Prošlo vreme... Izbori i obećanja superproduktivnog karaktera. Šta je nakon godinu dana od poslednjih izbora zaista ispunjeno? Da li Negotinci zaista žive bolje? I da li je nakon svih prethodnih izbora uvek ista parola za pridobijanje glasova: „Mi ćemo pokrenuti privredu, mi ćemo uraditi ovo, mi ćemo uraditi ono...“ a u realnosti uradi se vrlo malo stvari korisnih za građanstvo na teritoriji Negotinske Krajine?!?

Opet je tu 16. mart, ali ovoga puta mi smo godinu dana stariji. Priznaćete vreme je proletelo a da li se u našim životima nešto promenilo? Na osnovu ankete na našem portalu 34% anketiranih tvrde da je gotovo isto kao pre, 29,2% anketiranih ubeđeno je da živimo lošije nego pre, a 31,9% mišljenja su da nikada nisu živeli lošije nego danas. Ipak, ne izostavimo i onaj procenat anketiranih koji žive bolje nego pre 16. marta prošle godine, tačnije njih 3,5% i naravno ima i onih koji žive znatno bolje čak 1,4% anketiranih. I to je za pohvalu da i 5,9% učesnika ankete imaju bolji život, mada prema prethodno obećanom u predizbornoj kampanji, očekivanja za bolji život bila su mnogo veća. 

Da li su nerealna očekivanja ili su, pak, nerealna obećanja? Pitanja koja će večno biti zagonetna i koja će zauvek biti različito tumačena, naravno u zavisnosti na kojoj se (o)poziciji nalazite u datom momentu. Da su obećavali svi, jesu! Da su nakon izbora pobedili oni koji su prema mišljenju većine najviše obećavali, jesu? A da li su obećanja ispunili... činjenice postoje a odgovor treba potražiti u obećanjima. 

Hajde da se vratimo trenutno najaktuelnijoj temi, a tiče se poskupljenju električne energije, koja je u „stand by“ aranžmanu. Vrve novinski i medijski članci o tome da će struja poskupeti, a onda se pojavi prelazno rešenje da neće, a onda da mora od 1. aprila da poskupi, potom ne može doći do poskupljenja itd. Konfuzno paradoksalna situacija! Činjenica je da još uvek nije a trebalo bi da poskupi električna energija. Konkretnog odgovora iz državnog vrha još uvek nema, ali obećanja u predizbornoj kampanji da će električna energija pojeftiniti za 20% bila je izvesna... Obećavali su da će doći do sniženja cena i da će one biti održive a potom citiram: „Niske i niže!“ i od svega toga dobićemo poskupljenje, ali dobro navikli smo na obećanja.

Kraj prethodne godine i početak nove, doneo je i nova nezadovoljstva i nove probleme koji nam nisu bili obećani ali su nam bili „uručeni“ a to su: visoki porezi na imovinu i previsoki i nejasni računi za grejanje. Toga stvarno nije bilo u predizbornoj kampanji ali dogodilo se. Možda nije bio trenutak da se kaže da je neminovnost poskupljenje ili je neki drugi razlog po sredi, ipak ispostavilo se da je to moralo da se desi i moralo da se prihvati. 

Kao i u svakoj prethodnoj predizbornoj kampanji i ova je donela veliku brigu o ljudima, što je, razume se, prioritet za „siguran glas“. Skupljali su se svi i oni koji su izašli kao pobednici na prethodno održanim izborima, ali i oni koji su iste izgubili. Svi su se pre tog 16. marta brinuli o našoj budućnosti ukazujući na lošu sadašnjost. I svi su nas bodrili da može bolje i mora bolje, bili u neposrednom kontaktu sa sugrađanima, ulivali im nadu da će se korupcija iskoreniti, da je transparentna politika njihov moto. Mahali dokazima i papirima da će sve skupljene dokaze kada budu došli u poziciju objaviti i to imenom i prezimenom. Da li smo to dobili? Naravno da ne! 

Transparentno do izbora, a posle toga ne mora javnost baš sve da zna. Uvek ista priča bez „happy end-a“. Zelena pijaca još uvek čeka na finalizaciju, ali to je već neka druga priča koja datira i pre 16. marta 2015. godine. Ipak, obećano je da će prestati sa ovom investicijom i da će ulagati u industrijsku zonu i u nova radna mesta. Umesto toga radovi još uvek traju a za industrijsku zonu praktično nisu raspodeljena sredstva budžetom. 

