Za vatrogasce važi pravilo da nemaju ni praznike, ni slave ni Novu godinu, pa su tako i negotinski, osim što su u 2016. imali pune ruke posla, i na pragu 2017. gasili požare na otvorenom. 

U prva dva dana 2017. neumorne ekipe Vatrogasno-spasilačke jedinice Negotin dejstvovale su, u više navrata, na lokalizovanju požara u Negotinu, Čubri, Radujevcu, Braćevcu, Srbovu...  Zapušen dimnjak na jednom objektu u Radujevcu umalo nije načinio veliku štetu domaćinima, ali su, srećom, ovaj požar ugasili na vreme negotinski vatrogasci. 

U svim ostalim intervencijama gorela je trska, suva trava, a u Čubri su ekipe vatrogasaca po ko zna koji put ponovo intervenisali u ataru Zlatnog brda. Interesantno je da je ovaj potes goreo i prošle nedelje, a samo uz veliko angažovanje vatrogasaca, požar se nije proširio. Nažalost, prvog dana Nove godine neko je ponovo zapalio travu, koja je, ovoga puta, izgorela na površini od čak 150 hektara. I u ovoj intervenciji vatrogasci su spasili stare objekte.

Zanimljiva je i činjenica da su na ovom potesu uglavnom stari vinogradi na kojima nema proizvodnje, što navodi na zaključak da neko uporno problem neobradivih površina rešava namernim paljevinama, koje, nažalost, kod ovakvih nestabilnih vremenskih prilika, mogu da izazovu nesagledive posledice.

I u Negotinu su na izlazu iz grada goreli trskari, opet, namerno paljeni. U oba požara delovale su uspešno ekipe negotinske Vatrogasno- spasilačke jedinice, pre nego što se požar proširio i ka gradu. 

Međutim, iako stručnjaci uporno, godinama, upozoravaju da je paljenje strnjišta opasno i štetno po zemljište, jer se tako nepovratno gube velike količine azota, mnogi pribegavaju upravo toj nepopularnoj i zakonski kažnjivoj „metodi“. 

Činjenica je da te vatre uglavnom nisu kontrolisane, pa lako izazivaju i šumske požare, a neretko, kad namerno paljenje izmakne kontroli, ovi požari pričinjavaju veliku štetu usevima, pa i ekonomskim objektima u blizini.