Zašto me nije iznenadio ishod preterane „ljubavi“ Jelice Milosavljević, bivšeg  glavnog i odgovornog urednika i novinara TV Trans u Negotinu i istoimene medijske kuće? Završen je kako je završen – optužbama i sa jedne i sa druge strane, a pre svega novinarke, da je doživela mobing u toj TV kući

Želim dobro zdravlje Jelici Milosavljević, bivšem novinaru i glavnom i odgovornom uredniku TV Trans osnovane, pre svega, kao stranačke, u vreme velikih priprema za lokalne izbore u Negotinu, koji jesu, 2014. godine, rezultirali pobedom SNS opcije koja je zdušno, preko svojih kadrova, zalegla da po svaku cenu, godinu dana ranije, napravi svoju televiziju - novo lokalno glasilo. Ono, po ostvarenim dometima, za sve ove godine postojanja nije ni na tragu prethodih medijskih kuća koje je Negotin imao, RTV „Krajina“ i STV Negotin. (Neko će primetiti da, konačno, prihvatam ravnopravni status STV sa javnim servisom koji je predstavljala RTV „Krajina“, a ja neću zameriti jer sa ove distance shvatam i jasno mi je da su svi mediji finansirani sredstvima iz inostranstva u funkciji rušenja Miloševićevog režima, tzv. ANEM, čijoj je grupaciji pripadala i STV, radili po principima po kojima od trenutka prve kriminalne privatizacije medija u Srbiji, već godinama rade svi kupljeni, a kasnije (u većini slučajeva) i pogašeni mediji). 

Elem, kao dugogodišnji medijski radnik imala sam, kao nezaposleno lice, posle gašenja Krajine, priliku da budem pitana za preuzimanje kormila te TV u povoju, još leta 2013. godine. Javna tajna o kojoj svi znaju sve i niko ne zna ništa! Završeno kako je završeno, odbijanjem da budem novinar političke stranke, novinar koji treba da blati, zbog politike i po nalogu, svoje dojučerašnje saradnike i poznanike, (iako sam danas ubeđena da većina njih ne bi sa tim imala ama baš nikakvu moralnu dilemu), novinar koji je trebalo da se posveti zavirivanju u tuđa dvorišta, da se bavi slučajevima poput „krađa“ i „kriminalnih radnji“ u vezi zelene pijace, koja je bila mantra naprednjaka u susret lokalnim izborima, pre tri godine, iako takve činjenice nikada nisu dokazali.  Dakle, uz ne i hvala na ponudi, odbila sam takav predlog, uz potpuno nerazumevanje  nazovi, tadašnjeg budućeg poslodavca, koji je slovio kao neprikosnoveni vlasnik i gazda te tv stanice, kada sam na razgovor upriličen, upravo, u sedištu stranke? (u to vreme u zgradi preko puta OŠ „Vuk Karadžić“), došla sa desetak vrlo jasnih i na papiru zapisanih pitanja preuzetih iz Zakona o radu. Time sam želela da se zaštitim, jer nije sasvim svejedno da vam u TV (Krajina je u pitanju) u kojoj ste ostavili najbolje godine  i sticali karijeru, neka ništarija od čoveka, posle privatizacije, ostane dužna čitavih 300 hiljada dinara, da dve godine kasnije u nekakvoj privatnoj negotinskoj tv stanici, gazda na vama leči frustracije i opet ostane dužan, najmanje, jednu zaradu jer to je manir u Srbiji danas i juče. Zbog toga su takva iskustva ukazivala da sa privatnicima treba biti maksimalno oprezan. Saglasje sa novinarskim stažom dugim tridesetak godina, diplomom novinarstva, iskustvom i rejtingom, profesionalizmom, nesuđeni poslodavci iz SNS nisu postigli, a ne bih da komentarišem i druge uvlačim u ovu priču, ali slično je bilo i sa mojim koleginicama iz bivše TV Krajine, veoma ostvarenim osobama u profesiji novinara, koje su se u vreme pokretanja transovizije nalazile na birou rada, ali očigledno zbog viška iskustva i novinarskog znanja nisu bile odgovarajući kadrovi za tu novu stanicu koja se rodila kao čedo stranke u usponu. 

Rešenje su u SNS našli tako što su „uvezli kadrove“, a upravo slučaj aktuelnog mobinga iz naslova  jučerašnjeg teksta na portalu ES ukazuje o kom kadrovskom rešenju je reč.

Šta reći ? Posle pobede SNS na izborima, početkom 2014. godine, počinje uspon TV Trans koja opstaje zahvaljujući sredstvima iz budžeta opštine Negotin, a u delu sufinansiranja informacija od javnog značaja. Bar tako je zakonodavac (država) napisao, a šta se finansira, ostaće verovatno za mnoge tajna. 

Uz to, od onog zastrašivanja nesuđenog urednika i autora ovih redova pričama da će ta televizija biti u funkciji demontiranja nekakve „crvene grupe“ ( valjda prethodne stranačke opcije na vlasti) nije bilo ni reči.  Postizborna priča je završena skupštinskom koalicijom sa tim istim crvenim ljudima, a priče o pijacama, troškovima i rasipanju novca bivših funkcionera, koji su odjednom prerasli u koalicione partnere i većinsku grupaciju u Skupštini, ostale su mrtvo slovo na papiru. Elem, sistem prodaje vere za večere u Srbiji i Negotinu nije nepoznanica, tako da nije bilo ni preteranih iznenađenja, jer najavljenog „raskrinkavanja“ nije bilo u opisu posla nove televizijske stanice, koja je sa radom počela po sistemu copy-paste svih vazda prethodnih televizijskih šema koje su se mogle preuzeti.

