Kada je u pitanju Negotinska Krajina ovo više nije vest već svakodnevnica. I prethodne nedelje veliki broj imigranata prolazio kroz Negotin i okolna sela ne bi li zatražilo azil u Srbiji. 

Sve češće u Negotinu se mogu videti imigranti koji se u više kolona upućuju ka autobuskoj stanici ili ka taksistima ne bi li nastavili svoje putešestvije dalje. Kako saznaje ES portal, imigrantima je potrebna dozvola, odnosno odobrenje nadležnih da se u određenom roku jave u prihvatnim centrima za azilante. Uz tu takozvanu dozvolu, oni ne tako retko odlaze do prvog taksiste i traže vožnju do gradova u kojima je potrebno da se jave.

Kako nam je rekao taksista, koji je želeo da ostane anoniman, tokom prethodnih noći bio je u situaciji da razgovara sa imigrantima koji su želeli da ih preveze do Beograda.

"Njih petoro mi je zakucalo na prozor automobila i zatražilo vožnju do Beograda. Nisam prihvatio i ako su imali potrebnu dokumentaciju, a glavni razlog mog odustajanja bilo je njihovo cenkanje. Prosečna tarifa do našeg glavnog grada je između 110 i 120 eura, a oni su pravdajući se da nemaju novca želeli da ih vozim za 90 eura, što sam ja odbio. Pa mi naše ljude vozimo za 120 eura, a oni "tvrde pazar". Jednostavno je neisplativo a i nije mi ni nužno da sam sebi stavljam određeni rizik kada su u pitanju osobe koje ni ne znam." 

Prošle nedelje, tokom Majskih svečanosti u Negotinu, naročito u večernjim satima, mogle su se uočiti grupe imigranata koje su šetale gradom i prilazili taksistima tražeći vožnju do Beograda i drugih gradova. Imigranti su postali svakodnevnica u okolnim selima Negotina, poput Kobišnice i Bukovča a nakon kraće pauze upućuju se ka policijskoj stanici gde se i sami jave ne bi li zatražili azil u Srbiji. Najčešće dolaze preko granice sa Bugarskom iz dalekih zemalja u kojima su ratovi jedan od uzroka njihovog masovnog ilegalnog bežanja. 

"Ja imam 18 godina i u mojoj zemlji je rat. Svim muškarcima daju oružje u ruke i prosto nas prisiljavaju na ratovanje. Ja ne želim da izgubim život i krenuo sam u beg od zla. Sve što tražim je normalan život. U Srbiji nemamo problema dok u Bugarskoj nisu baš prijateljski nastrojeni." - ukratko nam je rekao vidno umoran mladić na samom ulasku u Negotin. On nas je upitao koliko im je još preostalo pešačenja do policijske stanice, na šta smo mu kratko odgovorili da su blizu. On se zahvalio i nastavio svoje dugo putovanje iz Sirije.