Naizgled romantično jutro u selu nedaleko od Negotina. Jutarnji miris uzavrelog i dobro ukrčkalog povrća širi se ulicama. Prepun kontejner daje dodatnu notu još jednom letnjem danu. Sve isparava a mušice prosto ne mogu da se ne raduju ovom predivnom prizoru koji smo im sami kreativno stvorili. Dobro došli u Negotinsku Krajinu!

Samo oni bez emocija mogu da prođu pored ovog prelepog ambijenta a da ne zastanu i naprave po koju fotku. Ipak, preporučujemo da se ovaj prizor fotografiše sa druge strane ulice jer je ovo očigledno pod zaštitom opštine i nadležnih. Ne sme se dodirivati, ali se može dopuniti! Dakle, poneseš kesu (po mogućstvu prepunu ljuspi od jaja, pokvarenog luka, otpadaka raznoraznih džidžumidža...) i samo je odložiš u kontejner. Uff, oprostite!?! Zbunih se... Do kontejnera, pošto u njemu nema mesta i doživljaj je potpun. Preporučujemo i to, da obavezno ponesete i selfi štap jer je gotovo nemoguća misija da selfi odradite u neposrednoj blizini ovog kontejnera jer je verovatnoća da se ne onesvestite tom prilikom („čuje se“ do Bugarske i Rumunije) veoma mala. Dajemo vam maksimalo 3 sekunde da odložite svoju kesu i još toliko za fotku, ostalo je već u domenu sportskog ekstremizma i samo za one najhrabrije. 

Elem, bilo bi poželjno i da zažmurite u blizini da vam slučajno ne upadne neka muha u oko pa vam napravi belaja. 

Predstavljamo vam jedan od najznamenitijh i najuočljivijih kontejnera u samom centru Kobišnice. Meštani su oduševljeni kako je njegov izgled sve gabaritniji iz dana u dan. Dopunjuje se brže od androida, a po svemu sudeći do predstojećeg negotinskog vašara očekuje se da on bude i prečnika jednog luna-parka! Fascinantno! Meštani ovog sela, a i svih sela u Krajini gotovo izvesno imaće čemu da se nadaju! Manjak kontejnera ima svoju draž, a ona se ogleda u tome što samo „cepneš“ i „zafrljačiš“ kesu punu smeća i eto ti umetničke slobode i nove kreacije. 

Predlažemo i takmičenje u novoj disciplini „Kontejner na kilometar“. Da objasnimo pravila. Prvo i osnovno pravilo je da u svakom selu bude što manje kontejnera da bi meštani morali da prepešače određenu kilometražu (najmanje kilometar). To pravilo je i ispunjeno, zahvaljujući nadležnim organima koji se izričito trude da ono bude ostvarivo, pa se svako selo suočava sa ovim „slatkim“ problemom manjka kontejnera. Idemo dalje ( ustaljeno u srpskom jeziku, zahvaljujući Saši Popoviću, velikom Grandovcu), sledeće pravilo je da kesa bude plastična i da nije podložna brzoj razgradivosti kako bi se što duže nalazila na površini i pekla po letnjem suncu. Treće pravilo je možda i najvažnije, u u kesi se mora staviti što raznovrsnije hrane ne bi li miris bio što jači i upečatljiviji. Kada ispoštujete prva tri pravila discipline, naredno četvrto pravilo biće vam najlakše a to je da sačekate komisiju (JKP „Badnjevo“) koja će posle nekoliko dana obići vašu kreaciju i prebaciti u svoje vozilo (ako bude bilo mesta u njemu) i tako je odneti na dodatnu analizu. Pobednik je onaj koji je najviše doprineo izgledu kontejnera i njegovoj okolini. 

Ovo takmičenje se održava jednom do dva puta nedeljno u zavisnosti od komisije kada bude imala vremena da finalizuje nadmetanje. Organizator JKP „Badnjevo“ pod pokroviteljstvom Opštine Negotin. Učesnici svi oni koji mogu da izgovore „Kulturo, eve me!“, a da tom prilikom i ne shvate šta su rekli. 

ZA JAK MIRIS! ZA SNAŽAN PRIZOR! KESU U RUKE, PA KILOMETAR DO PRVOG KONTEJNERA! SAMO JAKO!!!

• < Prethodna
• Sledeća >