Predstavnici opština i gradova Borskog, Braničevskog i Zaječarskog upravnog okruga na sastanku održanom u Boru, dogovorili aktivnosti koje bi trebalo da ubrzaju realizaciju projekta Koridor Istok. Skupu su prisustvovali i predstavnici Vlade Srbije, Instituta za puteve i Železnica Srbije, a doprinos su, deleći zajednički interes, dali i gosti iz Bugarske. 

Nastanak, razvoj i realizacija "Multimodalnog saobraćajnog koridora Istok" je pravi i prepoznati primer javno-privatnog partnerstva koji je osnov nastanka i razvoja svih savremenih ekonomija u svetu i EU na koje Srbija želi danas da se ugleda.

MSK Istok ima dokazan: interkontinentalni značaj (spoj na TRASECA), transevropski značaj (ATLANTIC BLACK SEA CORRIDOR), evroregionalni (spoj niza država CEFTA i EFTA i bajpas Koridora 10 i 4), nacionalni (peti strateški saobraćajni pravac Srbije), regionalni (fundament razvoja čitave Istočne Srbije) i lokalni (novi bazični osnov razvoja Smedereva, Požarevca, Velikog Gradišta, Golupca, Malog Crnića, Kučeva, Majdanpeka, Bora, Zaječara, Kladova, Negotina, Žagubice i Petrovca na Mlavi. Značajan doprinos MSK Istok razvoju svih ekonomskih sektora u Istočnoj Srbiji je potpuno jasan i neprocenjiv (turizam, zapošljavanje, investicije, socijalni razvoj itd.)

U prethodnom periodu prezentacija ovog projekta je bar dva puta priređena i u opštini Negotin, poslednji put u organizaciji lokalne samouprave, krajem avgusta 2014. godine, upravo zbog toga što one treba da imaju važnu ulogu u razvoju i realizaciji MSK Istok u skladu sa poznatim principima razvoja ovog koridora.

I tada je, da podsetimo, o značaju MSK Istok govorio autor i inicijator Crnomorskog koridora Nenad Čolović iz Beograda, koji je i na nedavnom sastanku u Boru, ukazao na značaj ove trase koja obuhvata drumski, železnički i rečni saobraćaj i direktno spaja države Balkana sa zapadnom Evropom i Bliskim istokom.

Dakle, Koridor Istok jedan je od najznačajnih infrastrukturnih projekata u našoj zemlji, čulo se i na sastanku u Boru, kome su prisustvovali načelnici Borskog, Braničevskog i Zaječarskog upravnog okruga, predstavici opština ovih okruga i guverner Vidinske oblasti u Bugarskoj. Zbog značaja Koridora, na sastanku su dogovorene zajedničke aktivnosti koje bi trebalo da ubrzaju realizaciju ovog strateški značajnog projekta za dve susedne zemlje, u prisustvu predstavnika republičke Vlade, Instituta za puteve i Železnica Srbije i zainteresovanih preduzeća i ustanova.

Ovaj strateški i ekonomski značajnan auto put, dužine oko 140 kilometara trebalo bi da nađe svoje mesto u prostornom planu Srbije i Bugarske. Podrška postoji i sa jedne i sa druge strane.

Momčilo Stankul guverner Vidinske oblasti u Bugarskoj je na sastanku u Boru rekao da je izgradnja puta, koji će biti vezan za bugarski Koridor 4, od izuzetnog značaja za Republiku Bugarsku ali i Republiku Rumuniju. "Put je važan u cilju još čvršćeg povezivanje naših naroda, koje uz dobrosusedske odnose veže i istorija. Veoma smo zainteresovani i nadamo se da će projekat biti uspešno završen kako za vas tako i za nas. Koridor neće biti samo most koji spaja kulturu i ljude naših susednih zemalja već će biti i stožer ubrzanog privrednog razvoja naših zemalja", zaključio je guverner Vidinske oblasti u Bugarskoj.

Prema rečima Miroslava Kneževića, načelnika Borskog upravnog okruga prvi koraci su već preduzeti: "Očekujemo da će Koridor Istok imati svoju ličnu kartu u prostornom planu Srbije i Bugarske. Zbog toga moramo, zajedničkim snagama, da obezbedimo  iz  raspoloživih izvora, kako evropskih tako i domaćih, neophodna sredstva za finansiranje izrade projektne dokumentacije projekta", kazao je Knežević.

Nenad Čolović, inicijator i autor projekta koji uključuje intermodalni saobraćaj: izradu auto puta, rekonstrukciju železničke pruge, rečni saobraćaj i kontejnerski transport, istakao je značaj interkontinentalnog saobraćaja koji predstavlja osnovu razvoja ekonomije.

"Koridor Istok čini trasa auto puta koja ide od Požarevca preko Kučeva, Majdanpeka, Bora i Negotina do graničnog prelaza Mokranje i preko mosta na Kalafatu čini deo Panevropske relacije koja bi povezala Portugaliju i Crno more.

Deonica od Požarevca do graničnog prelaza Mokranje iznosila bi 135 km i prolazila bi pored pomenutih gradova što bi se uklopilo u najnoviju Evropsku strategiju razvoja do 2030. godine koja preporučuje da udaljenost naseljenih mesta od auto puteva ne bi trebalo da bude veća od 20 do 30 km. Cena izgradnje trase sa četiri tunela bila bi bitno umanjena korišćenjem jalovine iz Bora i Majdanpeka i ostataka pepela iz Smedereva i Kostolca za osnovu tj. telo puta.

Strateški značaj izrade koridora Istok ogleda se u razvoju ekonomije Istočne Srbije, Borskog i Braničevskog okruga, Zaječara i Smedereva, izjednačavanju centralnih i perifernih regiona, zaštiti životne sredine. Koridor Istok pored izrade auto puta od Požarevca do Mokranja uključio bi i rekonstrukciju železničke pruge i povećanje osovinskog opterećenja sa 16 na 22 tone."

Važan korak je izrada tehničko-projektne dokumentacije koja će po rečima autora projekta biti predviđena rebalansom budžeta Republike Srbije.

Multimodalni saobraćajni koridor Istok (MSK Istok) zahvaljujući svom značaju, čitavom nizu aktivnosti u njegovoj promociji u višegodišnjem periodu, danas je veoma poznat i u Srbiji, na Balkanu i u EU.