Muzej rudarstva i metalurgije u Boru, u okviru negotinskih “Majskih svečanosti” i republičke manifestacije “Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10”, predstavio je Negotincima svoju izložbu o Đorđu Vajfertu, autora etnologa Suzane Mijić.

 

Iako je tematski posvećena Đorđu Vajfertu, začetniku industrijalstva, rudarstva i bankarstva koji je u drugoj polovini 19. i prvih decenija 20.veka ostavio je neizbrisiv trag u istoriji srpske privrede, izložba Muzeja rudarstva i metalurgije iz Bora, uverila se u to i publika u Todorčetovom konaku, zapravo predstavlja autentično svedočanstvo o razvoju rudarstva na ovim prostorima. 

Akcenat je na rudarstvu, s obzirom da je Đorđe Vajfert imao veliki broj koncesija, odnosno povlastica baš u ovom delu Sebije gde mi živimo. Izložba počinje prvim poglavljem u obnovljenom  rudarstvu Srbije, figurom kneza Miloša i priča upravo tu priču kako je tekao razvoj rudarstva u Srbiji posle viševekovnog ropstva pod Turcima, s obzirom da je Srbija bila velesila u rudarstvu u srednjem veku. Posle je došlo do tog prekida od nekoliko vekova, s obzirom da Srbi nisu želeli da rade taj težak i mukorpan posao za Turke. Obnovljeno rudarstvo kreće sa knezom Milošem da bi negde u zadnjim decenijama 19.veka Đorđe Vajfert imao veoma značajnu ulogu u razvoju rudarstva. S druge strane jedan značajan segment izložbe odnosi se i na privatan život Đorđa Vajferta, a on je bio, može se slobodno reći, i pionir industrijalstva, jer je jedan od prvih koji je pokrenuo pivare u Srbiji, zatim bio je jedan od pionira bankarstva, s obzirom da je bio ključna figura u formiranju Narodne banke Srbije i rudarstva. Bio je i veliki dobrotvor”, kaže etnolog Suzana Mijić, autor izložbe.

Osim fotografija, na izložbi u galeriji Muzeja hajduk Veljka Petrovića u Todorčetovom konaku, predstavljeni su i pisani dokumenti delovi rudarske opreme, rudarske uniforme, karbidne lampe, šlemovi, ali i zvono, dar Đorđa Vajferta, koje je za izložbu pozajmila škola u Metovnici, a koje je izliveno 1910. kao i telegrami koje je Vajfert slao, a koje čuva Istorijski arhiv Negotina, odeljenje u Boru.

U ovom našem kraju najpoznatija mu je koncesija borski rudnik. 1902. godine otkriveno je to jedno od najbogatijih svetskih rudišta bakra. Pored toga, on je na Deli Jovanu u Glogovici imao rudnik zlata “Sveta Ana”, imao je nekoliko koncesija rudnika uglja u okolini Knjaževca i Blagojev kamen je, takođe, bila njegova koncesija koju je dobio 1902. godine. Ono što je interesantno je da je pred otkriće borskog rudnika, s obzirom da su istražni radovi trajali u Boru pet godina i da se tražilo zlato, a u ovom kraju se oduvek tražilo samo zlato čitav vek, već se u beogradskoj čaršiji pričalo: “Dužan k’o Vajfert”. Međutim, otkrićem borskog rudnika on je postao jedan od najbogatijih ljudi ne samo u Srbiji, nego i u čitavom regionu”, kaže Suzana Mijić.

Svečano otvaranje izložbe o Đorđu Vajfertu, pored autorke, uveličali su i Igor Jovanović, direktor Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru, Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine i etnolog negotinskog muzeja Emila Petrović. 

Tema ovogodišnje manifestacije “Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10” je “Muzej u gostima” pa u okviru saradnje sa borskim muzejom mi predstavljamo izložbu o Vajfertu, a oni će 11.maja predstaviti našu izložbu o Legetu. Već, 17.maja smo gosti u Donjem Milanovcu sa izložbom o čuvarima narodne baštine. Finale nam je 20.maja u okviru “Noći muzeja” gde ćemo imati pet programa, uglavnom za mlađu publiku, od predstave, likovne radionice do koncerta ansambla Renesans”, kaže Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine.

 

Dodaj komentar

Molimo Vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija portala EAST SIDE zadržava pravo da - ukoliko ih proceni kao neumesne - ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije EAST SIDE kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Linkove ka drugim sajtovima ne objavljujemo. EAST SIDE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Sigurnosni kod
Osveži

Komentari  

02 # velja komunista 22-05-2017 00:10
jel davali dzabe pivo?
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
JSN Decor template designed by JoomlaShine.com