"Mislim da „Skupljači perja“ nisu samo romski film i da je to samo romsko pitanje. Nekada kada je film rađen to je bilo više pitanje margine, a danas smo svi na neki način ta margina", Darko Štetin reditelj predstave kojoj je prišao sa jednim novim konceptom u odnosu na film iz 1967. godine 

Večita borba dobra i zla, ljubavi i mržnje, belog i crnog, u kojoj ovo prvo pobeđuje dotakla je i negotinsku publiku, koja je prošle nedelje imala priliku i zadovoljstvo da vidi predstavu „Skupljači perja“, rađenu po motivima istoimenog filma u režiji Darka Štetina i u izvođenju ansambla Pozorišta Timočke Krajine "Zoran Radmilović". Glumci zaječarskog pozorišta su gostovanjem u Negotinu, a samo dan kasnije i u Kovinu, uspešno završili mini turneju koju su imali u srpskim i gradovima Republike Srpske, a koju su 17. februara počeli upravo u svom gradu, u kome je  dramatizacija scenarija Aleksandra Saše Petrovića „Skupljači perja“, u režiji Darka Štetina, premijerno prikazana prošle godine na Festivalu „Dani Zorana Radmilovića“.

Publika u Negotinu koja je više nego solidno ispunila salu Doma kulture „Stevan Mokranjac“, po proseku godina bila je, čini se, daleko mlađa od (skoro) pet decenija,  koliko ih je proteklo od nastanka čuvenog filma „Skupljači perja“, Aleksandra Saše Petrovića, 1967. godine. O nosiocima glavnih uloga i uspehu koji je film ostvario, već smo pisali želeći da publiku učinimo radoznalom i približimo joj ideju o gledanju novog čitanja poznate priče o jednoj romskoj zajednici. A, ostala bi ona, verovatno, jedna od mnogih koje se dešavaju ali daleko od očiju javnosti da nije bilo, uz sjajan scenario i režiju Saše Petrovića, odličnih glumaca, a najviše onih koji su prvi put stali pred kamere i kojima to,naravno, nije bila profesija ali i muzike iz koje je kasnije proistekla i romska himna „Đelem,đelem - putujem-putujem“.  

Dakle, posle skoro pet decenija, prvo teatarsko izvođenje donelo je, naravno, nova lica kojima su dodeljene sada već čuvene uloge, drugačiju adaptaciju priče ali, nažalost, i staro pitanje o životu i sudbini Roma koji i danas, baš kao i pre pet decenija žive kao jedna od najsiromašnijih manjina, opterećena i drugim problemima u nastojanju da postanu vidljivi i ravnopravni članovi zajednica u kojima žive. 

Reditelj, Darko Štetin je, kako je sam rekao na prošlogodišnjoj premijeri komada,  predstavi prišao sa jednim novim konceptom u odnosu na film, sa malo više muzike i igre, ali i komičnog.

„Tragični momenti, koji se tu dešavaju, vezani su za kratke, šokantne, ali brze situacije i scene. Ovo drugo je stalna borba za prevazilaženje takvih momenata u životu, koje nažalost ne možemo da izbegnemo. Vrlo je neobična situacija kad se od filma pravi pozorište, malo je dijaloga, malo je teksta u samom filmu tako da moramo dosta toga da domišljamo što u radu sa glumcima predstavlja pravo zadovoljstvo. Mislim da "Skupljači perja" nisu samo romski film i da je to samo romsko pitanje. Kada je film rađen, to je bilo više pitanje margine, a danas smo svi na neki način ta margina. Ili barem većina naroda. To je osnovni motiv zašto uopšte radim ovaj tekst i ovu predstavu“ kazao je Darko Štetin, uz konstatciju  da danas svi delimo tu sudbinu. „Preživeli smo i migracije i izbeglice, sad evo imamo i novi talas sa Bliskog Istoka i mislim da nas tematika predstave mnogo više  dotiče nego što je to bilo kad je rađen film".

Sudeći po reakcijama publike u Negotinu, predstava „Skupljači perja"je ispunila očekivanja, zahvaljujući glumačkom ansamblu pozorišta Timočke Krajine u rediteljskoj postavci sa mnogo pevanja, plesa, scenskog pokreta, svetlosti... Scenom je, ipak, dominirao Beli Bora u tumačenju Miloša Đuričića kome je za ulogu perjara pripao Zoranov brk, nagrada stručnog žirija za glumca večeri, na premijeri predstave na otvaranju 24. sezone Zoranovih dana u Zaječaru, 2015. godine.

