Kada je u prvom obraćanju medijima sa funkcije predsednika Opštine Negotin, maja meseca ove godine, ukazao na prioritete nove lokalne vlasti, Jovan Milovanović, diplomirani inženjer elektrotehnike, direktor HE "Đerdap 2", verovatno da na umu nije imao poplave kojima su tog istog dana bila zahvaćena timočka naselja. Svoj prvi radni dan na funkciji predsednika, Jovan Milovanović, od popodnevnih, do kasnih večernjih sati proveo je na terenu, sa tek izabranim najbližim saradnicima i, naravno, novinarima.

Tog istog 15. maja prvo na delu teritorije opštine Negotin, a nedugo zatim i na području čitave Republike, proglašena je vanredna situacija. Prva poruka građanima, uznemirenim poplavom koja je ugrožavala njihovu bezbednost i imovinu pored krajinskih reka, upućena preko medija je glasila "Mi smo u stalnoj pripravnosti", misleći na Štab za vanredne situacije, koji je od tada do isteka ove godine imao blizu dvadesetak zasedanja. Da li je ova poruka izgovorena, nažalost, i više puta kasnije, u junu i septembru, zapravo, odredila i obeležila proteklih sedam meseci rada na odgovornoj funkciji prvog čoveka opštine Negotin, ali i komandanta Štaba za vanredne situacije? Pitanje je na koje među prvima dobijamo odgovor od Jovana Milovanovića u rubrici Razgovori s povodom za praznično izadnje naših novina i portala, East Side.

E.S.  Koji su poslovi obeležili period od dolaska Vaše koalicije i Vas lično na vodeću poziciju u lokalnoj samoupravi?

"Upravo, uvođenje vanredne situacije zbog poplava u Timočkom delu opštine i rešavanje nastalih problema. Srećom nije bilo žrtava, a ni rušenja stambenih objekata. Obim poslova je bio izuzetno veliki, kao i nasleđe inertnog kadrovskog sistema, građenog godinama, čini mi se, ne samo u Negotinu već i u većini opština u Srbiji. Od prvog dana na funkciji sa ljudima koje nisam poznavao, u veoma kratkom roku, morao sam da upoznam i način funkcionisanja i zakonske osnove  koje stoje iza vanredne situacije. Nije bilo vremena za pripreme i prilagođavanje, ali s obzirom na to da sam na prethodnim radnim mestima imao iskustva u tom obliku reagovanja i donošenja odluka, mislim da sam situaciju držao pod kontrolom i da sam sproveo aktivnosti koje su dovele do rešavanja veoma ozbiljnih problema, ne samo na terenu gde je bilo najkritičnije. Usledili su i drugi poplavni talasi u junu i septembru kada je najviše oštećena saobraćajna infrastruktura, a u međuvremenu mi smo u skladu sa Zakonom o vanrednoj situaciji delovali preventivno kako bismo zaštitili ljude i njihovu imovinu kojoj su pretile bujične poplave. Raščistili smo vodotokove Mokranje-Slatina, a onda, sa septembarskim poplavama,  proširen je obim poslova na uređenju kanala u Slatini i Dupljanu."

E.S. Kako će opština Negotin sanirati milionske štete od poplava u ovoj godini? Uz čiju pomoć i kolika se sredstva planiraju, samo za te poslove? 

