Širom grada se sve više i više susrećemo sa ovakvim delima vandalizma, pa se zapravo pitamo da li su kante za smeće glavni problem u ovom društvu, pored znakova za saobraćajnu za signalizaciju?

Na mesta gde su već bile kante, zatekli smo poražavajuću sliku i videli šta je ostalo od tih kanti. Da li je to vandalima glavni cilj u životu, uništavati što više imovine? Ako je tako, da li bi nepostojanje kanti i saobraćajnih znakova “olakšalo” život ovim vandalima što nemaju obzira, a ni osnovne elementarne kulture? Da li svaki policajac treba posebno da čuva banderu, kontejner, česmu, kantu za smeće nebili bili bezbedni? Ipak je nešto i do vaspitanja, onog kućnog, domaćeg. Ipak su tu zakazali roditelji i omogućili svojoj deci sve, neobazirajući se na to da ta dobra strana može imati i kontra efekat. Po sistemu imaćeš ti sve, kupićemo ti šta želiš, dobićeš nov auto, ići ćeš na letovanje, samo budi dobar, pričaćemo posle o tome. 

Ovakav stav roditelja je široko poznat i sve je više učestaliji, te brz tempo života, obaveze zbog posla onemogućavaju roditelje da sa punom pažnjom pristupe problemu koja deca imaju, porazgovaraju s njima i usmere ih. Deci su potrebna pažnja, ljubav, roditelji koji će tu stalno biti za njih, usmeriti, izvesti na pravi put. Materijalne stvari će oni sami zaraditi u životu, stvoriće ih, kad imaju prave roditelje iza njih.

Samo pravim vrednostima, ta deca će kasnije izrasti u akademske građane, koji će znati da cene to što imaju i poštuju ono što je neko napravio kako bi im olakšao svakodnevni život. Shvatite, deci trebaju roditelji, ne materijalne stvari!