Vlada Srbije, ove godine, državnim službenicima dala “voljno” samo tri dana, pa je tako posle novogodišnjih praznika, ponedeljak, 5. januar, radni dan za zaposlene u Srbiji - Božić, u sredu, 7. januara, proslavićemo neradno.

Sutra, 5. januara, zaposleni u javnom sektoru biće na svojim radnim mestima, na koja će se vratiti posle četvorodnevnog odmora, tačnije dvodnevnog,  uobičajenog  za novogodišnje praznike, ali i vikenda koji se nadovezao na praznične dane, pa su u Srbiji mnogi, manje-više, imali četiri dana mini-zakonskog odsustva sa posla. Iako, ruku na srce, takve sreće nisu bili i zaposleni u privatnom sektoru, posebno u trgovinskim i uslužnim delatnostima, jer su njihove radnje, širom otvorile vrata kupcima već 1. januara, kako ko, neko od ranih jutarnjih, neko, oko podnevnih sati. U tome se ogleda jedna od najvećih razlika, mnogi će reći i povlastica, koje sa sobom donosi činovnička služba u odnosu na rad u privatnom sektoru, koji je, kao što je poznato i po dužini radnog vremena i obavezama zaposlenih, daleko zahtevniji u Srbiji. (Ono što je karakterisalo većinu zemalje Evrope, u Srbiji je, kao i delu zemalja tzv. socijalističkog bloka, preuzeto tek sa promenom državnog sistema i iskorakom  u kapitalizam i tzv. tržišnu ekonomiju. Prilagođavanje novim standardima života i rada bilo je zbog toga daleko bolnije. I sada je, iako traje već solidnih tridesetak godina). 

Praksa povezivanja zimskih praznika u zemljama Evrope i kod nas

Činjenica je da ni u drugim državama spajanje praznika nije regulisano zakonom, ali je uobičajena praksa i zasniva se na dogovoru zaposlenih i poslodavaca. Zakonom su zagarantovani samo dani na sam praznik, a ostalo je stvar dogovora. Evo kako to izgleda u  našem susedstvu i u Rusiji. 

Između Božića, koji se u većini zemalja slavi 25. decembra, po Gregorijanskom  kalendaru, i Nove godine, u Evropi je, inače, malo ko na svom radnom mestu.

U  Francuskoj, na primer, između Božića i Nove godine većina zaposlenih se odmara. Njihovo radno vreme tokom cele godine je 7,5 sati dnevno, umesto 7, koliko je propisano zakonom, pa se tako sakupi nekoliko slobodnih dana. Zaposleni ih, uglavnom, koriste na kraju decembra. Italijani, u privatnom ali i u državnom sektoru, već od  24. decembra, do drugog januara spajaju sve dane. Međutim, ima i onih koji se u kancelarije i fabrike ne vraćaju do sedmog, s obzirom da 6. januara slave nacionalni praznik Befanu. U Nemačkoj je praksa slična, osim što se na njihov Badnji dan ( 24.12.) slave Tri kralja, veliki  praznik, pa se i tada ne radi.  Kod Slovenaca, u bivšoj jugoslovenskoj republici, odmor na kraju decembra i početkom januara podrazumeva veoma stroga pravila, tako da se sav posao odvija uobičajeno, uz dogovor kolega ko će se odmarati, a ko raditi. Za one koji su srećne ruke pa spoje praznike, neradni dani se, u svakom slučaju,  ne odbijaju od godišnjeg odmora.

I kada su u pitanju malobrojnije zemlje koje rođenje Hristovo slave 13 dana kasnije, 7. januara, po Julijanskom kalendaru, kako se to čini  u našoj Republici, situacija se, takođe, razlikuje. Rusi, primera radi, redovno  spajaju  novogodišnje i božićne praznike i na posao se vraćaju tek osmog januara. Tako će biti, naravno, i ove, 2015. godine.  

U Srbiji, u kojoj se kao što smo naveli, Božić slavi po Julijanskom kalendaru (kao i u spomenutoj Rusiji, Jerusalimskoj Patrijaršiji i na Svetoj Gori), ne postoji pisano pravilo o obaveznom spajanju praznika. Pre bi se moglo reći da je takva odluka uvek zavisila od, kako se popularno kaže, vrha vladajućih političkih i državnih struktura. Ukoliko smo samo do pre godinu-dve dana, lagodno, sebi znali da priuštimo zimske mini odmore, 2015, na tu praksu ne možemo da računamo. U Srbiji se ove godine odstupilo od uobičajenog spajanja praznika, pre svega zbog preporuke republičke Vlade "da se praznici ne treba da spajaju i da se sa novogodišnjim ne mogu da spajaju božićni praznici," što je u javnosti, naravno,  izazvalo i različite komentare. 