"Za mene je ova nagrada veoma značajna -  do sada sam je dobio dva puta ovo je treći, zato što nosi ovo ime i što igram u pozorištu, koje nosi ime Zorana Radmilovića", izjavio je prošle godine mladi Đuričić, koga su u dobroj igri na negotinskoj velikoj sceni pratile kolege iz zaječarskog pozorišta. 

 Skupljači perja

Kao i u filmu, radnja predstave se odvija u okolini Kovačice, u Južnom Banatu. Glavni lik, Beli Bora Perjar je Rom koji skuplja i preprodaje perje nabavljeno širom Vojvodine. Film počinje scenom susreta Bore, kojeg vozi taksi i Tise, mlade devojke čiji je je očuh Mirta Klaser, glavni Borin konkurent u perjarskom poslu. Mirta i Bora imaju sporazum o podeli rejona iz kojih nabavljaju perje, ali problem nastaje kad se ispostavi da se Mirta nije pridržavao dogovora. Sukob se naizgled smiruje za stolom u lokalnoj kafani (Mirta vraća pare Bori i nudi mu da radi za njega, jer je Bora sve svoje pare prokockao igrajući ajnc). Ali..... , sukob je mnogo dublji, jer je Bora zaljubljen u Tisu, iako je oženjen starijom ženom, a i Mirta želi Tisu za sebe.

U međuvremenu, Mirta nastoji da uda Tisu za dvanaestogodišnjeg dečaka, koga Tisa odbija uz konstataciju da on nije muško već dete. Posle Mirtinog pokušaja da je siluje, Tisa beži kod Lenčeta, pevačice u lokalnoj kafani, koja je savetuje  da i ona pokuša da ostvari svoje snove i postane kafanska pevačica, ali u Beogradu.Tisa na to nije spremna i prepušta se Belom Bori, koji je odvodi pred popa Pavla, koji ih venčava u crkvi. 

Bora potom odvodi Tisu kući, i tu njih dvoje žive zajedno sa Borinom prvom ženom. I dok je Bora na putu, Tisa, zavedena slikama Beograda na televiziji i pričama prve Borine žene, odlazi u Beograd da nađe Lečetovog sina, misleći da on tamo odlično živi od pevanja. Ispostavlja se da je Lenčetov sin bogalj koji jedva sastavlja kraj s krajem pevajući po haustorima i proseći po ulicama. Tisa, razočarana u život u Beogradu, odlučuje da se vrati u selo. Stopira i na  povratku kući siluju je dvojica vozača kamiona, a zatim je pretučenu ostavljaju  pored puta, gde je onesvešćenu  pronalazi lokalni Rom koji je na kolicima odvozi Mirti.

Bora se, nakon povratka, raspituje o Tisi, ulazi joj u trag i pronalazi je kod Mirte. Bora nožem ubilja Mirtu u neizbežnom duelu. U antologijskoj sceni borbe noževima u bajti, Mirta i Bora s noževima zaranjaju u perje iz kog izlazi samo Bora dok se Mirta drži za grudi i mrlju krvi koja se pojavljuje. Nakon toga Bora  nestaje bez traga.

Na kraju filma prikazana je istraga o ubistvu Mirte. Policija saznaje da je Bora ubio Mirtu, ali niti od jednog od žitelja sela ne mogu da saznaju ništa o Bori, koji je otišao. 

„Poželeo sam da napravim film o narodu Roma...“ Saša Petrović

Ako je prava mera ljudskosti stepen slobode koju čovek uspe da izbori za sebe u ovom životu, onda su Cigani ljudi. Romi... Na ciganskom jeziku Rom znači Ciganin, ali istovremeno znači i Čovek - pisao je veliki reditelj Aleksandar Saša Petrović, koji je Rome video kao “najtajanstveniji narod u istoriji, neuhvatljive kao vetar”.

Tim i takvim, “svojim” Romima, posvetio je Petrović remek-delo “Skupljači perja”, koje je pre 49 godina doživelo ovacije na festivalu u Kanu, odakle se vratilo okićeno Gran prijem.

„Ciganima me je približilo njihovo nepresušno osećanje za slobodu i muziku. Poželeo sam da napravim film o narodu Roma... “ - pisao je Petrović, koji je susreo Mikajla Lakatoša “u seocetu izgubljenom na severu Srbije”. Pevao je tada jednu od svojih pesama “Đelem, Đelem” (“Putujem, putujem”). Ta pesma, koju je otkrio film “Skupljači perja”, postala je kasnije himna ciganskog naroda.

 „Bože, ako mi podariš

još jedan život posle smrti,

dopusti da budem Ciganin.

Dopusti da sam izaberem

jedan od puteva: put radosti koji će od mene

načiniti srećnog čoveka,

ili put smrti i susret sa tobom.“