Od ovog meseca rate kredita građanima Srbije, obračunavaće se po istom tipu kursa po kojem je kredit odobren ili po kursu koji je za korisnika još povoljniji od onog koji je dotad korišćen za obračunavanje mesečnih obaveza, saopšili su u  Narodnoj banci Srbije, na čiji predlog je i došlo do izmena pomenutog Zakona

Jedna od izmena u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koja je na predlog Narodne banke Srbije usvojena pred Novu godinu obavezuje sve banke da rate kredita ubuduće obračunavaju po istom tipu kursa po kom je kredit odobren ili po onom koji je još povoljniji za korisnika.  

Sve banke koje su pre decembra 2011. godine odobravale kredite po jednom tipu kursa, najčešće nižem, kupovnom, a rate obračunavale po višem, prodajnom kursu, ubuduće će morati da promene ovu praksu i da mesečne obaveze obračunavaju po istom kursu po kome je kredit isplaćen, s obzirom na to da su na snagu stupile izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koje su usvojene pred Novu godinu na predlog Narodne banke Srbije. Građani će tako od ovog meseca, konačno, na nečemu i uštedeti. Rate kredita obračunavaće se po istom tipu kursa po kojem je kredit odobren ili po kursu koji je za korisnika još povoljniji od onog koji je dotad korišćen za obračunavanje mesečnih obaveza, rekli su u Narodnoj banci Srbije i u izjavi za medije istakli da ove zakonske izmene predstavljaju ispravljanje dosadašnjeg ponašanja banaka prema klijentima, što će istovremeno mnogim građanima doneti olakšanu otplatu preostalih obaveza. U Udruženju za zaštitu korisnika finansijskih usluga Efektiva pozdravljaju ove izmene, posebno one koje se odnose na kredite u otplati jer je poznato da su mnogi građani upravo zbog ovakve politike banaka često bili u situaciji da ne mogu ni da otplaćuju svoje obaveze. Ukoliko je korisniku indeksirani kredit u stranoj valuti isplaćen po kupovnom kursu, a banka je u otplati rata obračunavala veći – srednji ili najveći – prodajni, sada će za otplatu kredita morati da primenjuje kupovni kurs, što će dovesti do određenog smanjenja mesečne rate izražene u dinarima. Isto se odnosi i na slučaj isplate kredita po srednjem kursu koji je banka naplaćivala po svom prodajnom kursu. U ovom Udruženju smatraju da je upravo to vrlo važno jer su neke banke podešavale dospeća rata svih kredita uvek na isti dan, na primer poslednji u mesecu i tada je banka, namerno povećavala svoj prodajni kurs za dinar ili dva i na taj način zarađivala dodatno na kursnim razlikama. Ti prodajni kursevi su često bili i do četiri dinara veći od zvaničnog srednjeg kursa NBS, ili čak i do sedam dinara veći od kupovnog, pa je i zarada banke očigledna.

Računica pokazuje da će umanjenje biti veće što je veća rata kredita, ali da će u proseku građani na ovim izmenama uštedeti oko dve hiljade dinara mesečno. Ipak, u krugovima zaštitnika prava korisnika finansijskih usluga, nagađa se da će banke i dalje imati prostora da „uštede” i tvrdi da banke ni do ovih izmena nisu imale pravo da naplaćuju rate po većem kursu, saglasno članu 15 Zakona o obligacionim odnosima, koji propisuje jednakost uzajamnih davanja ugovornih strana. Dakle, ta jednakost se može ostvariti samo ako se isti kurs obračuna i prilikom isplate kredita i prilikom njegove otplate. Drugo, ovaj zakon propisuje da banka korisniku na raspolaganje stavlja određena novčana sredstva u vidu kredita, koja je dužan da vrati uz odgovarajuću kamatu. Dakle, kamata predstavlja cenu kredita i zaradu za banku, bez ikakve kursne razlike ili provizije.