Manifestacijom „Vesela čaršija“ u produženom januarskom praznovanju, Negotinci su i ovog 19. januara, na Bogojavljenje, oživeli tradiciju saborovanja u jednoj od najlepših ulica iz 18. i prve polovine 19. veka, u kojoj se i danas oseća duh starih vremena.

Uprkos temperaturi u minusu Negotinci su i ovog 19. januara, u velikom broju, došli u Knez Mihajlovu ulicu koja ih je, na petoj jubilarnoj Manifestaciji „Vesela čaršija“, dočekala pesmom posvećenom Negotinu, u izvođenju Etno grupe OŠ „Vuk Karadžić“ – Klasje. U ulici, u kojoj se i danas neguju sećanja na prošlo vreme i ljude, a tradicija poštuje, mladi i stari zajedno su proslavili Bogojavljenje, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, dan na koji, kako se veruje, Bog deli sreću, a mnogi ga praznuju kao krsno ime i esnafsku slavu. Na značaj Praznika, ukazala je Emila Petrović, viši kustos etnolog Muzeja Krajine Negotin.

„Svako naselje, selo i grad imaju svoje svetkovine, svoje praznike koje obeležavaju na različite načine bilo da su religioznog ili bilo kog drugog karaktera. Naša sredina je multikulturalna i multietnička u kojoj žive pripadnici različitih konfesija.

Negotin je u prošlosti imao mnoge svetkovine od kojih su se neke održale do današnjih dana, kao što je ova danas. Praznik Bogojavljenje (6/19. januar) svetkovao se veoma živopisno. Vesela čaršija je ispunjena velikim brojem ljudi i dece. Svi učestvuju u slavlju a posebna pažnja posvećuje se deci, koja treba da nastave pamćenje. Žene su imale važnu ulogu u sprovođenju zimskih običaja.

Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. Na ovaj dan se Isus krstio u reci Jordan. Ovaj praznik označava kraj nekrštenih dana. Sastavni je deo božićnih praznika i na ovaj dan se nalaže badnjak, raznosi slama po oborima, voćnjacima i njivama zbog plodnosti i rodnosti. Na ovaj dan Bog deli sreću. U nekim kućama se Bogojavljenje slavi kao krsno ime, mnoge zanatlije praznuju ovaj dan kao svog zaštitnika, tako da je Bogojavljenje i esnafska slava.

U narodu se ovaj dan zove još i Vodice ili Vodokršće, verovalo se u lekovitost i čudotvornost Bogojavljenske vodice. Postoji mnogo običaja i obreda u vezi sa vodom (ritualno kupanje, vađenje krsta iz vode, sveštenici osveštavaju izvore, česme, bunare). Rano ujutru zahvatala se voda u koju se stavlja bosiljak, ovu takozvanu nenačetu vodu ukućani piju na šte srca, radi zdravlja. Voda zahvaćena baš na ovaj dan čuvala se u staklenoj flaši, okićenoj bosiljkom, na posebnom mestu (obično je to visoka polica van domašaja dece). Ova voda koristila se kao lek tokom cele godine (za oči, uši i druge obolele delove tela). Bogojavljenska voda davala se i stoci, prskale su se kuće, staje bašte i njive.

Verovalo se da se na Bogojavljensku noć otvara nebo i da Bog darodavac (po našem Čajkanoviću) ispunjava želje. Na ovaj dan kuvaju se pihtije (po prvi put u ovoj godini) i dele se za pokoj duša umrlih.

Gatalo se o vremenu: ako je na Bogojavljenje veliki mraz godina će biti rodna, a ako je vedro godina će biti sušna, ako pada kiša biće poplave. Devojke su gatale da li će se te godine udati.

Svi ovi običaji i svetkovine su se održavali da bi godina bila plodna i rodna, a svi započeti poslovi bili uspešni“, ispričala je građanima koji su došli u Knez Mihajlovu ulicu, na Veselu čaršiju, Emila Petrović, etnolog.

Dakle, ne slučajno, pre pet godina, za datum održavanja najlepše zimske manifestacije u Negotinu, izabran je 19. januar, Bogojavljenje i ulica u kojoj je još pre dva veka počeo da stasava građanski duh varoši negotinske. Negotinci su ovoj manifestaciji svih godina pružali podršku svojim dolaskom iako je, kao po pravilu, svaku od do sada održanih pet manifestacija obeležila veoma niska temperatura, prošle godine kiša, pretprošle sneg i kiša... No, to očigledno ne umanjuje zadovoljstvo učešća u čaršijskom druženju pa je tako bilo i ovog 19. januara. Negotinci vole „Veselu čaršiju“ i druženje koje im ona donosi, potvrdili su listom svi sa kojima je novinar portala ES podelio vreme u ulici otvorenog srca.

Na dobro raspoloženje koje su Negotinci sa sobom poneli na Bogojavljenje u čaršiju, odgovorili su izlagači, darovima za najmlađe, slatkim i slanim posluženjem: prodavnica „Sani“, Slatka bajka Ljubinke Tranpe, Sekcija žena penzionerki, Etno restoran „Konak“, Lovačko i udruženje pčelara i mnogi drugi, oko tridesetak izlagača.

Zapažene štandove imali su i drugi krajinski preduzetnici, a veoma posećen bio je i štand Udruženja vinara „Negotinska Krajina“, čiji su članovi izneli svoja najkvalitetnija vina i rakije i ponudili ih posetiocima na degustaciju.

I ovogodišnjoj Veseloj čaršiji poseban ton dala je muzika najmlađih negotinskih horista, vokalnih i instrumentalnih grupa. Za dobru atmosferu zaslužni su svakako brojni izvođači, različitih generacija. Etno grupa OŠ „Vuk Karadžić“ - „Klasje“ sa dirigentom Dušicom Đurđić, Hor MŠ „Stevan Mokranjac“ „Vivak“, sa dirigentima Aleksandrom Đukić i Draganom Marinović Simonović, Udruženje frulaša „Krajinska frula“, Vokalna grupa „Ajduci“ sa dirigentom Danijelom Marković, Starogradski orkestar „Kavaljeri„ i Duvački orkestar Žikice Prvulovića. Bilo je ravno podvigu pevati i svirati na temperaturi u minusu i zato svi oni zaslužuju veliku zahvalnost svojih sugrađana.

Manifestacija ima budućnost. Ne treba sumnjati da će se na Bogojavljenje u knez Mihajlovoj ulici i narednih godina okupljati ljudi željni druženja i jedne posve drugačije atmosfere koja je krasila neka prošla vremena.

Organizacija Vesele čaršije je i ove godine bila poverena Turističkoj organizaciji i Domu kulture „Stevan Mokranjac“, uz pokroviteljstvo opštine Negotin.