Već više od godinu dana porodici Žitarević iz Male Kamenice nije omogućeno da prevoznim sredstvom uđe u svoje dvorište. Sve što je ostalo od poljoprivrednih mašina zarobljeno je u dvorištu bez ulaza i izlaza, jer je betonska staza, koja je 70 i više godina služila kao ulaz, urušena a beton razbijen.

„Mojoj porodici je onemogućeno da normalno funkcioniše. Nemamo pristup automobilom u sopstveno dvorište i to u XXI veku. To nam je jedini ulaz u dvorište i to nam je neko uskratio zarad nekog inata ili čega već drugog. Stvarno ne znam zbog čega je moralo da dođe do ove komplikovane situacije po moju porodicu? Nikome ova staza nije smetala 70 i više godina, da bi naprasno zasmetala članovima i Upravnom odboru MZ Mala Kamenica.“ – započinje priču za East Side, Emil Žitarević.

„Više od godinu dana suočavamo se sa problemom, koji da nisam doživeo, ne bi poverovao da je moguć u savremeno doba. Komunikacija se svela „što na um, to na drum“ i što je najgore u vreme kada se teži demokratiji neko ti bez imalo savesti sruši ono što je tu 70 godina. Sećam se ko da je bilo juče, tog 13.12.2013. godine pamtiću dok sam živ.“ – priseća se Emil.

„Toga dana put do dvorišta, tačnije staza praktično je nestala. Iskoristili su priliku dok smo bili u inostranstvu i toga dana porušili put do dvorišta i time onemogućili bilo kakav pristup dvorištu. Srušen je i potporni zid, koji je dodatno zakomplikovao situaciju što se sigurnosti našeg objekata tiče. Osim toga, što nam je kuća na brdovitom tlu, potporni zid je igrao veliku ulogu u stabilnosti našeg doma. Nakon njegovog rušenja, počela su klizišta a što je još neprihvatljivije, fasada i zid na jednom delu objekta počeli su da pucaju.“

„U velikom smo problemu, bojim se da niko nikoga ovde više ne razume. Zašto bi nekom smetalo da jedna porodica uđe u svoj dom? Molim Vas recite mi ako znate? Ja mislim da svakom sledi pravo na normalan život i normalan ulaz u sopstven dom. Ovo su nama uskratili. Mene ne zanima koja je politička opcija na lokalnoj vlasti, mene ne zanimaju pojedinci koji su na funkcijama, mene samo zanima kako bi se oni osećali da ne mogu ni đubre da izbace iz dvorišta? Kako bi se osećali, da im u prikolici traktora stoji đubre od pre godinu dana a da ne mogu da izbace jer su im uskraćeni i ulaz i izlaz iz dvorišta.“

E.S. Da li ste se obratili nekom povodom Vašeg slučaja?

„Obratili smo se Sudu, obratili smo se i Radmili Gerov, tadašnjem predsedniku Opštine Negotin i kome sve ne. Niko nije imao sluha za naš problem. Tužba za tužbom i nikom ništa. Ovaj problem datira još kada su počeli da grade novi Dom za meštane Male Kamenice, iza kojeg se nalazi naša kuća. Smenjivali su se na vlasti ko je kako hteo a za naš problem niko nije želeo da čuje. Prema Presudi koja je sadržala tri stavke, obrađene su dve dok je treća ostala otvorena jer je sudija odvojila predmet a to nije smela da uradi. Dotični sudija javno je rekao predstavniku MZ Mala Kamenica, ukoliko ne dostave naknadno ovlašćenje Republike Srbije, o vlasništvu parcele na kojoj je sagrađen stari Dom kulture, da će tužbu odbaciti kao neosnovanu. To ovlašćenje nikada nije dostavljeno a ulaz u dvorište je srušen iako je podneta kontra tužba i suđenje se nastavlja 16. marta ove godine. Ja ne kažem da je to naše vlasništvo, ali nakon rušenja puta i potpornog zida, koji im ni po čemu nije bio na smetnji oni su ugrozili našu kuću koja puca na sve strane i onemogućili normalno funkcionisanje čitavog domaćinstva. Praktično oni su razrušili putnu stazu koja je još uvek u sudskom postupku i koja je u sporu. I nako rušenja ovog puta, moj otac, Dragoslav Žitarević, po hitnom postupku zatražio je da nam Fond za javne površine dodeli novu površinu ne bi li nesmetano mogli da ulazimo u naše poljoprivredno gazdinstvo. Međutim, obećavali su i obećavali i na kraju vrhunac cele priče bio je nakon izbora 16.03.2014., kada nam je rečeno od strane tadašnjeg direktora, da njega više naš problem ne interesuje jer je SPS doživeo krah na izborima. Dakle, opet politika od koje mi je muka. Zar moram biti nekog političkog opredeljenja i u političkoj partiji da bi mi se pomoglo? Moj otac i ja nismo odustajali, odmah nakon toga obavestili smo novopostavljenog direktora Mijucića, koji nas je obišao tek nekoliko dana posle septembarskih poplava. Gospodin Mijucić je mom ocu dao objašnjenje, da će mu oni napisati ovlašćenje za novi projekat kojim bi mi sagradili novi put o svom trošku. Mi smo to odbili, jer mi nismo bili ni pitani kada se put rušio niti smo ga i uništili i što bismo mi gradili o svom trošku nešto na javnoj površini? Oni su najpre trebali da nam omoguće ulaz u dvorište pa onda da krenu sa njihovim vešto isplaniranim radovima, a ne da ostave mene i moju porodicu na cedilu. Mišljenja sam, da je MZ tu zbog svojih meštana i da Savet jedne mesne zajednice treba da radi u interesu svojih meštane. To se ovde ne dešava, ovde se gleda samo svoja lična korist i ništa drugo. Politička pripadnost je ovde cilj održavanja na funkciji, a meni i mojoj porodici gori pod nogama. Još jednom želeo bih da naglasim, ne zanimaju me pojedinci, ni političke stranke. Ja nikoga nisam pojedinačno optužio, ja samo želim da mi se što pre povrati ulaz u dvorište i omogući da moja porodica funkcioniše kao što je funkcionisala svih 70 godina postojanja ulaza, koji su koristili i moji pradedovi.“ – završava Emil Žitarević.

Neshvatljivo je da ovakvih problema ima i danas. Rešenje postoji sigurno, ali potrebno ga je pronaći kako bi zadovoljilo obe strane. Činjenica je da je ovom domaćinstvu preko potreban ulaz u dvorište. Činjenica je da je rušenje izazvalo nova klizišta ovog brdskog dela i pucanje fasade i zidova unutar domaćinstva porodice Žitarević. Činjenica mnogo, problema još više a najtužnije u celoj priči je što se njima ne nazire kraj. Kako smo saznali, nekoliko dana nakon naše reportaže, tenzija oko ovog problema dobila je nove okvire. Naime, došlo je do verbalnog sukoba između jednog člana ovog domaćinstva i šefa mesne kancelarije. Nadamo se da je ovo poslednja nemila scena i da će ljudski razum preovladati u razrešenju veoma velikog problema sa kojim se suočava jedna porodica u Negotinskoj Krajini.