Danima se u Srbiji govori o Zakonu o potvrđivanju sporazuma sa NATO, koji je predsednik države Tomislav Nikolić potpisao, a čija bi primena mogla početi već 1. marta. Iako je glavna tema rasprave da li je zakon trebao biti potpisan ili ne, najvažnije pitanje je šta tim sporazumom dobija Srbija, a šta NATO.

Dok su jedni smatrali da je Srbiji neophodna saradnja sa NATO, drugi protestovali protiv potpisivanja tog sporazuma, cela Srbija je danima čekala na odluku predsednika Nikolića, hoće li potpisati Zakon o potvrđivanju sporazuma sa NATO. Na nezadovoljstvo velikog broja građana Nikolić je u petak ipak potpisao Zakon, kojim se kako on navodi: „Utvrđuju plan i program saradnje koji imaju savetodavnu ulogu i obezbeđuju iskustvo i stručnost, a sačinjeni su interesu Srbije i u saradnji sa Srbijom".

Tomislav Nikolić je u autorskom tekstu za "Novosti", obrazložio zašto je potpisao taj zakon. U tom tekstu predsednik ističe da saradnja u oblasti bezbednosti, odbrane i borbe protiv terorizma, uključuje brojne međunarodne i regionalne organizacije i inicijative, i dodaje da Zakon o saradnji sa NATO daje pravni okvir koji omogućava Srbiji da koristi poverilačke fondove, kada se o njima dogovori sa NATO, kao i da uveća efikasnost logističke podrške i smanji naše troškove angažovanja u multinacionalnim operacijama, pod okriljem UN i EU, kao i budućeg angažovanja u borbenim grupama EU. Sporazumom  je predviđeno i uništavanje oko 2 hiljade komada zastarele i neupotrebljive municije koja predstavlja balast i opasnost za stanovništvo. Ta municija ne može ni da se koristi, niti da se proda, neuslovno se skladišti, a Srbija, po rečima Nikolića, nema ni mogućnost ni sredstva da je samostalno uništi.

Sa druge strane NATO je potpisivanjem ovog zakona dobio čvršću saradnju Srbije i NATO, odnosno njenih organizacija NSPO i NSPA, slobodu kretanja i diplomatski imunitet za sve pripadnike NATO u Srbiji po Bečkoj konvenciji, slobodan prolaz kroz Srbiju za pripadnike NATO i njihova vozila, a ulazak u bezbednosne zone usaglašavaće se sa srpskim nadležnim organima, razmenu poverljivih informacija i opreme sa srpskom vojskom, da se osoblju NATO na njihov zahtev odobri pristup državnim i privatnim objektima u kojima se radi, uključujući i one u kojima se obavljaju probe i ispitivanja, kao i da imovina NATO i njegovog osoblja bude oslobođena poreza i carine.