Ustаvni sud je nа sednici održаnoj 23. septembrа ove godine okončаo postupаk ocene ustаvnosti Zаkonа o privremenom uređivаnju nаčinа isplаte penzijа. Nаkon аnаlize odredаbа osporenog Zаkonа sа stаnovištа svih bitnih nаvodа inicijаtorа, nаšаo je dа nemа osnovа zа pokretаnje postupkа zа utvrđivаnje neustаvnosti ovog Zаkonа i njegove nesаglаsnosti sа potvrđenim međunаrodnim ugovorimа.

Ustavni sud Republike Srbije okončao je postupak ocene ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija i utvrdio da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi inicijatora o nesaglasnosti osporenog Zakona sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

U saopštenju objavljenom na sajtu Ustavnog suda, po okončanju postupka ocene ustavnosti ovog zakona se, između ostalog, navodi : „Nakon analize odredaba osporenog Zakona sa stanovišta svih bitnih navoda inicijatora, Ustavni sud je našao da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ovog Zakona i njegove nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima”.

Ustavni sud je utvrdio da iz zakona sledi da se njime uvode interventne mere koje se preduzimaju da bi se u uslovima ekonomske krize očuvala finansijska održivost penzijskog sistema, što konkretno znači mogućnost redovne isplate penzija.

U tom smislu, za Ustavni sud je od naročitog značaja bilo to što se propisane mere ne odnose na penzionere čija je visina utvrđene penzije do 25 000 dinara, kojih, prema podacima koje je Sud pribavio, u Srbiji ima više od 750 000, a što, s obzirom na ukupan broj penzionera i visinu penzija u Srbiji, zapravo znači da najveći broj penzionera nije obuhvaćen propisanim merama.

Imajući u vidu i to da u ovom trenutku najniža penzija utvrđena u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju iznosi svega nešto više od 13 000 dinara (pri čemu je za tzv. poljoprivredne penzionere najniža penzija čak oko 10 000 dinara), Ustavni sud je ocenio da je „zaštićenim“ iznosom od 25 000 dinara, u realnim ekonomskim prilikama u kojima se društvo nalazi, spornim Zakonom obezbeđeno staranje o ekonomskoj sigurnosti penzionera.

Kada je reč o penzijama koje su obuhvaćene zakonom predviđenim merama, Ustavni sud smatra da su osnovane tvrdnje inicijatora da penzija koja je stečena u skladu sa zakonom predstavlja imovinu penzionera, ali ukazuje da iz Ustava ne proizlazi garancija penzijskog davanja u određenom iznosu, jer je ograničenje imovinskih prava, pod određenim uslovima, dozvoljeno i prema našem Ustavu i prema Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Polazeći od toga da su propisane mere uređene zakonom, da se Zakonom ne dira u pravo na penziju, da su mere propisane radi postizanja legitimnog cilja jer je stvaranje uslova za redovnu isplatu penzija makar i u umanjenom iznosu u opštem i javnom interesu, zatim da postoji srazmernost u propisivanju mera jer su ovim merama manje pogođene osobe sa nižim penzijama, što se postiže upravo time što procenat umanjenja nije isti za sve penzije više od 25 000 dinara, i konačno, s obzirom na to da je reč o merama privremenog karaktera, Ustavni sud je ocenio da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi inicijatora o nesaglasnosti osporenog Zakona sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

East Side portal podseća

Krajem novembra prošle godine, Udruženje sindikata penzionera Srbije podnelo je Ustavnom sudu Srbije inicijativu u kojoj traži ocenu ustavnosti Zakona o umanjenju penzija. Posle izjašnjavanja Ustavnog suda Republike Srbije, koji kaže da je Zakon o smanjenju penzija u skladu sa ustavom, očekuje se žalba Udruženja sindikata penzionera Srbije - Evropskom sudu za ljudska prava, kako je i najavljeno prilikom podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti. Pitanje je kakve su šanse da Evropski sud obori taj zakon?

Zanimljivo je, inače, da se prošle godine inicijativi u kojoj je zatražena ocena ustavnosti pomenutog zakona nije priklonio Savez penzionera Srbije koji je čak, da podsetimo, podržao Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija.