina i malina, predlaže da pre donošenja bilo kakvog zakona prvo rešite ono što smo uočili kao najveće probleme i ponudili vam deo mogućih rešenja. Tek zatim bilo bi dobro da rešavamo i druge stavke, ali kada za to dođe vreme“.
Saopštenje, koje je na prvom mestu našem portalu, East Side, a zatim i Novinskoj agenciji Beta dostavilo Udruženje kupinara istočne Srbije, a koje smo zbog značaja teme preneli integralno, potpisao je Goran Stančić, predsednik UKIS-a. Na kraju Stančić je poručio da zbog ranijeg iskustva Udruženje nije prosledilo ovaj tekst nadležnima u Republici, jer kako je rekao „ gospoda u Beogradu, ne bi dala povratni odgovor, s obzirom na raniju praksu“. O tome je već bilo reči na portalu ES.