Pravilnik o radu biračkih odbora koji je izdala Republička izborna komisija uređuje šta se smatra važećim a šta nevažećim listićima. Iako je najbolje da svog kandidata jednostavno zaokružite, bez ikakvog dodatnog „šaranja“ ili precrtavanja, ukoliko pogrešite, nije na odmet da znate i sledeće.

Pravilnikom se jasno kaže da se važećim listićem smatra onaj listić koji popunjen na način iz kojeg se sa sigurnošću može zaključiti za koga je birač glasao. Zato se i savetuje biračima da zaokruže jedan redni broj ispred imena kandidata za kojeg žele da glasaju. Ipak, ako slučajno pogreše mogu da to isprave i to na način što će precrtati sve ostale kandidate a zaokružiti samo broj i ime kandidata za koga žele da glasaju. 

“Ova praksa, kojom će se važećim smatrati i listić na kojem su birači nešto docrtali i dopisali ali iz kojeg se ipak nedvosmisleno može utvrditi za koga su glasali, uvedena je pre svega zbog onih koji pogreše prilikom glasanja, pa zatim uvide tu grešku i žele da je isprave”, kaže Raša Nedeljkov, šef CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.

S druge strane, glasački listić će biti nevažeći ako nije popunjen ili je popunjen tako da se ne može utvrditi za kojeg kandidata je  birač glasao, kao na primer listić na kojem je birač zaokružio ili podvukao više od jednog rednog broja ispred imena i prezimena kandidata.

“U ovom procesu je važna uloga biračkih odbora jer oni procenjuju da li je glasački listić važeći ili ne. Upravo je ovo uputstvo njima i namenjeno kako bi se sprečila različita tumačenja. Birački odbor ima stalni i prošireni sastav što znači da su na biračkom mestu prisutni predstavnici svih predsedničkih kandidata. Tvrdnja da se omogućava krađa time što je dozvoljeno da birač ispravi svoju grešku ne stoji, jer čak i da to pravilo ne važi, ako postoji namera nekoga u biračkom odboru da neke glasačke listiće učini nevažećim, on to može uraditi i sa savršeno važećim listićem. Na kraju krajeva, tu su drugi članovi biračkih odbora koji su u obavezi da reaguju i zaštite izborno pravo birača”, ističe Nedeljkov i podseća da je neophodna dodatna edukacija biračkih odbora kako bi mogli da sprovode izborni proces na najvišem nivou. 

“Značajan broj nepravilno ili nekvalitetno popunjenih zapisnika prošle godine za vanredne parlamentarne odbore jeste posledica nestručnosti biračkih odbora”, kaže Raša Nedeljkov, šef CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.

I u Republičkoj izbornoj komisiji podsećaju da se odredbe Pravila o radu biračkih odbora sa uputstvima biračkom odboru o tome kako da razlikuju važeći od nevažećih glasačkih listića, odnosno koje sve listiće treba da prihvate kao važeće, nisu menjale još od izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, održanih 11. maja 2008. godine.

“Na svim izborima počev od navedenih izbora iz 2008. godine, biračkim odborima se sugeriše da obrate pažnju na svaki glasački listić i da ulože napor da utvrde pravu izbornu volju svakog birača, u smislu utvrđivanja za kog kandidata je birač glasao, bez obzira na način na koji je tu svoju volju izrazio. Ovi izbori, stoga, nisu nikakav izuzetak, niti su uvedene neke posebne instrukcije biračkim odborima. Posebno želim da istaknem da su u važećim Pravilima o radu biračkih odbora praktično preuzete identične odredbe Pravila iz 2008. godine o tome da se važećim glasačkim listićem smatra i listić na kojem su ispisani ili nacrtani komentari, parole ili druge poruke ili na kojem su precrtana imena drugih kandidata ili njihovih predlagača, naravno pod uslovom da se može utvrditi za kog kandidata je birač glasao”, poručio je predsednik Republičke izborne komsije Vladimir Dimitrijević.