U galeriji Muzeja Hajduk Veljka, u Todorčetovom konaku, promovisana pesnička zbirka „Taloženje smisla“, novinarke Dragoslave Veljković Madžar.

Iako publikovana još 2013. u izdanju Krajinskog književnog kluba u Negotinu, prvenac „Taloženje smisla“ Dragoslave Veljković Madžar prvu promociju doživeo je na Frankfurtskom sajmu knjiga. Knjigu je, potom, predstavilo Udruženje pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta, koje je negotinskoj novinarki i poetesi uručilo i godišnje priznanje „Srebrni Orfej“, a promovisana je i na Majskim susretima pisaca dijaspore.

Simbolično, baš u maju, i dan pre pesnikinjinog rođendana, ova zbirka, sva u znaku dubokog preispitivanja smisla i života, vremena, našeg i njenog, ali, kako i sama kaže savladavanja besmisla kojim smo okruženi, promovisana je i u Negotinu, pred ljubiteljima poezije i Dragoslavinim kolegama.

„Rođena slučajno, davno, na granici između neba i zemlje, u niškoj varoši kao četvrto dete u radničkoj porodici. Do dana današnjeg ostala na toj svemogućoj crti, ne uspevajući ni da prohoda, niti da poleti. Život uložila u veru, nadu i ljubav. Izgubila na kocki. Danas živi u prosvetljujuće plavom, piše, istinu, jer i posle svega, reč ostaje. Ne sanja. Snove je izgubila usput tražeći smisao. Na sreću još uvek vidi srcem. Svanuća joj odbrojana pa joj misli teške i reči skupe. Zvanje i zanimanje u domovini: diplomirani sociolog-novinar, u svetu: sluškinja. Odrekla se sebe, samo diše da bi sebe našla”, tako o sebi govori Dragoslava Veljković Madžar, a o svojoj knjizi kaže da je to „jedna duga pesma podeljena na mnogo kraćih iz jednog jedinog razloga – jer je bol teško svarljiva stvar“.

„To je igra povlačenja poteza na šahovskoj tabli života. Tu, verovatno, svi želimo da budemo kraljevi. Ali, često ostajemo male, neznatne figure koje imaju svoj značaj samo u kontekstu čitave igre. Ostati makar na tabli, ne biti zbačen sa nje, eto, i to je uspeh. Uspeh savladavanja besmisla kojim smo okruženi“.

O pesničkom rukopisu Dragoslave Veljković Madžar govorio je i Miodrag Zlatković, negotinski pesnik i dugogodišnji urednik časopisa za kulturu, umetnost i književnost „Buktinja“, nekadašnje glasilo Književne omladine, sada Krajinskog književnog kluba.

Pesnički rukopis je, umesto klasičnom recenzijom, poput Aristofanovog natpevavanja u „Žabama“  pričom o dobru i zlu, preporučila i autorkina kćerka, Aleksandra Madžar, apsolvent Filološkog fakulteta i student režije, koja je u integralnoj verziji štampana na kraju knjige, kao “Reč posle”, a koju je u galeriji Muzeja Hajduk Veljka, pročitala njena sestra Emilija Madžar.

“Smatram da liričnost Dragoslave Veljković Madžar apsolutno treba sačuvati od bilo koje gumice za brisanje. Redukovanjem bi njeni stihovi izgubili duše, plač deteta, neprocenljivost osmeha”, napisala je Aleksandra Madžar.

Bliski susret reči i poklonika reči, pesnika i zaljubljenika u poeziju, prijatelja i komšija, u jednočasovnom i više nego ugodnom ambijentu, oplemenili su najmlađi i najbolji negotinski gitaristi iz klase Ane Danesković, Mateja Vojvodanović, učenik drugog razreda osnovne muzičke škole „Stevan Mokranjac“ i Uroš Stojanović, učenik petog razreda.