"Dakle, radilo se mnogo uz aktiviranje stručnih komisija za procenu štete i utvrđivanje prioriteta.  Zbog svega što nam se dogodilo ove, za godine koje dolaze planiramo u budžetu sredstva za vodotokove drugog reda koji i jesu u nadležnosti lokalnih samouprava. Ozbiljnije poslove radićemo sa Srbijavodama, pa evo prilike da najavim vašim čitaocima da će već iduće godine početi radovi na osnovu kredita Svetske banke, za izradu trajnog nasipa u selu Radujevac. Inače, na preventivnim radovima koje su nam nametnule poplave iz budžeta smo izdvojili oko 3 miliona dinara, a štetu nanetu poljoprivrednim površinama, usevima, infrastrukturi i na stambenim objektima procenili smo na blizu 200 miliona dinara. Ovih dana smo odgovorili na zahtev Ministarstva saobraćaja i infrastrukture u vezi sa utroškom sredstava za otklanjanje posledica na vodotokovima i saobraćajnoj infrastrukturi. Da li će  biti sredstava u republičkoj kasi da se pokrije deo naših troškova za sada ne znamo ali je sasvim izvesno da smo do sada radili na osnovu finansijskih izvora iz našeg budžeta. Uz jako dobro i strogo vršenu kontrolu trošenja sredstava mi smo na devetomesečju iskazali višak prihoda od 17 miliona dinara, tako da kritika kod usvajanja tog dokumenta nije bilo."

E.S.  Da li ste i u kojoj meri promenili neke odnose i manire u Opštinskoj upravi, ali i u krugu saradnika u ustanovama i instituacijama koje su upućene na jedinicu lokalne samouprave? 

"Navike koje su se gradile decenijama nije moguće promeniti preko noći. Potrebni su istrajnost i upornost da se izborite sa izgrađenim navikama. Već u prvom mesecu rada na čelnoj poziciji u Opštini uveo sam kontrolu radnog vremena, koje mnogi zaposleni u ranijem periodu nisu poštovali. Mehanizmi postoje i bilo je potrebno samo ih primeniti. Zbog nezadovoljstva radom zatečenog načelnika Opštinske uprave, raspisan je konkurs i novo kadrovsko rešenje je usledilo otprilike 3 meseca po mom dolasku na funkciju."

E.S. Govorimo o novom načinu razmišljanja i ponašanja čiji ste zagovornik! Dakle, šta je sa viškom činovnika koje ste zatekli i u koje okvire je sada svedena administracija, s obzirom da će posle dužeg perioda priča o racionalizaciji, pa i zabrane zapošljavanja radnika u javnom sektoru, od nove godine ta preporuka, možda i prestati da važi?

"Zatekao sam  veliki broj radnika, a mene najava da će biti uskraćena transferna sredstva iz Republike, jer u zakonskom roku nije sprovedeno  dovođenje broja zaposlenih na nivo predviđen zakonom. Prethodni plan racionalizacije urađen površno, uz planirane otpremnine previsoke za budžet  opštine i bez temeljne zakonske podloge za primenu, ja sam zaustavio . Sa dolaskom novog načelnika sačinjen je program na osnovu stvarnih parametara, a otpremnine su svedene u realne okvire, što je bilo finansijski opravdano za budžet. Po tom osnovu otišlo je šest radnika tako da smo ispunili zakonski uslov o smanjenju broja zaposlenih za 5 % do jula 2015. godine.  Mi sada imamo 153 radnika Opštinske uprave, a počela je i racionalizacija u javnim preduzećima i ustanovama. JP za građevinsko zemljište sada ima dva radnika manje. Smanjenje broja zaposlenih predstoji i u drugim ustanovama. Trenutno, Dom kulture, na neodređeno vreme  zapošljava 19 radnika, Narodna biblioteka 16, Muzej "Krajine" 9, Istorijski arhiv 8, koliko i Zavod za urbanističko planiranje i projektovanje, Turistička organizacija 6, a mesne zajednice 4. Imamo i 4 zaposlena na određeno vreme, a reč je o izabranim, imenovanim i postavljenim licima."

E.S. Pređimo na ekonomiju i privredu, koje nam odavno predstavljaju bolna mesta? Dakle, kako biste ocenili poziciju opštine Negotin, kao sredine u kojoj tzv. velike privrede, posle svih tranzicija i privatizacija, skoro da i nema?

