U duhu vremena kada su u jednoj od najlepših i najstarijih ulica u Negotinu, Knez Mihailovoj, otvorene prve zanatske i trgovinske radnje, Negotinci su se i ovog 19. januara družili, pevali i besedili svom gradu i  krajinskim velikanima.  Šesta „Vesela čaršija“, okupila je sve generacije i zbližila komšije i prijatelje, koji su uz muziku oživeli uspomene davno prošlih vremena  

Manifestacija „Vesela čaršija“ u organizaciji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ i Turističke organizacije, pod pokroviteljstvom Opštine Negotin, okupila je brojne učesnike i nekoliko stotina posetilaca u ulici koja je nekada važila za glavnu zanatsku i centralnu gradsku i srce varoši negotinske. Stari Negotinci pamte da je u čaršiji uvek bilo veselo, igralo se, pevalo i družilo. Zbog toga manifestacija koja i jeste nazvana po čaršiji i duhu koji je krasi , pruža jedinstvenu priliku da se Krajinci podsete kako je nekada bilo, ali i da lepu tradiciju druženja, topline i bliskosti prenesue na mlađe generacije. Vesela čaršija, uostalom, promoviše i sam grad, njegovu tradiciju i velikane od kojih su svima dobro znani Hajduk Veljko, Mokranjac i Đorđe Stanojević. 

Duh stare čaršije u Negotinu oživeo je i ovog 19. januara na Bogojavljenje, kada prema narodnom verovanju, Bog deli sreću i ispunjava želje ljudi. U Knez Mihailovoj, ili Šećernoj ulici, kako se nekada ona zvala, u većini od 255 sačuvanih kućnih brojeva i danas se neguju sećanja na poznate krajinske zanatlije, trgovce, ugledne i viđene Negotince, koji su temeljili grad kao kulturni i zanatski centar istočne Srbije. 

„Knez Mihailova, najstarija ulica u Negotinu ima više etapa svog razvoja. Važan je period s kraja 19. veka kada je ona bila zanatska čaršija sa brojnim zanatskim prodavnicama i radnjama naših predaka. O drugoj etapi njenog razvoja između dva svetska rata pisao je i ugledni negotinski advokat i hroničar Đorđe Božinović.  Kada je reč o Knez Mihailovoj ulici u njegovim knjigama „Negotin kojeg više nema“ je ostao trag da je u burnim vremenima dvadesetih i tridesetih godina 20. veka u njoj bilo skoncentrisano čak 40 raznih zanata i radionica. Ulica se menjala ali su joj naši preci namenili ulogu urbanog jezgra grada, kao što je to bilo i u periodu između dva svetska rata, ali i posle 1945. godine, kada je nosila ime Vaskrsenjska, a neko vreme i Ulica Oslobođenja. Mnogi je pamte i kao Grobljansku“, rekao je čestitajući Negotincima Bogojavljenje, pozdravom „Bog se javi“, istoričar, kustos Muzeja Krajine u penziji, Nikola Plavšić, autor mnogih monografija i knjiga o Negotinu i Negotincima kroz vreme i istoriju. 

Da je Knez Mihailova ulica ogromnog i otvorenog srca, potvrdili su starosedeoci i njihovi naslednici koji i danas održavaju čuvenu trgovačku tradiciju, pa je Veseloj čaršiji doprinos dalo i više preduzetnika koji ovde uspešno rade i razvijaju svoju delatnost. Ove godine posebne zasluge za okupljanje i druženje ljudi u Veseloj čaršiji dale su i pekare „Matalj“, „Dobrica“ i „Ukus“, više od dvadesetak drugih preduzetnika, koji su izneli svoje slatke i slane specijalitete i izložili ih na štandovima, a manifestaciju su podržale i poznate trgovine koje sa uspehom posluju na našem području. 

Pohvale  svojevrsnom saboru koji je doneo široke osmehe na lica Krajinaca imali su svi posetioci, bez obzira na godine. Organizator se ove godine potrudio da obezbedi i kutak za najmlađe sugrađane pa je uz starinske slatkiše  i balone, liciderska srca i druge đakonije, deci priuštena i muzička zabava sa poznatim animatorima kojima su se najmlađi sugrađani iskreno radovali. 

Staroj čaršiji koju je, u ime pokrovitelja, otvorio Ljubisav Božilović, predsednik Skupštine opštine, pesmu je posvetio i nazdravio joj, Saša Skalušević, pesnik. Muzički program je himnom Negotina, Šestom rukoveti Stevana Stojanovića Mokranjca, otvorio Stefan Lazarević i Hor OMŠ „Stevan Mokranjac“. Nastupili su i Ana Mrvoš i Old Gard Bend, kao i Starogradski orkestar „Kavaljeri“ i Duvački orkestar „Hajduk Veljko“.

Zahvaljujući brojnim sponzorima ponuda je bila bogata, počev od poznatog „čaršijskog“ gulaša do drugih slanih i slatkih specijaliteta. Služena je kuvana rakija i vino krajinskih vinogradara, topli čajevi i sokovi za najmlađe, ali i specijaliteti sa tradicionalnog menija krajinskih lovaca i ribolovaca,  kolači iz kuvara naših baka, ušećerene jabuke, lulice i liciderska srca, svojevrsni zaštitni znak  negotinske „Vesele čaršije“, koja će , sasvim je sigurno, nastaviti da živi na radost Negotinaca.  

Foto: Dragan Trikić Bale