Dok se kašnjenja u plaćanju obaveza maksimalno sankcionišu, prosečan radnik u Srbiji na platu najčešće čeka duže od dva meseca. Poslodavac, bio on država ili privatnik, sa druge strane, ne plaća nikakvu novčanu niti bilo koju drugu kaznu što je  "zakasnio" ili “zaboravio” da isplati plate. Ne terete se ni oni koji ne plaćaju firmama.

Potrošačima  koji ne plate struju i gas na vreme “vraća” se račun sa zateznom kamatom uvećanom 16 odsto. Po tome je Srbija apsolutni rekorder u Evropi, jer je prosek kamata u EU čak upola niži. Mnogo niže kamate za zaostale dugove, čak za trećinu,  imaju i sve ostale države u regionu.

Naša zemlja drži još jedan neslavan rekord s obzirom da je prosečan rok naplate potraživanja skoro šest meseci, a sve druge države regiona imaju bolje rezultate.

Dok se kašnjenja u plaćanju obaveza maksimalno sankcionišu, prosečan radnik u Srbiji mora da čeka duže od dva meseca da dobije svoju platu. Poslodavac, bio on država ili privatnik, sa druge strane, ne plaća nikakvu novčanu niti bilo koju drugu kaznu što je “zaboravio” da isplati plate. Ne terete se ni oni koji ne plaćaju firmama.

U vrzinom kolu su radnici koji postaju dužnici, uglavnom, zbog nenamirenih režijskih obaveza. U isto vreme oni potražuju svoje zarade od poslodavaca koji kasne sa uplatama. Za razliku od poslodavaca koji  će zarade zaposlenima namiriti kad "stignu" ili kada se "steknu uslovi" i bez ikakve kamate za kašnjenje dugovi građana za struju, na primer, rastu shodno vremenu prekoračenja datuma valute na računima. 

EPS isključuje neplatiše koji su napravili 10 000 duga za električnu energiju u najvećim gradovima, ali po unutrašnjosti zemlje potrošačima “seku” struju i za 2.000 dinara neplaćenog duga. Iako korisnike daljinskog grejanja ne mogu da isključe sa sistema, kamate im zaračunavaju po istom principu. 

Stradaju međutim i  privatne firme, kojima se neplaćanje računa ili kašnjenje u otplati -  ne toleriše.

Prema rečima Aleksandra Kovačevića, iz Unije poslodavaca Srbije, najveći dužnici za struju su svakako kompanije u restrukturiranju i komunalna i druga javna preduzeća, a najveći broj preduzeća koja duguju za struju su državna. "Jedan od velikih problema sa kojim se privreda suočava je obračun visokih kamata ukoliko kasne sa plaćanjem električne energije. Neophodno je izjednačiti cenu struje industrijskih potrošača sa cenom struje koju plaćaju domaćinstva, jer će se na taj način olakšati poslovanje privredi, a i naplata bi bila veća", smatra Aleksandar Kovačević, čiju su izjavu ovih dana preneli srpski mediji.