"Situacija je očajna, a to kažem potpuno odgovorno i iskreno! I pored dinamike radova koje su nam u opštini nametnule vremenske neprilike, našli smo, zbog situacije u kojoj se nalazimo,   vremena i volje da kontaktiramo  investitore. Kao jedan od rezultata jeste zakup poljoprivrednog zemljišta, a ugovor će 5. januara potpisati predstavnik resornog ministarstva i lice koje je izlicitiralo zemljište. Jedan od najvećih investitora u ovom trenutku je italijanska firma,  zainteresovana za zakup 190 ha poljoprivrednog zemljišta. Uslov je bio da im se da zemljište koje nije obrađivano 20 godina, s obzirom da će na njemu zasnovati organsku proizvodnju. Međutim, iako je reč o važnom poslu,  on nam neće poboljšati  trenutnu privrednu i ekonomsku situaciju. Zasadi traže  period do nivoa roda, ali naš partner ima  ozbiljne i dugoročne planove zakupa velikih površina, jer mu odgovara karakter zemljišta i klima. Planiraju da realizuju i prerađivačke kapacitete, ali bez 4 do 5 godina mi nećemo osetiti boljitak zbog tog posla. To je sigurno. Biće zaposlen jedan manji broj ljudi za obradu zemljišta i zasada, ali o tome više posle 5. januara kada se potpiše ugovor. Pregovaramo i sa jednom energetskom firmom iz Austrije, signali su pozitivni ali da ne obećavam, jer nisam za obećanja. Inače, ono što treba da da  brže rezultate jeste realizacija vetroparka na Plavni. Čeka se građevinska dozvola, a mi nastojimo da ubrzamo administrativne procedure i ako se sve to dogodi posle praznika, početak izvođenja radova je izvestan. To je dobra vest i za naše lokalne firme jer je ugovorom precizirano da se u poslovima prvenstveno angažuju naša, domaća preduzeća. Takođe, investitor ima obavezu da se registruje kao Privredno društvo što znači da očekujem da se u njmu zaposle ljudi sa naše teritorije."

E.S. Bez obzira na uveravanja koja su koliko do juče stizala sa najviših mesta da je atraktivno područje Krajine na pravi način predstavljeno investitorima, ostaje gorka činjenica da je malo toga urađeno  u cilju njihovog dovođenja na ove prostore. Ima čak i veoma oštrih kritika da nije urađeno, gotovo, ništa? Kako se Vi opredeljujete prema ovoj temi?

"Potpuno tačno! Nema mnogo atraktivnih ponuda investitorima, nažalost. Dolaskom na funkciju zatekao sam  nezavršenu industrijsku zonu  koja nema potrebnu infrastrukturu i taj deo je krajnje neozbiljno realizovan i postavlja se pitanje isplativosti ulaganja u projekte, ali i poverenja i stabilnog poslovnog i političkog okruženja na duže staze. To je razlog zašto nas investitori zaobilaze i do sada nisu već došli u naš kraj. Ne delujemo dovoljno ozbiljno i stabilno da bi neko uložio  veliku investiciju na duže staze. Lokalna i republička administracija nam je veoma duga i spora."

E.S. Krajinski privatni sektor, nekada sa više od  1000 malih preduzeća, bio je veoma perspektivan. Čini se da se i tu situacija drastično promenila?  Da li je ugušen fiskalnim nametima i, uopšte, nedostatkom para?

"Mi svake godine  gubimo oko 1000 ljudi.  To smanjuje  tržište za preduzeća. S druge strane nisam siguran da je visina nameta bila presudna za smanjenje broja preduzetnika. Treba temeljnije pratiti promene u oblasti fiskalne politike, to bi bilo veoma korisno. Mišljenja sam da zakoni koji su određivali ovu oblast nisu striktno poštovani kod sprovođenja. Građani plaćaju porez na imovinu, to treba da čine i pravna lica. Tačno je da ima onih sa visokim porezima ali i slučajeva  nepoštovanja zakonske regulative i obaveza."

E.S. Imamo li mi (u opštini)  kreatore tzv. privrednog miljea za uspostavljanje nekih novih standarda u poslovanju kakvom težimo? Pre svega, stimulativnom i povoljnom za razvijanje biznisa, kako se to popularno kaže?

