Narodni poslanik Boško Obradović, lider Srpskog pokreta Dveri prisustvovao je nedavno otvaranju 52. „Mokranjčevih dana“, smatrajući da se „velike stvari u kulturi dešavaju i van Beograda“.

Boravak u Negotinu i Boru, gde je priredio i konferenciju za novinare, lider Dveri je iskoristio i za promociju svoje kampanje konkretnih mera porodične politike. U Negotinu je obišao Mokranjčevu rodnu kuću, Sabornu crkvu Svete Trojice i crkvu Roždestva Presvete Bogorodice, ali i ostale kulturne znamenitosti i prisustvovao otvaranju festivala Mokranjcu u čast.

Za East side govori o podršci domaćoj privredi i poljoprivredi, o pljačkaškim privatizacijama, o tome zašto se danas u Srbiji ne govori o Kosovu i Metohiji, o Srbima u regionu i rasejanju, o kriminalu u vrhu zakonodavnih i pravosudnih organa i drugim temama.

ES: Kako se Srpski pokret Dveri priprema za predstojeće lokalne izbore u Negotinu, Boru i Majdanpeku?

BO: Ja sam upravo zato danas ovde u poseti istočnoj Srbiji sa ciljem da obiđem sve naše gradske i opštinske organizacije koje sledeće godine imaju lokalne izbore. Pre svega, grad Bor, ali i Negotin i Majdanpek i to su za nas veoma važni izbori, jer mi očekujemo rast Srpskog pokreta Dveri ovde u istočnoj Srbiji nakon tih lokalnih izbora.

Danas sam naravno iz jednog važnijeg razloga ovde u Negotinu jer prisustvujem otvaranju „Mokranjčevih dana“. Smatram da je to jedna izuzetno važna kulturna i muzička manifestacija koja pokazuje da se neke velike i važne stvari u srpskoj kulturi dešavaju i van Beograda, u unutrašnjosti Srbije. Želim, eto, i svojim prisustvom, kao narodni poslanik da na neki način podržim i istaknem značaj takvih kulturnih manifestacija kao što su nesumnjivo „Mokranjčevi dani“.

To je, prosto, slika jedne drugačije Srbije koju Dveri zapravo žele – Srbija koja poštuje tradicionalne vrednosti i koja poštuje svoju maternju melodiju, koja poštuje svoju nacionalnu kulturu i to je nešto što mislim da treba da bude mnogo više zastupljeno upravo i u samom Beogradu, na našim velikim medijima, u našem sistemu kulture i obrazovanja.

Što se tiče lokalnih medija mi ćemo svuda nastupiti sa našom prepoznatljivom politikom, a to je porodična politika. Mi smatramo da svaki grad u Srbiji treba urediti po meri svih naših porodica. Dakle, i lokalna samouprava i država treba sve da učine da pomognu porodici u ovom vremenu. Šta treba pomoći bračnim parovima koji ne mogu da imaju dece? Šta pomoći porodicama sa jednim detetom, sa dvoje, sa troje, sa tri plus? Kako izaći u susret staračkim i samačkim domaćinstvima koja danas teško žive i nemaju dovoljno socijalne ni medicinske zaštite, posebno ako su u pitanju staračka i samačka domaćinstva na selu? Kako, što je veoma važno da ne zaboravimo, pomoći samohrane majke, samohrane očeve?

Mi jednostavno smatramo da je problem bele kuge, odseljavanja naših mladih ljudi iz unutrašnjosti ka Beogradu i ka inostranstvu, zapravo suštinski državni prioritet u ovom trenutku. Znači, izboriti se protiv bele kuge, pomoći rađanje, mlade bračne parove, porodice sa više dece, povratnike na selo, one koji žele da se bave poljoprivredom, mislim da su to centralne teme kojima se treba baviti i na lokalnom nivou politike i mi smatramo da od svih naših gradova u Srbiji treba napraviti gradove koji su prijatelji beba, dece, porodice. I to je ona osnovna politika kojom se Dveri bave.

Mi prosto želimo ljudima da dočaramo koliko će njihov kućni budžet, koliko će njihov novčanik biti puniji kada Dveri dođu na vlast, zato što mi raspolažemo novcem tako da sve to usmeravamo u korist porodičnog života. Dakle što više živite porodično, što imate veći broj dece, što ste više orijentisani ka značaju porodice, toliko ćete imati veću podršku države i društva. Mi čak sada razrađujemo jedan kompletan model poreske reforme na republičkom i na lokalnom nivou, gde bi se tačno gledali da što ste veća porodica, toliko biste imali smanjenja poreza i na imovinu, i na zarade, što bi zapravo bio doprinos svima onima koji žele da se ostvare kao porodični ljudiu Srbiji, a posebno onima koji imaju više dece i koji time omogućavaju da Srbija pobedi belu kugu.

