U članu 28 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima piše da vozač ne sme da koristi telefon, odnosno druge uređaje za komunikaciju ukoliko nema, odnosno ne koristi, opremu koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku za vreme vožnje. Za prekršaj ovog člana zakona predviđena je novčana kazna u iznosu od 5.000 dinara.  Zakon postoji, sankcija postoji, pa zašto onda svaki drugi vozač na ulicama grada drži u rukama mobilni telefon i vozi?

Svakoga dana na ulicama grada, na putevima svih kategorija i autoputu čak, možemo uočiti ružnu i veoma opasnu naviku naših vozača od koje ne odustaju uprkos činjenici da korišćenje telefona prilikom vožnje predstavlja prekršaj Zakona o bezbednosti saobraćaja. Povlači za sobom novčanu sankciju, ali je doista pitanje ko je i kada zbog toga bio kažnjen?

Svaka pa i najmanja nepažnja može biti uzrok nesreća na putevima na kojima, nažalost,  svakodnevno stradaju ljudi. Vesti i crne hronike su najučestaliji sadržaji u medijima, ali ni to nije dovoljno da se nesavesni uzmu u pamet, što bi rekao naš narod, i odustanu od opasne navike telefoniranja tokom vožnje. 

U poglavlju IV Pravila saobraćaja, u članu 28 piše da vozač ne sme da koristi telefon, odnosno druge uređaje za komunikaciju ukoliko nema, odnosno ne koristi, opremu koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku za vreme vožnje.

Vozač ne sme da koristi audio, odnosno video uređaje na način da ne čuje zvučne signale drugih učesnika u saobraćaju, niti da preduzima druge radnje koje ometaju njegovu pažnju pri upravljanju vozilom.

U članu 333 istog Zakona navodi se: Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara kazniće se za prekršaj lice koji postupi suprotno odredbama člana 28, stav 1 i 3.

Postoji Zakon ali ga očigledno niko ne poštuje i kamo lepe sreće da se vozači kažnjavaju za svaki prekršaj jer su najčešće nesavesni, vinovnici mnogih nezgoda na putevima. 

Ulicama Negotina svakodnevno prolaze kolone vozila, uglavnom su to veliki automobili, džipovi, a registracije i domaće i strane. Nažalost, u svakom drugom, vozač u ruci drži telefon i time očigledno čini prekršaj, ali nije uočena revnost nadležnih koji bi prekršiocima mera bezbednosti, na licu mesta, izricali kazne.

Da kojim slučajem imamo izgrađenu saobraćajnu kulturu ne bi se dogodilo da na informaciju objavljenu ovih dana mnogi reaguju smehom i omalovažavajućim odmahivanjem rukom po sistemu „gluposti“. A novinska vest navodi da je grad Honolulu (Havaji) zvanično zabranio pešacima da gledaju u telefon, pišu poruke ili koriste bilo koji elektronski uređaj dok prelaze ulicu.

Ova mera, koja će na snagu u najvećem havajskom mestu stupiti u oktobru, je preduzeta u cilju smanjenja broja povreda i smrti pešaka zbog skretanja pažnje, prenose svetske i domaće agencije uz napomenu da je za one koji prekrše zakon predviđena novčana kazna od 15 do 35 dolara. 

Koliko je navika mobilomanije rasprostranjena nepotrebno je govoriti, ali svakako bi bilo poželjno da se naš domaći zakon poštuje i da se učestalijim sankcionisanjem prekršilaca da primer o funkcionisanju pravne države. 

I novinare treba kažnjavati zbog neodmerenih i bombastičnih naslova, poput jučerašnjih: crno nam se piše: kreće nova naplata kazni: policija bez milosti i sličnih, u kojima se daje najava o pukoj primeni zakona.  

Jer vozači od 15. avgusta neće biti izloženi udaru, kako pišu senzacionalistički raspoloženi novinari, već ozbiljnijoj kontroli u vidu merenja prosečne brzine kretanja automobila na auto-putu. Za svako pa i najmanje prekoračenje pisaće se kazne koje i inače jesu predviđene zakonom, a novčani iznosi će se kretati od 3. 000 do 120. 000 dinara, uz mogućnost primene zakonske zabrane upravljanja vozilom.