U julu ove godine navršeno je 4 godine od tragične smrti velikog umetnika i  filantropa Ljubiše Stojanovića Luisa. Svojim radom i humanošću, pomažući decu pomagao je i budućnost Negotina.

Ljubiša Stojanović Luis, iako nije rođen u Negotinu, u njemu je odrastao i osećao se kao pravi Negotinac. U Negotinu je napravio prve muzičke korake i stekao nadimak koji ga je potom pratio i postao neizostavni deo njegove ličnosti. Taj nadimak nadenula su mu deca iz susedstva još kao sedmogodišnjaku koji je ulicom nosio ploče i pevušio pesme Luja Prime (Louis Prima) i Luja Armstronga (Louis Armstrong). Ko je tada mogao da zna i uopšte pretpostavi da je kraljevski nadimak koji je dobio dostojan jednog kralja, kralja muzike u kakvog je i odrastao.

Luis je svoj prvi bend oformio sa svega 11 godina, među čijim članovima se našlo i par dece iz Doma za nezbrinutu decu. Ovo prijateljstvo ostvariće jak uticaj na stasalog i uspešnog pevača Louisa koji je u sećanje na ove dane Negotinu svake godine u maju poklanjao humanitarni koncert na koji je dovodio svoje prijatelje koji su zajedno sa njim skupljali sredstva za decu bez roditeljskog staranja smeštenu u Domu „Stanko Paunović“. Da iskažu zahvalnost na način na koji su ona umela, deca su Luisu posvećivala pesme, crteže i fotografije, a opština Negotin je Ljubišu Stojanovića Luisa proglasila za svog počasnog građanina. 

Voleo je dinamičnost, razigranost, jak i živ ritam, nomadski duh i to je i izražavao u svojim pesmama. Pevao je srcem, a jedina vodilja mu je bila emocija kojoj se bezuslovno predavao. Svaki njegov koncert bio je doživljaj, u punom smislu te reči.  

U njegovom stvaralaštvu mogu se naći motivi romske muzike i muzike sa Balkana, iz Vlaške nizije, jugoistočne Srbije i ponegde Vojvodine. Ove folklorne motive spajao je sa zvukom džeza i time postao pionir ovog pravca u Srbiji. Iz tog razloga, Luis je 1994. godine proglašen za začetnika etno-popa.

Luis je voleo da improvizuje, radeći to sa veštinom majstora i empatijskim saosećanjem. Bio je školovan muzičar; završio je srednju muzičku školu u Nišu, solo pevanje, saksofon i trubu, nakon čega je upisao Fakultet muzičke umetnosti u Nišu odakle je dalje obrazovanje nastavio u Beogradu. Njegovu osećajnost i humanost dokazuje i izjava koju je dao u jednom intervjuu, „potrebno je davati da bi mogao da primaš“.

Za svog života, nagrađen je brojnim nagradama i zlatnim plaketama, a dokaz njegove popularnosti jesu platinaste i dijamantske ploče. 

Svoj poslednji koncert u Negotinu, Luis je održao 13. maja 2010. godine na Gradskom trgu u okviru manifestacije „Majske svečanosti“. Tom prilikom nekoliko hiljada Negotinaca se okupilo oko bine na kojoj se pojavio Luis smešeći se, u svom prepoznatljivom kostimu.