Dunavska kuća meda - projekat za budućnost pčelarenja u Krajini
Autor Jovanka StanojevićTokom 15 meseci zajedničkog rada u okviru Projekta "Dunavska kuća meda", pčelari iz Kladova, Zaječara, Krivelja i Negotina, imali su priliku da uče, unapređuju pčelarsku proizvodnju, razmenjuju iskustva, ali i da steknu nova - dragocena, od svojih kolega iz Austrije u kojoj su proveli nekoliko dana na studijskom putovanju, u završnici projekta.
Petnaestomesečna realizacija Projekta "Dunavska kuća meda", koji je okupio oko 600 pčelara iz partnerskih udruženja pčelara iz Negotina, Kladova, Zaječara i Krivelja u opštini Bor, u decembru je završena otvaranjem Regionalnog trening centra u Negotinu, za sada jedinog u Srbiji. "Projekat i jeste imao za cilj, da pored edukacije i podizanja organizacione strukture, poveže pčelare sa prostora Timočke regije i obezbedi im mogućnost zajedničkog nastupa na tržištu, sa medom, kao jedinstvenim brendom Istočne Srbije. Kao deo grant šeme koja se razvija i implementira u okviru Programa društveno-ekonomskog razvoja Dunavske regije u Srbiji, projekat je većinskim delom finansiran sredstvima iz IPA fondova Evropske Unije i Austrijske razvojne agencije ADA, a opština Negotin je kao vodeći partner, obezbedila skoro petinu potrebnih sredstava", navodi mr Dejan Nikić, menadžer Projekta "Dunavska kuća meda".
Uz edukaciju, njegovu najveću vrednost predstavlja opremanje i otvaranje Regionalnog trening centra, koji je smešten u prostorijama rekonstruisanog poslovnog objekta Udruženja pčelara "Hajduk Veljko" u Negotinu, koje okuplja oko 150 aktivnih krajinskih pčelara. U radove, koje su po projektu "Dunavska kuća meda" izveli radnici AD Crna trava iz Leskovca uloženo je 50.000 evra. U zgradi promenjenog izgleda, sada se nalaze prodajni i izložbeni prostor, prostorija za preradu meda sa dekristalizatorom, homogenizatorom, topionikom za vosak, pakericom i drugom neophodnom opremom. U delu poslovnog prostora nalazi se edukativni centar, u kome će dvadesetak trenera, obučenih za rad iz svih partnerskih udruženja, nastaviti aktivnosti u okviru priprema za otvaranje i rad Škole za pčelare, po uzoru na evropske, kakvih za sada nema u Srbiji.
Vlado Bajović, iz Krivelja koji se od svoje 12 godine bavi pčelarenjem kaže da će u udruženju kojem pripada, ubuduće primenjivati saznanja koja su stekli tokom učešća u projektu, jer su veoma važna za iskorak na evropsko tržište koje je pčelarima sve bliže. Projekat "Dunavska kuća meda" je izazvao veliku pažnju iskusnih pčelara iz čitave Republike, jer smatraju da je ovakav način udruživanja i rada najveća prednost projekta, jednog od nesumnjivo najznačajnijih koji je realizovan na našim prostorima. Posebno i zbog toga što je tokom projekta izrađena početna studija i pokrenuta procedura za dobijanje sertifkata za evropsko poreklo meda Timočkog regiona.
Ugovor za realizaciju projekta "Dunavska kuća meda“" kojim je opština Negotin aplicirala kod Austrijske razvojne agencije ADA u okviru njihovog programa "Socioekonomski razvoj u regionu Dunava", potpisan je jula 2013.godine. Ukupna vrednost projekta, završenog u decembru je 200.420,17 evra, od toga je direktna donacija Austrijske razvojne agencije iznosila 161.370,17 evra, odnosno 80,52% dok je opština Negotin sa 19,48% učestvovala u novcu za radove (21.500 evra) i sa 17.550 evra kroz plate zaposlenih. Cilj projekta je stvaranje uslova za održivi ekonomski razvoj u ruralnim oblastima Istočne Srbije kroz zapošljavanje i unapređenje proizvodnje i marketinga u oblasti proizvodnje meda. Partneri u projektu su uz Udruženja pčelara iz Negotina, Kladova, Zaječara i Krivelja, bili i Savez pčelarskih organizacija Srbije – Beograd, Regionalni centar za odživi razvoj i razvoj preduzetništva "Timok" iz Zaječara.
Dodaj komentar
Komentari
Da li ce opstina Negotin,poljoprivreda ili pcelari imati koristi od tih prostorija ?
Odgovor je kratak ,ne .
Sam lokal se moze izdati po sadasnjim cenama za ne vise od 50E mesecno,a koliki ce porez na to platiti udruzenje sledece godine sam bog zna i odakle im pare za porez.
Neko ce reci da opstina dotira kroz subvencije 40% za kupovinu dobara u vezi pcelarstva i to je istina ali ne clanovima udruzenja vec registrovanim pcelarima koje kao takve prepoznaje i ministarstvo poljoprivrede.