Narodna biblioteka “Dositej Novaković”, Književno-izdavačko društvo “Leksika” i Umetničko udruženje “Krajinski krug” promocijama novih knjiga obeležili Svetski dan poezije.

Mladi negotinski pesnik Marko Stanojević pažnju javnosti i kritike dobio je već sa prvih stihovima. Njegov pesnički prvenac „Na vetru ljubavi i tuge“, u izdanju mladenočakog Društva za afirmaciju kulture, za koju je recenziju pisao akademik Matija Bećković, naprosto je ocenjen kao nesvakidašnji, i to bez preterivanja. Ovaj mladi autor sav je u znaku preispitivanja same pesme i krajnjih dometa poezije.

“Meni je poezija oružje za traganjem one suštine, onog prvobitnog, onog najčistijeg u nama. Tako sam i počeo da pišem, tražeći to čisto i tražeći tu suštinu”, rekao nam je Marko Stanojević.

Osim što neprestano čita svoju dušu, ovaj mladi pesnik neverovatno “čita” i publiku, pa je tako oduševio prisutne u promotivnoj sali dečjeg odeljenja Narodne biblioteke “Dositej Novaković”, izražajnim kazivanjem svojih stihova.

“Imao sam posebnu tremu večeras, zato što kad sam pošao iz ovog grada kao sportista, a a vratio kao pesnik. Niko predhodno nije znao o mom pisanju, čak ni drugari, ni nastavnici. Zbog toga i trema”, kaže pesnik za koga Matija Bećković govori da je “nikao tamo gde ga nismo sejali, te da je došao s nenadane i neočekivane strane”.

Stihove Marka Stanojevića, zastupljenog u internacionalnoj antologiji “Graditelji mira uzdignite se” sa pesmom “Pismo Čoveku”, sa kojom je  iz ruke profesora Hafesa Hajdara, italijanskog kandidata Nobelove nagrade za mir, osvojio prošle godine prvu nagradu u kategoriji za najbolji video u poeziji, govore naši najeminentniji glumci Miša Janketić, Branislav Lečić Sergej Trifunović...

“Presudna je bila moja hrabrost jer ja nikog od njih nisam poznavao, ni Matiju Bećkovića, ni glumce koji su govorili moju poeziju. Stupio sam u kontakt sa njima i to je odjeknulo, kako je odjeknulo”, kaže Marko Stanojević, trenutno na specijalističkim strukovnim studijama na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Promociju zbirke pesama Marka Stanojevića oplemenila je i svojom poezijom književnica Vladanka Cvetković, autorka brojnih romana, knjiga kratkih priča, eseja i poezije. Ona je Negotincima predstavila stihove iz svoje poslednje dve zbirne “Svojna” i “Pristupanje”.

“Bila sam fascinirana Markovim stihovima, njihovom ozbiljnošću i osećanjima, tako da sam od srca napisala prosto moj ostvrt na njegovu poeziju, zato mi je i drago što sam njegov gost u Negotinu”, kaže književnica Vladanka Cvetković.

Iako piše i prozu, Cvetkovićeva sebe, ipak, definiše kao pesnikinju. Za nju, inače, književnik Miljurko Vukadinović veli da svojom “intimnom intonacijom ostvaruje sve zapaženija lirska postignuća”.

“Ja zaista volim da pišem. Nalazim sebe i u poeziji, prozi, esejima i prosto to izlazi iz mene. Evo, sad je opet u pripremi nov roman, nadam se do kraja godine da će da izađe. Mada se ja lično smatram pesnikom, prvenstveno. Mene inspiriše prvenstveno ljubav. Ja uglavnom pišem socijalno misaonu poeziju jer kažu da sam pesnik koji je stalno upitan. Tražim odgovore, nažalost, neodgovori su tu. Pokušavamo da ih nađemo i jednog dana ćemo ih sigurno naći, ako ne u nama, onda u kosmosu”, rekla nam je Vladanka Cvetković.

Obeležavanje Svetskog dana poezije nastavljeno je promocijom “Antologije  usmenog pesništva južne i istočne Srbije”, čiji je autor i priređivač dr Ljubiša Rajković Koželjac.

“Prikupljao sam narodne umotvorine u stihu i prozi i ovde u Krajini, u Timoku između Knjaževca i Veternice i u čitavoj južnoj Srbiji. Imao sam strog kriterijum pri odabiru pesama, pre svega onaj estetski, da antologičaru bude glavno književno-umetničko, tj.beletristička vrednost pesama, a usmeno pesništvo ovog dela Srbije je i ranije zasluživalo da ima antologiju, naročito kod lirskih pesama. Područje istočne Srbije je jedno od najlirskijih na Balkanu. Nije bilo teško sačiniti jednu antologiju jer je bilo izobilja pesama gde je moglo da se bira i da se zadovolje strogi kriterijumi”, kaže dr Ljubiša Rajković Koželjac, autor i priređivač antologije. 

Dr Koželjac je, inače, doktorirao upravo na lirskim narodnim pesmama, a ova knjiga je defitivno rezultat njegovog višegodišnjeg istraživačkog rada. 

“Svojom lepotom i umetničkom vrednošću usmena poezija istočne i južne Srbije, a naročito ona lirska, odavno je zaslužila da ima svoju antologiju. S obzirom na to da je ovaj deo istočne Srbije najduže ostao pod turskom vlašću potpuno je razumljivo što veselost nije jedna od glavnih odlika usmene poezije tog područja. Kako kaže i Marinko Stanojević kroz najveći broj pesama probija se neka seta, neka neodređena tuga koja dušu para. Ova knjiga zato pruža celovit udeo onog što je u toj poeziji, u umetničkom pogledu najvrednije”, ističe Goran Vučković, urednik ovog izdanja.

Publika u promotivnoj sali dečjeg odeljenja Narodne biblioteke bila je u prilici da uživa i u interpretaciji dela poznatih svetskih kompozitora Ane i Dragana Daneskovića, profesora gitare u Umetničkoj školi “Stevan Mokranjac”. Inače, moderator i voditelj oba programa bio je književnik Vlasta Mladenović, inače urednik kulturnog programa negotinske biblioteke.