"Za sada, ne. Nama je potreban ozbiljan kadrovski sastav jer sitnim koracima nećemo rešiti probleme. Formiraću tim za ozbiljne, krupne  projekte u oblasti infrastrukture, energetike i turizma. Imamo potencijale za energetski sektor i za krupne projekte, ali da bi stigli do njih moramo da imamo ozbiljan nastup. A ozbiljan nastup se priprema kroz rad tima koji čine veoma stručni ljudi. Moram da napomenem da treba da sačuvamo i ono što imamo. Iako nije imalo karakter malog preduzeća, učinio sam napor da sačuvam VHDP, preduzeće koje ima dugu tradiciju i koje je pokazalo svoju važnost u vanrednim situacijama ove godine. Sprečena je prodaja imovine tog preduzeća i čine se nastojanja da se  dovede  u stanje da se održi. Lokalna samouprava je pokazala spremnost za podržavljenje tog preduzeća što je ušlo u program podržavljenja. Krajinski VHDP je jedno od 22 preduzeća sa licencom za poslove u oblasti vodoprivrede i građevinarstva koje će preći u Privredno društvo u državnom vlasništvu. Takav odnos imam i prema privatnom sektoru. Dakle, svima onima koji rade u okvirima zakona i kojima može da se pomogne - lokalna samouprava će pomoći. Nama je u interesu i cilj nam je da svaki privredni subjekt preživi krizu i nastavi da posluje, kako bi živela i ekonomija, a građani imali radna mesta. Nema dileme."

E.S. Komunalno preduzeće je jedno od najozbiljnijih "gubitaša"? U kojoj meri i da li će i kako Opština i dalje pomagati njegovu konsolidaciju? Da li je ona moguća?

"U komunalnom preduzeću nam predstoje krupni rezovi - kadrovski i organizacioni. Da bi se sproveli, potrebna je velika odlučnost. Inače, najveći problem predstavljaju dugovanja građana i privrede za grejanje. U grejnu sezonu preduzeće je ušlo sa negativnim poslovnim bilansom i posle neuspele javne nabavke, bez mogućnosti za novi kredit za nabavku mazuta. Garancije preko Skupštine nisam prihvatio jer one nisu podržane zakonskom regulativom. Upravo ovih dana potpisan je aneks ugovora o vraćanju obaveza robnim rezervama i pokušavamo da nađemo banku koja bi pod odgovarajućim uslovima sa 30 do 40 miliona dinara kredita finansirala JKP "Badnjevo" u cilju nabavke mazuta za grejnu sezonu koja je tek počela. Podsetiću građane da sam podržao plaćanje usluge grejanja prema utrošku toplotne energije i da je to izazvalo loš prijem i reakcije . Međutim, to je jedini način da se potrošnja svede u podnošljive okvire i prema potrebi i da svako plati račun za utrošenu toplotnu energiju. Javno komunalno preduzeće "Badnjevo" snosi odgovornost za trenutna nezadovoljstva jer nije uložilo napor da korisnicima grejanja na pravi način objasni prednosti i neophodnost ovakve odluke o plaćanju grejanja. Odluke u tom preduzeću su površne, a prate ih nesavesnost i nestručnost zaposlenih. Moraćemo da promenimo takvo stanje, počela je izrada republičke strategije za transformaciju javnih komunalnih preduzeća i imaćemo osnova za već pomenute rezove, kadrovske i organizacione. Uzgred, pozitivnoj strani novog načina isporuke toplote ne poklanja se dovoljno pažnje u javnosti iako se pokazalo da su u stanovima sa ugrađenom opremom, uštede evidentne."

E.S. Sredstva iz budžeta, za rekonstrukciju pijace izdvajaće se i iduće godine. Da li je moguće javnosti izdati plan rada u vezi izgradnje koja se odužila?

