Veliki broj radnika u Srbiji nezadovoljan zbog sve manjih zarada, teškog položaja i sporog rešavanja problema koji ih dovode na ivicu egzistencijalne bede.

Od aprila meseca ove godine, Srbija je dobila najmanje deset zakona, što bi se, generalno, moglo okarakterisati kao veoma dinamična zakonodavna aktivnost republičkog parlamenta. Usvojene su, tako, izmene i dopune Zakona o radu, penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o stečaju, o privatizaciji, zdravstvenoj zaštiti, o zdravstvenom osiguranju, visokom obrazovanju, platama državnih službenika i nameštenika, državnim službenicima, o platama u državnim organima i javnim službama. Međutim, usvajanju zakona nisu prethodile konsultacije sa socijalnim partnerima, što predstavlja bitan preduslov za njihovo nesmetano sprovođenje. Takva metoda upravljanja je i u suprotnosti sa evropskim normama, a bez upravljanja koje počiva na istinskom dijalogu, politika reformi ne može biti uspešna i dovodi do podela u društvu. Takvog je mišljenja i Bernadet Segol generalni sekratar Evropske konfederacije sindikata (EKS), koja je nedavno boravila u Srbiji, kao učesnik Međunarodne konferencije pod nazivom "Industrijski odnosi i socijalni dijalog u EU", u organizaciji dva reprezentativna sindikata: Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost.  

Koliko je istine u rečima Segolove, potvrdiće slika Srbije danas. Građani su ove jeseni zakoračili u štrajkove i proteste, nezadovoljni zakonima koji se kreiraju u najvišim republičkim instancama - Vladi i parlamentu.

Reforme koje iz zakona proizilaze, po mišljenju većine građana su bez jasne i dugoročne vizije, tako da, realno, svi ti paketi, na duže staze, izazivaju opravdanu sumnju da će dovesti do oporavka srpsku ekonomiju i sve tanje finansije.   

Mera srpske Vlade o smanjenju zarada i penzija za 10 odsto, trenutno je jedna od najbolnijih. Osetiće je najviše slojevi društva koji imaju najmanje, a to trpno stanje solidne većine ljudi, prema mišljenju mnogih, nije rešenje već vid socijalne nepravde. Zbog ušteda od nekih  400 miliona evra, koje je država mogla da naplati na razne druge načine preko poreza, pre svega onima koji ih godinama vešto izbegavaju, životi radnika koji su, inače, sve bliži egzistencijalnoj bedi, biće još teži.

U Srbiji danas, zbog ove i sličnih mera bune se policajci, prosvetni i zdravstveni radnici, a advokati, istrajno, već duže od dva meseca. Zaposleni u komunalnim predzećima su nezadovoljni svojim statusom, a kulturni poslenici su takođe izglasali štrajk upozorenja. Pitanje je kada će pojedinačni protesti poprimiti dimenzije objedinjenih protestnih kampanja, od kojih nas izgleda deli veoma malo vremena.

Smanjenje plata - kap koja preliva punu čašu

Veoma nezadovoljni najavljenjim umanjenjem plata od 10 odsto, zaposleni u zdravstvu i socijalnoj zaštiti su 5. novembra, u organizaciji četiri reprezentativna republička sindikata, bili u jednodnevnom granskom štrajku. Zajedno sa oko 120 hiljada svojih kolega u Republici, štrajkovali su i radnici ZC Negotin. "Oko šest stotina zaposlenih u Zdravstvenom centru Negotin, bilo je u jednodnevnom granskom štrajku. Nezadovoljstvo je izazvalo najavljeno umanjenje plata od 10 odsto i odugovlačenje nastavkom pregovora za zaključivanje Posebnih kolektivnih ugovora za oblast zdravstva i socijalne zaštite. Naš zahtev srpskoj Vladi je da, konačno, počne da rešava različiti tretman zaposlenih u javnom sektoru i da sistemskim merama zaustavi dalje urušavanje radno-pravnog i materijalnog položaja zaposlenih. Iako smo bili u jednodnevnom štrajku, ispoštovali smo minimum procesa rada i nismo ugrozili živote i zdravlje ljudi,  s obzirom da radimo u delatnosti od javnog interesa. U ZC Negotin imamo dve reprezentativne sindikalne organizacije, koje taj status imaju i na republičkom nivou, a reč je o Sindikatu zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti i Sindikatu medicinskih sestara i tehničara. Ta dva sindikata okupljaju više od polovine zaposlenih radnika, njih oko tri stotine, međutim štrajk su podržali i članovi Sindikata lekara i farmaceuta i Sindikat nemedicinskih radnika zdravstva Srbije, kao i svi zaposleni radnici u negotinskom zdravstvu", navodi za East Side, Dejan Paunović, predsednik sindikalne organizacije zaposlenih u zdravstvu u socijalnoj zaštiti ZC Negotin.

