Ovo je pitanje na koje većina nas daje negavitan odgovor, a razlozi za to su što voz ne ide redovno, spor je, nema dovoljno povezanih linija sa drugim mestima. I ovo je na žalost tačno. Proveravali smo u kakvom je stanju železnička stanica u Negotinu, da li ima putnika i da li uopšte voz saobraća. Stigli smo u pravom trenutku kada je i voz naišao, ali ovaj je bio teretni.

U čekaonici, kao što smo i mislili, nije bilo nikoga. I ako je to pokrivena čekaonica, koja na zidovima ima istaknut i pravilnik o poslovanju Železnica Srbije, red vožnje i ceni karata, bez putnika je to sve bez perspektive. Takođe, ni na šalteru nije bilo nikog, pa da smo hteli da kupimo kartu, možda ne bi bili u mogućnosti. Ova tužna slika se nastavlja i ispred čekaonica koja ni nema obeležje da je tu železnička stanica, koja bi svakako značilo budućim novim putnicima. Stari građani Negotina već dobro znaju da ovde postoji železnička stanica ali se ni oni ne opredeljuju za ovakav prevoz.

Linije koje postoje za železnički saobraćaj su ograničene, pa i sa niskom cenom karte, putnici se ipak odlučuju za putovanje autobusom, avionom. Danas je vreme najdragocenija stvar, pa većina građana poseduje i automobile. Vremenom, vozovi idu u zaborav zbog svoje prosečne brzine, ali kako je najavljeno iz Ministarstva, očekuje se rekonstrukcija pruga i vozova, te realizacija novih linija. Jedna od njih je Beograd-Budimpešta ali se nadamo da će se posvetiti pažnja i na Istočni region, kako bi se vozovi umrežili sa što više stanica u Srbiji i kao takvi bili konkurentni ostalim prevoznim sredstvima. 

Nadamo se da će nekad najkorišćenije prevozno sredstvo, u bliskoj budućnosti ponovo povratiti svoj stari sjaj, i vratiti jedinstveno iskustvo putavanja vozom svim potencijalnim putnicima.