Svakako ništa manje bitna stavka jeste i ukidanje besplatnog prevoza za socijalno ugrožene i penzionere. Opština Negotin nije po Zakonu o lokalnoj samoupravi obezbedila javni prevoz ka selu, ali uskoro bi taj problem trebalo rešiti.

Što se teči balon hale za sportiste koja je često bila spominjana i gotovo izvesna, sada više nema ni reči o njoj. Tako da investicija u vidu sportskih terena i igrališta nije ni bilo. 

Govorili su da je težnja da zajedničkim snagama pokušamo da otklonimo strah privređivanja kod stranih i domaćih investitora u naš kraj, a da li je strah otklonjen visokom komunalnom taksom za isticanje firme? Ova komunalna taksa najblaže rečeno plaši buduće investitore i udaljava ih od mogućih ulaganja u našu opštinu. Doduše i broj investicija u 2014. godini u znatnom je padu što potvrđuju i zvanični podaci iz Registra investitora opštine Negotin. Naime, bilo je ukupno 21 investicija, što je znatno manje od odobrenih građevinskih dozvola za investicije iz 2013. i 2012. godine, kada ih je bilo 47. 

Putevi na teritoriji opštine Negotin su idalje u veoma lošem stanju. Iako je to takođe bila jedna od učestlih fraza u predizbornoj kampanji, da se putevi ka selima i u samom gradu moraju što pre dovesti u red, do toga još uvek nije došlo. Idalje, prema selima i u selima putevi su veoma loši ali i u gradu nisu u boljem stanju. Ipak, svetla tačka je početak rekonstrukcije ulice Stojanke Radosavljević, i to zaista treba pozdraviti. Ali to je samo delić rešavanja jednog veoma očiglednog problema sa kojim se već dugi niz godina suočava Negotinska Krajina. 

Problemi sa kanalizacijom su takođe bili prioriteti za ulaganja i uređivanje, ali Negotin usled nešto jače kiše idalje izgleda kao bara koju je nemoguće preskočiti, a ovaj problem kao stvar koju je teško rešiti. 

Kad smo već kod obilnijih padavina, da stvar bude gora naš kraj su zadesile poplave koje su napravile popriličnu štetu. Potrudila se novoizabrana vlast da reši ovaj problem i ne dozvoli veću štetu, ali saveti MZ iz tog razloga nisu bili izglasani već su izabrani Privremeni Saveti MZ. Istekao je mandat pomenutim Privremenim Savetima, poplava više nije bilo ali ni mogućnosti da meštani sela izaberu svojevoljno svoje Savete MZ. Zakonski im to svakako pripada ali bejahu uskraćeni i tog čina, te su ponovo postavljeni Privremeni  Saveti.

Bilo je govora i o postizanju značajnih rezultata, tj. o ušteđevini ili zaradi od milion evra (još uvek nije ustanovljeno) unutar budžeta. Ipak, naša saznanja su drugačija, te je zvanično ušteđeno 800.000 dinara na javnoj rasveti, što je takođe za pohvalu. 

Ekonomija nam idalje ne cveta, ali za to je potreban duži vremenski period ali potrebno je poštovati i odnos zaposlenih u javnom i privatnom sektoru. I kod nas je kao i na državnom nivou, veliki broj zaposlenih na teret budžeta a pritom kao da se od toga i ne odustaje. Broj zaposlenih u lokalnoj administraciji je idalje veliki, iako se pozivalo na obavezu po Zakonu da je prekopotrebno budžet što pre rasteretiti, državni ali i opštinski. 

Mladi kadar napušta opštinu Negotin i ove godine. Svoja stručna usavršavanja pronalazi unutar Srbije, a često odliv mozgova u inostrane zemlje je neminovan. Mladi u potrazi za poslom i boljim životom napuštaju ovaj kraj, a nama koji ostajemo ovde ostaje nam da se ponosimo njihovim uspesima u drugim gradovima i drugim državama. Negotin ni ove godine ne pruža mladom kadru šansu za posao a hrabrost je ostati na birou i čekati da se ukaže prilika za prve ili nove poslovne obaveze. 

Da ne bude sve tako crno i da se naznače i koraci koji su obeležili nešto pozitivno, jeste prva strana investicija poznate italijanske firme „Rigoni di Asiago“ koja je rešila da upravo Negotinska Krajina bude to područje u koje će se ulagati. Niže cene zakupa površine javne namene su još jedna od odluka koje se mogu smatrati pozitivnim u ovom periodu nakon izbora 16. marta prošle godine. 

Dakle, bitnijih promena nema a obećanja je bilo na sve strane, kako onih koji su u poziciji tako i onih u opoziciji. Godina prođe, obećano nikako da dođe!