Nedavno je najavljeno povećanje penzija za oko 1 do 2%  ali je nedavno i električna energija poskupela i to za 12%. Šta zapravo dobijamo ovim povećanjima? Veće izdatke i ništa više!

Penzioneri će do kraja tekuće godine imati veće penzije za 1 do 2% ali to nikako ne znači da će imati i više novca u svom kućnom budžetu. Zbog čega je to tako?

Uzmimo za primer penzionere kojima će eventualno povećanje penzija biti samo prividno iz jednostavnog razloga. Penzioneri čije su penzije niže od 25.000 dinara najgore će proći ili bolje rečeno najmanje će osetiti „porast“ penzija jer će prilikom eventualnog povećanja penzija od 1% ili 250 dinara više u svom budžetu imati, zapravo i od 50 do 150 dinara manji budžet nego što je to bio slučaj pre poskupljenja struje.

Računica je prosta i jednostavna, penzioner je do sada primao penziju u iznosu od 25.000 dinara, kada se tome doda 1% „povećanja“ penzije, njegova penzija će iznositi 25.250 dinara. Struja je poskupela za pomenutih 12% što znači da će prosečno struja biti skuplja u iznosu od 300 do 400 dinara, što automatski potire pomenuto povećanje penzije i tera penzionera na veći trošak nego što je to bio slučaj u prethodnom periodu. I da je reč o povećanju penzija za 2% to povećanje bilo bi mizerno i praktično se ne bi ni osetilo.

Dakle, dolazimo do kontradiktornosti u suštinskom smislu kada je reč o povećanju penzija naspram znatno većeg porasta cene električne energije. Postavlja se pitanje, šta je zapravo povećanje u Srbiji?

Prema dostupnoj statistici i logičnom analitikom može se uvideti da 1.737.320 penzionera prosečno će zarađivati 230 dinara mesečno ali će zato izdvajati i blizu 400 dinara mesečno za električnu energiju. Dileme nema, troškovi su evidentno veći i opet dolazimo do nove dobiti naše države u već neminovnom vremenu obavezne mere štednje, što znači da 7,5 % (akcize) od poskupljenja električne energije „puni“ kasu Republike Srbije, dok ostatak istog odlazi u kasu EPS-a.