Srpski proizvođači krče zasade kupine iako 90 odsto proizvodnje ide u izvoz
Autor Jovanka StanojevićI pored neosporno velikog ekonomskog značaja proizvodnje kupine u našoj zemlji, zbog problema koji prate gajenje ovog voća, brojni proizvođači, na žalost, krče zasade.
Po obimu proizvodnje i privrednom značaju u grupi jagodastog voća u našoj zemlji kupina zauzima treće, a u svetskoj produkciji visoko četvrto mesto. Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo kaže da se na svetsko tržište plasira oko 90 odsto ukupne godišnje proizvodnje kupine u Srbiji, pretežno u smrznutom stanju, pri čemu se ostvaruje neto devizni efekat od preko 80 odsto, a veoma male količine kupine se izvoze u svežem stanju ili u obliku drugih prerađevina.
Prema njegovim rečima u zasadima kod nas najzastupljnije sorte su „čačanska bestrna“ i „tornfri“, znatno manje „blek saten“, „dirksen tornles“ i druge, dok se poslednjih godina uvode i neke druge poput „lohnesa“ i „čester tornlesa“.
Inače, sorta „čačanska bestrna“ u svetskoj produkciji kupine učestvuje sa više od osam odsto ili 154.603 tone na godišnjem nivou, a kao opredeljujući činilac za gajenje ove sorte, kako kod nas, tako i u svetu je njena otpornost na bolesti, niske temperature i ranije sazrevanje plodova.
Čak i pri osrednjim merama nege zasada, proizvođači plodova "čačanske bestrne" ostvaruju prinose od 25 do 35 tona po hektaru, što nije odlika nijedne sorte u svetu.
Međutim, i pored neosporno velikog ekonomskog značaja proizvodnje kupine u našoj zemlji potrebno je imati u vidu da gajenje ovog voća često prate krupni problemi, pa brojni proizvođači, na žalost, krče zasade.
Najveći problemi su otežani plasman i neadekvatna cena, zatim velika osetljivost svežih plodova na neodgovarajući transport, nedostatak novčanih sredstava u vreme otkupa koji je neracionalno organizovan i neblagovremena isplata proizvođačima.
Upravo zbog ovih teškoća i njihovih neblagovremenih otklanjanja, poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u proizvodnji kupine, a naročito loša situacija je u pogledu otkupne cene za srpske proizvođače bila 2012. godine.
Prošle godine je situacija bila nešto povoljnija, jer se za kilogram ovog voća u otkupu plaćalo od 60 do 70 dinara, a otkupljivači su cene pravdali lošim kvalitetom, vraćanjem boje ploda i neodgovarajućim sortimentom.
Zbog svega navedenog brojni voćari u kriznim godinama zapuštaju ili masovno krče zasade do momenta stabilizacije tržišta.
Prema preporukama stručnjaka kako bi se ublažila stihija, umanjla cikličnost u proizvodnji i sprečilo gubljenje pozicije Srbije na svetskom tržištu kupine, proizvođači bi poosebnu pažnju trebalo da obrate na odgovarajuću tehnologiju gajenja i zaštite, pravilnu organizaciju berbe, transport, hlađenje i smrzavanje plodova kupine u cilju poboljšanja kvaliteta proizvoda.