"Radovi na zelenoj pijaci su zaustavljeni u maju zbog isticanja roka po ugovoru. Tadašnji direktor JP za građevinsko zemljište je od Agencije za javne nabavke tražio da se poveća iznos sredstava za izgradnju, ali je posle dužeg čekanja usledio negativan odgovor. Projekat je loš i to je činjenica, nije bio temeljan. Kašnjenja su velika iako smo intervenisali, a u saradnji sa Stručnom komisijom koju sam formirao i nadzornim organom, potpisan je  aneks ugovora sa novim rokovima za izgradnju, ali bez povećanja troškova koštanja (114 miliona dinara), ali ni njega izvođač radova nije ispoštovao. Nezadovoljan sam zbog toga, a javnost će biti upoznata o svemu. Naravno, zbog kašnjenja uslediće sve što ide po Zakonu o javnim nabavkama  i izgradnji i po ugovoru kojim je definisano šta sledi u slučaju nepoštovanja rokova. Od toga neću odustati, a izvođač, s obzirom da sada nema osnova za produženje roka, čak ni ne pokušava da ubrza preostale radove."

E.S. Da li je lokalni ekonomski razvoj prioritet opštini Negotin?

"Naravno da jeste. Međutim, mi smo ekonomski ugrožena sredina, jer nam je lokalno ekonomski razvoj preslab da podigne ekonomju na potreban nivo. Motivisan sam da podržimo krupne infrastrukturne projekte putem stranih investicija, a to bi sigurno pokrenulo lokalno-ekonomski razvoj. U tim okvirima se kreću moje ideje i programi razvoja za koje verujem da imaju šansu."

E.S.  Imate li svoju ocenu o godini koja ističe i čemu se nadate u 2015. godini? 

"Mnogo toga negativnog se dogodilo. Imamo kadrovskih problema, loše nasleđe, urušene vrednosti u sistemu, nedostatak poslovnih i ekonomskih aktivnosti i volje. Nema kritične mase za neophodne promene. Navika da se sa malim obimom aktivnosti obavljaju poslovi predstavlja nam glavnu kočnicu  i otežava nam sprovođenje planiranih aktivnosti. Moglo je mnogo bolje da je bilo svesti  o stavljanju krupnih interesa u prvi plan. Kod nas se i dalje razmišlja o privatnim interesima  i to nam definitivno koči realizaciju krupnih projekata. Nemamo duh timskog rada i racionalne procene sopstvenog potencijala. Ja imam  motivaciju jer mi realizacija ciljeva i ideja predstavlja zadovoljstvo. Ometa me mnogo stvari u radu, ali ukoliko u delu onoga što radim, aktivnostima oko vetroparka, podržavljenja VHDP i svega onoga o čemu sam već govorio, građani prepoznaju moje iskrene namere, to će predstavljati značajnu podršku mom radu. Građani imaju pravo da sumnjaju, s obzirom na uzaludne godine čekanja  boljeg života, da li ova opštinska administracija, na čijem sam čelu ima volje i kapaciteta da obezbedi bolje uslove za život i rad u opštini Negotin."

Posle razgovora sa Jovanom Milovanovićem, predsednikom Opštine Negotin, ostaje nam da zaključimo da je u dosadašnjem periodu njegov rad obeležila pripravnost, u svakom pogledu i bez obzira na poplave. S obzirom na stanje u našoj zajednici tako će biti i ubuduće. Inače, kada je dolazio na poziciju prvog čoveka Opštine Negotin, Jovan Milovanović je obećao da će sa timom stručnih ljudi raditi na oporavku privrede, jačanju infrastrukture, politici efikasnijeg zapošljavanja i drugim pitanjima koja su u žiži interesovanja ne samo lokalne već i srpske javnosti. "Uz štednju koja je nužna moraćemo da kreiramo efikasniju politiku, kako u domenu privrede, tako i društvenih delatnosti i to će biti prioriteti novog rukovodstva".

• < Prethodna
• Sledeća >