Na prvom ispitu, u poplavama 2014. godine, ta televizija je, bukvalno, pala! Tokom vanredne situacije medij koji se deklarisao da je u funkciji javnog interesa građana bio je u obustavi rada budući da para za plate ( nekoliko zarada) nije bilo. Prošli su te godine, 2014, i Mokranjčevi dani, festival na kome poslenika TV Trans nije bilo ni u naznakama. Ali su nove lokalne medijske uzdanice odradile posao nekoliko meseci ranije u besomučnoj kampanji trčanja i slikanja svojih stranačkih veličina, članova SNS-a, koji su tokom tih minulih izbora, kažu ljudi, često bili u poseti Negotinu. Za to vreme neki drugi novinari, dopisnici republičkih dnevnih novina i ekipe drugih televizija su obitavale na terenu, bile na nasipima, pratile situaciju na poplavljenim  područjima, slušale glas naroda, ali oni nisu deo ove priče. Zaključak je: mnogo je događaja od javnog interesa profulalo, a mikrofoni TV Trans su se u to vreme nalazili isključivo ispred lokalnih funkcionera, na terenu, van terena i tako redom. 

O parama i medijima

U izbornoj 2014. godini (lokal je u pitanju), tv stanica, zvanično ogranak Moto Boema, je iz budžeta za rad, ne znam zašto i ne znam zbog čega, dobila 600 000 dinara, rešenjem o dodeli sredstava u oblasti javnog informisanja, od 4. 9. 2014. godine. Neko kaže da je to po zvaničnom dokumentu, a nezvanično je već domen rekla kazala u koji, kao moralni ljudi, nećemo sada da zalazimo.

Po rešenju od 17.03. 2015. inače, u prvoj godini zvaničnog sufinansiranja projekata iz budžeta lokalnih samouprava, kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja, DOO „Moto Boem“ – Ogranak TV Trans je za projekat „Budite u toku“, dobio tri miliona dinara. Te godine opštinski kolač je bio vredan 9,2 miliona dinara za oblast informisanja, a prošlogodišnji nešto skromniji - 7,6 miliona dinara. Pa opet TV Trans je prednjačila po dobijenim sredstvima, jer je za projekat „Negotin u slici i reči“, bar sudeći po rešenju, stimulisana sa 4 miliona dinara, a reč je parama svih građana opštine Negotin. 

Da ne pominjem više ime medijske kuće, kazaću samo da se skromno širila,  zahvaljujući još nekim „uvezenim novinarima“ iz okruženja, sa iskustvom rada u sličnim televizijama,  na čijem čelu su bili politički tajkuni, a koje su naravno ugašene posle mobinga nad daleko mnogobrojnijim grupama ljudi i tako dalje i tako redom. Ono što je bilo zanimljivo za razliku od novinara u TV Transu, snimatelji su imali izraženiji integritet, bili su više svoji, pa tako najčešće na oruk i u prolazu, ali je program opstajao, a upućeni kažu da ga ima i danas. 

Novinarsko zapažanje je bilo da kad god je bilo priliva para iz opštine – radilo se s mirom, kada se malo zaostajalo u dinamici isplata, bila je povika na vuka. I tako stalno i tako od  2014. godine! Dani ljubavi i dani opšteg neprijateljstva, poznati su krugu novinara sa kojima su ekipe te negotinske televizije boravile na terenu. 

Velika ljubav često preraste u nepodnošljivo stanje 

Tako se to događa. Velike ljubavne ljubavi se završavaju razlazom, brakovi iz interesa razvodima, ljubav iz interesa – pucanjem.

Na kraju ovog teksa krajnje solidarno stajem na stranu novinarke, kojoj želim da se što pre zdravstveno oporavi i da zaboravi neprijatnosti koje su je traumatizovale u tv u kojoj je bila takoreći četvrtu godinu među prvim ljudima, jer takva je po opisu i statusu, funkcija glavnog i odgovornog urednika. 

Međutim, ne mogu i neću da prihvatim da je ćutanje i trpno stanje bilo nužno za sve ovo vreme. Interesna ljubav i saradnja su pukli. Televizija daje saopštenje koje je, priznajem, savršeno sročeno (sumnjam da je to bilo bez nečijeg dodatnog pravničkog znanja), a oni koji su ostali da rade, čine to ćutke, jer su u odnosu na prethodnicu, stigli nešto kasnije i tek im možda, ali samo možda, predstoji pakao kroz koji su neki, a u slučaju koji diskutujemo njihova dojučerašnja urednica i koleginica, prošli. 

Ne treba smetnuti s uma da se u srpskoj istoriji, istorija često ponavlja! Ne treba smetnuti s uma da se u lokalnim medijima ponavljaju situacije koje su već proživljene i doživljene! Ne treba zaboraviti, ni pod razno, da je to bilo uvek na štetu radnika kojima ni sudske tužbe nisu pomogle da nadoknade vreme mobinga, kolektivnog, uskraćivanja zarada i svih ostalih prava iz radnog odnosa. 

Pitam se samo dokle će sve to biti već viđeno u srpskom rijalitiju, koji  je obezvredio ljude i profesiju novinara da je skoro ponižavajuće priznati da si to što jesi i u šta si uložio godine truda učeći i gradeći se u zemlji koju su privatizovali i kojom uglavnom u medijskom svetu vlada neka nova vlasnička  elita!

Toliko, za sada, iz ličnog ugla o negotinskom TV rijalitiju!