ES: Osim porodične politike, poznati ste i po svom konceptu poljoprivrede. Protiv ste genetski modifikovanih organizama (GMO), imate i program reformi koji bi pomogao Srbiji da izađe iz krize?

BO: Tako je. Mi smo, što se tiče ekonomske politike zagovornici podrške domaćoj privredi i poljoprivredi. Mi smo protiv ovakvih subvencijama stranim investitorima koji ovde dolaze, uzimaju naš novac, a profit iznose u inostranstvo. Smatramo da sva ta sredstva kojima raspolaže i država i lokalna samouprava treba preusmeriti domaćem preduzetniku, ka domaćem poljoprivredniku.

Nažalost, poslednjih decenija mi imamo potpuno urušeno srpsko selo, uništene naše velike industrije, poljoprivredne organizacije, poljoprivredno-industrijske kombinate, zadruge... Imamo veoma loše stanje seljaka u ovoj godini, gde smo preživeli praktično nekoliko elementarnih nepogoda od mraza, grada do suša koje su bile ogromne i zaista mnogo veća pažnja države i lokalne samouprave mora da se posveti poljoprivredi.

Budžet za poljoprivredu je, pre svega, još uvek mali i na republičkom i na lokalnom nivou. Daleko je od pet odsto što bi trebalo da bude minimalni budžet za poljoprivredu i mislim da na tom planu postoji ogromna šansa za ulaganje i razvoj. Tu su vam najbrža nova radna mesta. Tu vam je šansa, zapravo, da kroz prehrambeno-prerađivačku industriju napravite jedan novi proces i zapošljavanja i izvoza i to je nešto što, zaista, jeste jedna velika šansa Srbije.

Imamo stotine i stotine hiljada hektara koji nam stoje zaparloženi. Mi to sebi, jednostavno, ne smemo da dozvolimo. Poljoprivreda i prehrambeno-prerađivačka industrija jesu velika  šansa Srbije.

ES:  Najavili ste da ćete dati podršku svim radničkim protestima u zemlji. Hoće li Dveri svoju politiku, delom, kanalisati i ka nezadovoljstvu građana?

BO: Mi, zaista, želimo da budemo glas svih nezadovoljnih radnika u Srbiji. Po našim analizama više od 100.000 radničkih porodica ima određena potraživanja prema državi. Pre svega, u pitanju su neisplaćene zarade i nepovezan radni staž iz onih firmi koje su uništene u pljačkaškim privatizacijama i mi smatramo da država mora da preuzme na sebe rešavanje tih problema.
Prosto, država mora u godinama koje dolaze da izdvoji određena sredstva iz budžeta i da isplati radnicima ono što im sleduje,  a što oni nisu uspeli da naplate, iako imaju pravosnažne sudske presude iz propalih firmi koje su nestale u raznim stečajnim postupcima.

Sa druge strane, postoji još jedan način koji mi kandidujemo da se obeštete oštećeni radnici. To je mogućnost da se njima otpišu njihova dugovanja koje oni imaju za komunalne usluge i za razna druga dugovanja prema državi i da se na taj način malo ljudima izađe u susret s obzirom da i njima neko nešto duguje, pa i oni da mogu da otpišu neka svoja dugovanja i da time rasterete ovu prezaduženost u kojima se danas nalaze  naše porodice.

Naravno, to nisu jedini delovi stanovništva kojima se mi obraćamo. Apsolutno govorimo i u ime srpskih ratnih vojnih veterana čiji status nije rešen. Govorimo u ime, da kažem, te ogromne populacije zaduženih građana koji su raznim bankarskim dugovanjima, posebno porodice koje imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima, gde nas strane banke pljačkaju novim valutnim klauzulama na raznim provizijama, taksama... Jednom rečju, taj bankarski lobi mora u Srbiji  da se zaustavi.

Sve su to teme koje jedino Dveri danas pokreću u Srbiji i mislim da je zbog toga, nekako, sve veća pažnja okrenuta ka Dverima i da naš rejting raste i mislim da smo u ovom trenutku, posebno zahvaljujući nastupima u Narodnoj skupštini Republike Srbije postali, možda, i najjača opozicija ovoj vlasti i to je nešto što se vidi, svakoga dana, sve više, a vidi se i da smo prvi izašli na ulice i da smo praktično  prvi, posle predsedničkih izbora, napravili jedan veliki protest i demonstracije protiv republičke vlasti i to protest koji je trajao šest sati, od zgrade Pinka, preko Vlade i Predsedništva do RTS-a, gde smo poseban akcenat stavili na slobodu medija. Ja zaista smatram da bez slobodnih medija neće biti ni slobodnih fer i poštenih izbora i veoma je važno da se izborimo i da konačno u Srbiji imamo i političke emisije gde će se čuti i glas opozicije, a ne samo neprestana propaganda vlasti.

ES: Posebno ste aktivni u Parlamentu, kao što ste pomenuli. Da li je to kritika vlasti ili najava za formiranje nekog novog opozicionog bloka koji bi nastupao ujedinjen u borbi protiv aktuelne vlasti?

