Mirno more. Moja zora i moja noć. Gradić na samom istoku Srbije. Na tromeđi, blizu Dunava... U gustoj snuždenoj magli koja se nadvija već decenijama nad njim. 

Bez obzira što je u magli, moj Negotin je najlepši grad. Bez obzira što je u ovom periodu pust, mojim Negotinom šetaju siluete slavnih Negotinaca. Šetaju i zastanu poznatim ulicama, majušnim sokacima i mestima gde su nekada obitavali. Pili najbolje vino, grejali se uz još bolju rakiju. Slušali gradske svirače. Uživali pod vašarskim šatorima. 

Ne mogu da prestnem da verujem u svoj grad. U grad mog detinjstva i grad mojih predaka. U sela koja su jedinstvena i prepuna življem. Bar je tako nekada bilo. U britku sablju Hajduk Veljka još uvek verujem. U Stanojevićevu nauku se još uvek kunem, dok se umirujem uz rukoveti velikog Mokranjca. Tu su još uvek koraci naših velikih predaka. Ostavili su duboke tragove i sada u maglovito doba se najjače raspoznaju. Sa neba se čuje poznat glas kralja vlaške muzike Domaćinovića i to sve ispraćeno uz zvuke trube Mileta Paunović. A onda nastane muk...

Onda zastanem ja. Shvatih da koračam njihovim stopama i vidim sve što bi oni voleli da vide. Oko mene pustoš i nikada gušća magla. Gde sam to ja? Da li je to moj grad? Da li je to moje selo? Da li su to moji roditelji? Da li je to kuća moja? 

Ne! Nisam to ja! Ja sam nažalost neko drugi. Ono je moje prvo ja! Ono sam ja koji trčkara dedinom njivom. Ono sam ja koji sedi na klupicama u poznatom parku sa svojim drugovima. Ono sam ja, onaj što započinje svoje školske dane u gimnazijskoj klupi. Ono sam ja, onaj koji svoje prve nestašluke pravi. Ono sam ja, onaj koji svojim roditeljima pruža neprijatna i prijatna iskustva. 

Otišao jesam. Vraćam se kada mi za tako nešto dozvole obaveze i vreme. Otišao jesam, ali je deo mene svakako tu. Tu u mom gradu... U mom Negotinu. 

Šetajte sene velikana Krajine... Šetajte... A ja ću vas obići kada za to dođe vreme. Neka se crkva Sv. Trojice sija u ovoj magli, neka na njenom vrhu krst bude znak... U mome gradu je nekada bio dan, sada je pao mrak. 

Ja i dalje verujem! Moj grad, naš grad... Grad svih Negotinaca.