Novosadski hor Sabornog hrama „Sveti Georgije“ pod upravom dr Bogdana Đakovića, muzikologa i dirigenta predstavio se na Festivalu koncertom pravoslavnog pojanja i njegove savremene umetničke nadogradnje.

Dr Bogdan Đaković, muzikolog i horski dirigent, nakon što je na prošlom festivalu održao naučnu tribinu kojom je želeo da označi mesto Mokranjčevog crkvenog horskog opusa u odnosu na savremene tendencije unutar bogoslužbene i koncertne crkvene muzike vodećih pomesnih pravoslavnih crkava, drugog festivalskog dana 52. “Mokranjčevih dana” sa svojim horom Saborne crkve “Sveti Georgije” iz Novog Sada priredio je u Mokranju, u crkvi “Svete Trojice” koncert kojim, na neki način, zaokružuje svoja istraživanja.

Na repertoaru su se, tom prilikom, našli i ruski raspevi, primeri jednoglasnog pojanja i višeglasja, ali i dela pravoslavne i hrišćanske bogoslužbene i koncertne duhovne muzike Džona Tavenera, Ivana Mudija, Tiki Zesa i drugih.

„Program je nešto što srpska publika, ako smem da kažem, prati od nazad. Mi smo 2004. godine na BEMUS-u pevali jedan sličan program. Nešto od tih numera je odatle. S obzirom da se kao muzikolog bavim istraživanjem savremene stvaralačke prakse u domenu crkvene muzike onda sam za ovu priliku izabrao jedan set numera, koje nisu tehnički previše zahtevne, ali u sebi sadrže taj pojački materijal, koji smo u prvom delu programa predstavili da kažem u nekoj autentičnoj jednoglasnoj formi i mislim da je stilski bilo zanimljivo. Važno je, i tome će, verujem služiti i ova radionica, dirigentska, koja će prvi put biti organizovana u Negotinu, da se, između ostalog, proširi repertoar. Sa druge strane je puno neizvedenih nota srpske duhovne muzike i dalje, između dva svetska rata, Konjović, Manojlović, Velika liturgija Miloja Milojevića i da ne nabrajam. Nešto od toga zahteva profesionalne ansamble, pa kao i uvek pozivam moje kolege, pre svega Radio hora, kao najkopetentniji da se uhvati u koštac sa nečim što, možda, i nije tako efektno i tako dugo upotrebljivo na repertoaru, kao što su na primer Tajčevićeva i Hristićeva dela, naravno ne računajući Mokranjca, ali nešto što naši autori još uvek zaslužuju. Sa amaterskim horovima, ovi koji pevaju svake nedelje u crkvi zbog svoje ljubavi prema horskom pevanju i crkvi, to i nije realno očekivati, ali, evo, mi se trudimo i ja se trudim kao dirigent i onaj koji bira repertoar da i pevačima bude zanimljivo, a i da publika čuje nešto novo, u kontekstu tradicije i tog uvek dinamičnog odnosa između starog i novog“, kaže dr Đaković.

Hor Saborne crkve „Sveti Georgije“ iz Novog Sada, inače, nastavlja bogatu tradiciju srpskih, bačkih i novosadskih crkveno-pevačkih društava, a posebno Katedralnog hora.

„Hor Saborne crkve „Sveti Georgije“ prvi put nastupa na „Mokranjčevim danima“. Ja sam kao muzikolog, i kritičar horski, član žirija bivao više puta i posebno mi je drago, i zadovoljstvo, da ove godine dođemo na „Mokranjčeve dane“. Pored ovog glavnog koncerta pevali smo i na dve liturgije u Manastiru Bukovo i u Crkvi Roždestva Presvete Bogorodice, Mokranjčevoj u Negotinu, a imamo koncert i u Zaječaru. Puni angažman za dva i po dana. Ja sam ovde (u Mokranju, prim.autora) bio više puta kao publika i uvek sam razmišljao šta bismo mogli da izvedemo i ovo se prosto nametnulo. Čini mi se da je bilo zanimljivo, da su ljudi mogli da prate tu nit, koju sam želeo, od prvih do poslednjih numera da postavim“, kaže dr Bogdan Đaković.

Na naše podsećanje da ovaj razgovor vodimo u Mokranju na izvoru, u mestu gde su živeli Mokranjčevi preci, po kojem je on svom Stojanović pridodao drugo prezime, dr Đaković podseća šta je zapravo kultura danas.

„To je uvek veličanstvena i bolna tema. Živimo u vremenu kakvo jeste. Sve drugo je blještavije, zanimljivije od ozbiljnog, bilo čega. U to „ozbiljno“ spada i Mokranjčevo nasleđe. Da podsetim našu javnost da imamo štampana samo njegova sabrana dela kao kompletnog srpskog kompozitora, za razliku od Andrića, Crnjanskog i tako dalje, naravno i monografije poznatih srpskih slikara, što svi zaista zaslužuju. Kornelije Stanković stiže negde do polovine svezaka u ovo vreme. Dakle, puna su nam usta tradicije i tako dalje, a kada se to nekako materijalizuje u nekoj realnoj, evo imamo tu Strategiju razvoja kulture, ali – za sada Egzit i Guča dominiraju, i to je razumljivo u ovom vremenu, ali mora da bude neka protivteža, da ne kažem, da bude prava umetnost subvencionisana, jer prosto, ako hoćemo veliku umetnost za to trebaju sredstva. Skoro je bilo u medijima ono što je Čerčil govorio u vezi sa odbranom od napada nemačkih aviona u Drugom svetskom ratu da se kultura brani do poslednjeg vojnika jer ako to nestane, šta nam drugo preostaje“, ističe dr Bogdan Đaković.

foto: S.M.Jovanović, East side

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin.
Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.