Platni razredi samo za javne službe - diskriminacija zaposlenih

"Sindikalne organizacije već godinama ukazuju da stanje u zdravstvu Srbije nije ni malo ružičasto, ali kako ova, tako ni prethodne srpske Vlade, nikako da se gorućim problemima pozabave sistemski, pa otuda i nezadovoljstvo koje se  manifestuje na protestima i štrajkovima, na načine predviđene zakonom, u institucijama sistema", kaže Zvonko Andonovski, koji kao član Izvršnog odbora Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije (SMSTS), zastupa interese svojih kolega sa celog prostora Borskog okruga. "Plate u zdravstvu su najniže u okruženju i iznose svega 380 evra. Plate medicinskih sestara i tehničara su ispod republičkog proseka i na nivou su 65 % prosečne zarade (35.621 dinar). Posebno su niska primanja administrativnih radnika, majstora, vozača, spremačica i servirki, tako da zaposleni u te četiri grupe poslova u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, po Uredbi, ne ostvaruju čak ni minimalna primanja".

Prema rečima Andonovskog izdvajanje za zdravstvo u Srbiji je minimalno jer iznosi  250 evra po stanovniku na godišnjem nivou. U isto vreme dug prema Fondu zdravstva je milijardu evra, a polovina tih sredstava je naplativa. Zbog toga zaposleni u zdravstvu smatraju da bi srpska Vlada trebalo, pre svega, da obezbedi naplatu doprinosa u skladu sa zakonom, jer bi ta naplata dala neuporedivo veći efekat u odnosu na smanjenje zarada od 10%. 

"U Srbiji 435 privrednih subjekata ne plaća poreze i doprinose, odnosno duguje 400 miliona evra, a više od tri milijarde evra se "obrće" na crnom tržištu. Zbog toga je preporuka Vladi RS da sivu ekonomiju uvede u legalne tokove i naplati poreze i doprinose u skladu sa zakonom. Ako budu sposobni to da urade, budžet će biti u suficitu. U našem Proglasu navodimo da Vlada nije sposobna da uradi ono što bi bilo najcelishodnije, ali zato jeste sposobna da rebalansom budžeta iz prazne državne kase, dodatno, izdvoji 5,5 miliona evra za finansiranje političkih partija. I to nije sve! Vlada zabranjuje zapošljavanje u javnom sektoru, povećava radno opterećenje zaposlenih i sve to hoće da "nagradi" smanjivanjem plata za 10 odsto. S obzirom da nam je Vlada utešno poručila da je smanjenje plata "privremena" mera i da će trajati samo nešto duže od tri godine, izgleda da se od nas očekuje da budemo srećni što predložena mera nije trajnog karaktera. Podsetili smo srpsku Vladu i na činjenicu da zdravstveni radnici primaju plate iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a ne iz budžeta. Mi nismo protiv mera štednje, ali da ona bude jednaka za sve. Uvođenje platnih razreda samo za javne službe predstavlja diskriminaciju zaposlenih, jer se neće primenjivati u celom javnom sektoru.  Zamorčići će biti zaposleni u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, obrazovanju, upravi, kulturi.  Ministarka Kori Udovički je izjavila  da će ovim zakonom učiniti da plate postanu pregledne i da će imati kontrolu, ali i da uvode pravednost postepeno. Na ove reči mi smo u zdravstvu postavili pitanje - da li je pravedno da prosečna plata u EPS-u bude 75.000, a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti 46.000 dinara. U situaciji kada svi govore na sav glas o štednji i stavljaju kamen oko vrata zaposlenima u javnim službama, radnicima Pošte se daje bonus od 35.000 dinara. EPS duguje milijardu evra ! Pa, hajde da i mi dugujemo, ali da imamo njihova primanja. U zdravstvu nam nedostaju kadrovi, broj izvršilaca je sve manji, opterećenje sve veće. Nagrađuju nas smanjenjem plata. Zabrinuti smo jer uskoro neće imati ko da leči ovaj narod. S druge strane, a podaci su iz Ministarstva finansija, u državnoj upravi, ministarstvima, fondovima i agencijama samo u junu je zaposleno još 3.759 osoba. Time je sve rečeno. Naša sindikalna borba biće nastavljena svim sredstvima jer smo saglasni da više nećemo raditi za socijalnu pomoć, a i ona nam je sve neizvesnija", zaključuje Zvonko Andonovski, sagovornik portala East Side. 

