Brandon Walsh, negotinski hardkor bend koji je sredinom devedesetih žario i palio lokalnom i domaćom muzičkom scenom „tvrđeg“ zvuka više ne postoji, ali ono što su ostavili iza sebe postavilo je nove, do tada, neviđene standarde.

Moderan zvuk, uz preplitanje bunta i realizma, dodatnu superiornost davali su njihovi tekstovi koji imaju svoju poruku. Mlad sastav željan dobre svirke te 1995. godine krenuo je sa svojim nastupima i naprosto oduševio tadašnje ljubitelje „tvrđeg“ zvuka. Njihovi nastupi izazivali su pažnju, a prva veća potvrda za njihov rad stigla je na popularnoj „Zaječarskoj gitarijadi“ i to u vidu nagrade publike.

„Taj naš nastup i nagrada publike mnogo značila je bendu ali i svima pojedinačno, i to samo zato što se radi o nagradi publike. Osim toga, bilo je još značajnih stvari za naš bend, poput nastupa na Echo festivalu, Live i predstavljanje benda u emisiji LP na popularnom 3K, odnosno trećem kanalu.“ - priseća se Miroslav Lučić, bass i glas, ovog za Negotin kultnog benda.

Osim pomenutog Lučića, Brandon Walsh je nastupao u stalnom sastavu a tu se podrazumevalo prisustvo Milićević Željka (bubanj) i Sladojević Slavka (gitara). Slavka Sladojevića, jednog od najboljih gitarista u Negotinu, u periodu dok je bio u vojsci zamenio je Miodrag Stojanović-Miki.

Brandon Walsh tokom svoje ere postojanja imao je i dva izdanja: Live album „Live at Mon-a“ i Singl sniman u studiju „Akademija“. Prema mišljenju našeg sagovornika, najbolja numera B.W.-a je Blind Cold Soul. Ipak, jedna od numera koja je obeležila i njihovo postojanje jeste „Samuelka“ koja je bila ispraćena i spotom, a glavnu „rolu“ u toj priči imao je i lokalna „faca“ popularni Tarzan.

Čini se da su prerano prestali sa nastupima, ipak Lučić tvrdi suprotno.

„Meni lično i najiskrenije nedostaje to vreme, pre svega zato što smo bili mladi momci kojima su dobra svirka i dobra muzika puno značili. Ali ne mislim da smo prerano prestali sa svirkama, jer smo kroz razgovor unutar sastava došli do rešenja da Brandon Walsh više ne treba da postoji i da je pravi trenutak da se to i dogodi. Mislim da je u tom trenutku bilo i malo prezasićenja svih nas.“

Bend je zvanično prestao da postoji 2002. godine a iza sebe ostavio malo remek-delo ili više njih. Bili su tvorci „novog zvuka“, bili su original i ostali jedinstveni po mnogo čemu. Obeležili su nečiju mladost, a mlade generacije i ljubitelji ove vrste muzike i danas rado preslušaju kreacije negotinskog hardkor benda.

„Verujem da je današnja muzika bolja i da ima i dosta mladih sastava koji dobro sviraju. Ipak, realno gledano u Negotinu je popularnija jedna vrsta „nazovi“ muzike. No, to ne treba obeshrabriti mlade sastave rok scene u Negotinu, a tome prednjači bend „Hurleur“ koji je odlučio najbitniju stvar, a to je da svira gde god, i kad god. Ujedno to je i recept za uspeh u muzičkom smislu. Zato verujte u ono što radite, šta god da radite!“

Možda je najbolje da se ovaj članak završi prethodnom rečenicom jednom od članova benda B.W. ali redakcija ES portala odlučila se da ovu priču završi spotom za pesmu „Samuelka“ koji je svakako nešto što će mnoge generacije podsetiti na jedan bend, jednu priču, jedno vreme, jednu eru negotinskih svirki i jednu „underground“ umetnost.

Neko će reći...Šteta kratko je trajalo? Ali ono što je Brandon Walsh ostavio iza sebe trajaće večno, ili bar sve dok bude bilo onih koji će imati bar malo sluha za ovu vrstu muzike.