BO: Mi u Parlamentu radimo paralelno dve stvari. Prva je, veoma smo oštri kritičari aktuelne vlasti i hrabro se suprotstavljamo toj mašineriji koja misli da može da nametne razne loše zakone ovome narodu. Nedavno smo se borili protiv zakona o prodaji poljoprivrednog zemljišta strancima, trenutno je u toku jedna velika rasprava o novim prosvetnim zakonima gde se ministru prosvete daje mogućnost da može da postavi sve direktore predškolskih, osnovnoškolskih i srednjoškolskih ustanova u Srbiji, što znači da ćemo dobiti 2.000 direktora iz redova Srpske napredne stranke.

Sa druge strane, trudimo se da paralelno pokažemo i šta je naš program, i zašta se mi zalažemo i kako ćemo mi urediti državu kada budemo na vlasti. To je jedna nova kampanja kojoj smo sada posvećeni, kampanja konkretnih mera porodične politike.

Mi smatramo da građani Srbije još uvek ne poznaju politiku Dveri i želimo kroz razne skupštinske deklaracije i predloge izmene i dopune zakona da pokažemo kako bismo mi uređivali državu. Nedavno smo, u tom smislu, predložili čitav jedan set različitih zakonodavnih rešenja koji ide u tom pravcu da se progovori o onim temama koje su zapostavljene u Srbiji, a posebno u Narodnoj skupštini. Ne govori se o Kosovu i Metohiji, ne govori se o Srbima u regionu i rasejanju, ne govori se o kriminalnim dešavanjima u našem sudsku, policiji, tužilaštvu, bankarskim derikožama...

Imamo velike probleme i sa komunalnim policijama, parking servisima, javnim izvršiteljima koji izbacuju porodice na ulice, kada ljudi ne mogu da plate svoje dugove jer su ostali bez posla u pljačkaškim privatizacijama... Jednostavno, sebe doživljavamo u tom smislu kao zaštitnike porodice, zaštitnike socijalno ugroženih građana u savremenoj Srbiji jer je to ono što je danas veliki problem Srbije: socijalna i pravna nesigurnost pod ovom vlašću.

Sa jedne strane imate vlast koja na Kosovu i Metohiji ulazi u separatističku vladu sa Ramušom Haradinajem, koja nam neprestano samo obećava nekakav bolji život, a sa druge strane imamo smanjenje plata i penzija, povećanje taksi, poreza i akciza, evo, sada i povećanja struje. Imamo situaciju  da se podržavaju strane firme, strane banke i da sve što je srpsko, što je tradicionalno, što je domaće ne može da dođe do izražaja u našoj sopstvenoj državi.

Njima je očito gej parada važnija od porodične politike. Njima je taj strani bankar i strani investitor značajniji od domaćeg privrednika. To jednostavno ne može tako i mi smatramo da  naše vrednosti i domaći ekonomski interes treba da dođu u prvi plan u našoj državi.

ES: Može li srpska opozicija da govori istim jezikom i može li Boško Obradović da sa nekim od lidera opozicije nađe zajednički jezik?

BO: Pa mi smo već krenuli u jedan ciklus ukrupnjavanja na patriotskom polu opozicije. Gospodin Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i lider Zdrave Srbije i ja kao predsednički kandidati sa nedavnih predsedničkih izbora  smo već potpisali jedan Preobraženski sporazum o saradnji. Očekujem da će nam se pridružiti i Udruženje sindikata Srbije „Sloga“ na čelu sa Željkom Veselinovićem. To je naša želja da imamo jaku patriotsku notu, ali i jaku tu socijalno-ekonomsku, radničku, sindikalnu notu u tom našem širem opoziciono-patriotskom savezu.
Očekujem da će sa nama biti i Srbi sa Kosova i Metohije, udruženja srpskih ratnih vojnih veterana, razni ovi štrajkački i radnički odbori širom Srbije, a otvoreni smo za razgovore i sa drugim opozicionarima. Ali, ne možemo više nikoga da čekamo. Prosto, ovo je vreme aktivnije opozicione borbe i u parlamentu i na ulici i Dveri su krenule tim putem i zaista izrastamo u najjaču opoziciju ovoj vlasti u ovom trenutku.

Ono što sam siguran da građani Srbije ne žele, ako se ne slažu sa vlašću Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, ne verujem da žele povratak na vreme vlasti Demokratske stranke. Prosto, Vučića ne može da pobedi Demokratska stranka ili bilo šta od njenih derivata, već jedino jedan novi nacionalni front, jedan jak opozicioni patriotski savez koji bi imao i tu socijalno-ekonomsku notu, koji bi brinuo o pravima radnika, ratnih vojnih veterana, seljaka, svih oni koji danas stradaju pod ovom vlašću. I mislim da je to dobitna kombinacija kako se može srušiti ovaj zaista štetočinski i loš vladajući režim.