Sa nezadovoljstvom i zahtevima zdravstvenih radnika Srbije upoznata je i Međunarodna organizacija rada (MOR), pa će Sindikati, inače u članstvu te organizacije, zajednički raditi na rešavanju bar dela najvećih problema koji opterećuju srpsko zdravstvo.

Nezadovoljni advokati u štrajku skoro tri meseca

Iako evidenciju o odloženim suđenjima zbog štrajka advokata nemaju svi sudovi, prema postojećoj statistici tokom dva i po meseca,  koliko traje obustava rada advokata, u Srbiji je odloženo više od 120 hiljada suđenja. Mnogi stari predmeti nisu rešeni, a mnogi su pak u toku štrajka postali stari. Ipak, sudije kojima su dati u rad stari predmeti, neće snositi odgovornost ukoliko predmete ne reše u zadatom roku. S obzirom da građani, na osnovu zakona, mogu da traže da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku, zbog nerešenih slučajeva, velike štete imaće i država.    

Advokati imaju jedinstvene zahteve i traže da se izmene odredbe Zakona o javnim beležnicima i da se izmene propisi iz oblasti poreske politike, sa ciljem da svako plati porez srazmerno dobiti koju ostvaruje. Advokati se zalažu da oporezivanje bude srazmerno ostvarenim prihodima svakog od njih, a ne da se paušalne osnovice podižu za 200 i 300 odsto.

Skupština Srbije nedavno je usvojila izmene Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti, ali njima nije u potpunosti udovoljeno zahtevima advokata, tako da je nastavljena obustava rada. Prema najavama sa protestnih skupova, advokati sa radom neće početi dok se ne ispune  njihovi zahtevi.

Štrajkuju i srpski prosvetari

U štrajk su stupili i prosvetni radnici Srbije. U više od 1.200 škola, od 1.786, koliko ih ima u Republici, časovi su bili skraćeni na pola sata. Prema predstavnicima sindikata, iz dana u dan broj škola koje se priključuju štrajku, raste, međutim u Ministarstvu prosvete kažu da se nastava redovno odvija u 63 odsto škola. 

Štrajk su organizovali Unija sindikata prosvetnih radnika, Samostalni sindikat, Sindikat obrazovanja i Granski sindikat prosvetnih radnika "Nezavisnost". Prosvetni radnici traže, između ostalog, da se izuzmu od smanjenja plata dok se ne urede platni razredi zaposlenih u javnom sektoru, da se ne menja član 5 Zakona o osnovnom sistemu obrazovanja, koji podrazumeva da u školama prilikom zapošljavanja prednost imaju tehnološki viškovi, da se potpiše novi kolektivni ugovor i da se ne ukidaju jubilarne nagrade i dnevnice. Za razliku od resornih ministarstava zdravlja i pravde, u kojima se donekle reaguje na zahteve zaposlenih, iz Ministarstva prosvete nije bilo naznaka o pregovorima sa sindikatima, pa će štrajk trajati do ispunjenja zahteva. 

U 11 negotinskih osnovnih škola i četiri srednje, nastava se redovno odvija. Prema izvorima bliskim našim novinama negotinski prosvetari ni u prethodnim štrajkovima upozorenja nisu bili za obustavljanje nastave ili skraćenje časova. Međutim, izostao je odgovor na pitanje da li to čine svesni činjenice da se  štrajkom neće rešiti problemi na koje ukazuju, zbog eventualnog straha od posledica koje bi mogli imati ili pak, nedostatka solidarnosti sa kolegama u ostatku Srbije?