I pored neosporno velikog ekonomskog značaja proizvodnje kupine u našoj zemlji, zbog problema koji prate gajenje ovog voća, brojni proizvođači, na žalost, krče zasade.

Ilustracija: Pixabay.com

Po obimu proizvodnje i privrednom značaju u grupi jagodastog voća u našoj zemlji kupina zauzima treće, a u svetskoj produkciji visoko četvrto mesto. Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo kaže da se na svetsko tržište plasira oko 90 odsto ukupne godišnje proizvodnje kupine u Srbiji, pretežno u smrznutom stanju, pri čemu se ostvaruje neto devizni efekat od preko 80 odsto, a veoma male količine kupine se izvoze u svežem stanju ili u obliku drugih prerađevina.

Prema njegovim rečima u zasadima kod nas najzastupljnije sorte su „čačanska bestrna“ i „tornfri“, znatno manje „blek saten“, „dirksen tornles“ i druge, dok se poslednjih godina uvode i neke druge poput „lohnesa“ i „čester tornlesa“.

Inače, sorta „čačanska bestrna“ u svetskoj produkciji kupine učestvuje sa više od osam odsto ili 154.603 tone na godišnjem nivou, a kao opredeljujući činilac za gajenje ove sorte, kako kod nas, tako i u svetu je njena otpornost na bolesti, niske temperature i ranije sazrevanje plodova.

Čak i pri osrednjim merama nege zasada, proizvođači plodova "čačanske bestrne" ostvaruju prinose od 25 do 35 tona po hektaru, što nije odlika nijedne sorte u svetu.

Međutim, i pored neosporno velikog ekonomskog značaja proizvodnje kupine u našoj zemlji potrebno je imati u vidu da gajenje ovog voća često prate krupni problemi, pa brojni proizvođači, na žalost, krče zasade.

Najveći problemi su otežani plasman i neadekvatna cena, zatim velika osetljivost svežih plodova na neodgovarajući transport, nedostatak novčanih sredstava u vreme otkupa koji je neracionalno organizovan i neblagovremena isplata proizvođačima.

Upravo zbog ovih teškoća i njihovih neblagovremenih otklanjanja, poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u proizvodnji kupine, a naročito loša situacija je u pogledu otkupne cene za srpske proizvođače bila 2012. godine.

Prošle godine je situacija bila nešto povoljnija, jer se za kilogram ovog voća u otkupu plaćalo od 60 do 70 dinara, a otkupljivači su cene pravdali lošim kvalitetom, vraćanjem boje ploda i neodgovarajućim sortimentom.

Zbog svega navedenog brojni voćari u kriznim godinama zapuštaju ili masovno krče zasade do momenta stabilizacije tržišta.

Prema preporukama stručnjaka kako bi se ublažila stihija, umanjla cikličnost u proizvodnji i sprečilo gubljenje pozicije Srbije na svetskom tržištu kupine, proizvođači bi poosebnu pažnju trebalo da obrate na odgovarajuću tehnologiju gajenja i zaštite, pravilnu organizaciju berbe, transport, hlađenje i smrzavanje plodova kupine u cilju poboljšanja kvaliteta proizvoda.

Dodaj komentar

Molimo Vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija portala EAST SIDE zadržava pravo da - ukoliko ih proceni kao neumesne - ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije EAST SIDE kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Linkove ka drugim sajtovima ne objavljujemo. EAST SIDE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Sigurnosni kod
Osveži

JSN Decor template designed by JoomlaShine.com