Radni dani do Božića 

U Srbiji su znači, shodno preporukama Vlade Republike Srbije, ponedeljak, 5. i utorak 6. januar - Badnji dan, radni dani i u  državnom i u privatnom sektoru. Posle novogodišnjeg odmora,  samo na dane propisane zakonom, a to su bili  prvi i drugi januar, odmaraćemo još i na Božić, 7. januara. Iako su se prethodni i dani koji dolaze skoro idealno preporučili za "spajanje", Vlada Srbije je bila izričita i državnim službenicima je dala “voljno” samo tri dana, kako je zakonom i predviđeno. (Istina, prvi i drugi januar spojili smo sa danima vikenda, na šta se, po sili kalendara, nije moglo uticati).

Dakle, u javnom sektoru spajanja nema  jer je iz Vlade stigla direktiva da je to zabranjeno, ali su zato privatnici, koji se, uglavnom, uzdržavaju spajanja, druga priča. Oni u tom činu nikada nisu ni videli opravdanu ekonomsku računicu, jer im se,rečju, duži odmori i zastoji u radu, ne isplate. 

Da su privatni preduzetnici iskoristili samo regularne dane praznika, po slovu zakona, potvrđuju i zaposleni u nekoliko poslovnih objekata u mini tržnom centru, u ulici Srbe Jovanovića u Negotinu, koji za East Side portal poručuju da su neradni dani za zaposlene bili isključivo prvi, retko i drugi dan nove godine, a da se u periodu koji mnogi koriste za odmor, spajajući praznike, oni posvećuju poslu.  "Nikad ne spajamo praznike, jer nam se to ne isplati. U tom periodu radimo godišnji popis". Mnogi poslodavci zaposlenima brane da između praznika troše dane godišnjeg odmora, kako ne bi bilo spajanja i mini godišnjih odmora. U pojedinim privatnim firmama, koje pronalaze svoju računicu, zaposlene šalju na kolektivni godišnji odmor, ali to ipak nije uobičajena i česta praksa u Srbiji, bar ne ovim povodom.   

Sindikati -  spajanje praznika  luksuz koji Srbija sebi ne može da priušti

U većini sindikalnih organizacija smatraju da je spajanje praznika  luksuz koji Srbija sebi ne može da priušti i preporuku (zabranu) Vlade nisu dočekali sa velikim iznenađenjem. U obrazloženju se navodi da se u zemljama u kojima privreda radi punom snagom tačno zna koliko se "gubi" zbog svakog neradnog dana. S obzirom na to da kod nas samo deo fabrika i, inače, radi punim kapacitetom, nije lako izvesti takvu računicu.  Zbog toga što je jedan deo državnih institucija spajao praznike, oni koji su želeli da rade, bili su onemogućeni. Naime, mnogi poslovi nisu mogli da se završe zbog zatvorenih šaltera državne administracije. Tim pre, ovogodišnju preporuku Vlade o zabrani spajanja prazničnih dana, sindikati smatraju u potpunosti opravdanom. 

Spajanje praznika stvara ogromne troškove i opšti pad prometa, a posle spajanja, privreda, uglavnom do marta, ne može da se oporavi, smatraju zagovornici teze da spajanje praznika utiče na pad efikasnosti rada, posebno zbog podužeg odmora u državnoj upravi i javnom  sektoru, gde se ovaj "recept" godinama unazad veoma često koristio. S druge strane, dobra strana spajanja praznika je u malom  odmoru zaposlenih, koji neradne dane provode u porodici i  oporavljajući se od svakodnevnog stresa. Takva mišljenja, u novim okolnostima drastičnog pada stope zaposlenosti i sve većeg broja radnih mesta koja su pod znakom pitanja, su  usamljena. Međutim, mnogo je važnije istaći, da se sa spajanjem praznika poslodavcima koji posluju lošije i sa problemima, pruža šansa  manjih ušteda energenata u zimskom periodu. 

Kako god, povezivanje prazničnih dana, smatraju mnogi,  ima mnogo više negativnih posledica, a jedna od njih je sporo prilagođavanje radnim obavezama, nakon  odmora, koje traje po nekoliko dana, a praćeno je izrazito niskom produktivnošću zaposlenih. 

Zbog prazničnog povezivanja poslodavci su na gubitku,  naročito oni u privatnom sektoru, kažu zvaničnici. Verovatno da je takva procena bila presudna za odluku o stavljanju tačke na mogućnost dužeg odsustvovanja sa radnih mesta povodom aktuelnih praznika. Za zaposlene u Srbiji, uoči Božića, ponedeljak, 5. januar biće radni dan.  Spajanja praznika u javnom sektoru i državnoj  upravi, više nema, iako, to očigledno nije bio samo  naš doskorašnji “specijalitet”. Međutim, u uslovima u kojima Srbija danas funkcioniše, luksuza ne može biti. Istine radi treba na kraju reći da se u javnosti nametnula teza o tome da se u zemljama EU mnogo više radi nego kod nas. Sve i da je tako, (neke analize govore da  zaposleni Srbin na poslu provodi više vremena nego radnik u zemljama EU) na kraju ovog teksta moramo da konstatujemo! Da, razlike definitivno, postoje, ali se one ogledaju, pre svega, u  većoj efikasnosti rada, radu u uslovima uređenog sistema u uređenoj državi i mnogo boljoj organizaciji. 

Uspešan nam bio povratak na posao i pripreme za predstojeće praznovanje Božića!