Pod sloganom „Kulturno nasleđe i priroda“ Negotin se, zahvaljujući Muzeju Krajine, i ove godine uključio u Manifestaciju „Dani evropske baštine“. Izložbu „Nasleđe i priroda“, autora Emile Petrović, u Galeriji Muzeja Hajduk Veljka, publika će moći da razgleda do sredine oktobra, kao i gostujuću „Stene – skrivene boje i oblici“ Darka Timotića, otvorenu sinoć u Galeriji Mokranjčeve kuće. Veče je zaokruženo projekcijom filma „Reka života“

I ove godine negotinski Muzej Krajine je dao svoj doprinos Manifestaciji „Dani evropske baštine“, koja se realizuje u više od 50 evropskih zemalja, pod nazivom „Kulturno nasleđe i priroda“. U saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, sinoć je u Galeriji Mokranjčeve kuće otvorena izložba   fotografija „Stene - skrivene boje i oblici“. Autor izložbe  Darko Timotić, diplomirani inženjer geologije za paleontologiju, šef odseka za prirodnjačku zbirku u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je izabrao najinteresantnije primerke stena i minerala koje je stavio ispred objektiva fotoaparata, kako bi prikazao lepotu koja je skrivena od oka običnog posmatrača. „Odabrane fotografije pobuđuju maštu i teraju na razmišljanje o nastanku stena i minerala i njihovom značenju. Tri godine je trajalo sakupljanje, izbor materijala i fotografisanje. Kasnije su one prebačene na slikarska platna za izložbenu postavku „Stene-skrivene boje i oblici“, rekao je na otvaranju izložbe u Negotinu njen autor, Darko Timotić.

Na platnima srednjeg formata, pokazani su primerci poludragog i dragog kamenja iz celog sveta sa posebnim akcentom na primerke sa lokaliteta u Srbiji. Jedan od najpoznatijih lokaliteta je „Kozije brdo", koji se nalazi u granicama Nacionalnog parka „Fruška gora" i važan je objekat geonasleđa Srbije jer je značajan za sagledavanje geološke građe i istorijsko-geološkog razvoja litosfere u Panonskoj regiji i Podunavlju.

„Izložbom se publici prikazuje geodiverzitet sa umetničke tačke gledišta. Ovaj način povećava zainteresovanost pojedinaca, kao i šire zajednice, za upoznavanje sa mineralima, stenama i fosilima, što doprinosi većem interesu za pojave u prirodi, njihovom očuvanju i negovanju“. 

Projekat „Stene - skrivene boje i oblici" finansiran je putem konkursa #Zajednicizajedno2016 kompanije NIS. 

Po otvaranju izložbe koja za cilj ima povećanje svesti o potrebi ekološkog pristupa pojedinaca i društva u očuvanju prirodnog okruženja i geološkog nasleđa, publika je mogla da vidi  dokumentarno-ekološki film autora mr Olivera Fojkara „Dunav - reka života“, priču o najmoćnijoj evropskoj reci, kroz koju je dočaran njen bogat i raznovrstan život.

„Dunav je u Srbiji sa svojim ritskim predelima, faunom i florom, izuzetno lep i bogat,“ kaže Oliver Fojkar,  načelnik Odelјenja za promociju, edukaciju i odnose sa javnošću Pokrajinskog zavoda Zavoda za zaštitu prirode Srbije. „S druge strane nedovoljno poznajemo i koristimo bogatstvo ove međunarodne reke. Ovim filmom želimo da ukažemo na potrebu veće zaštite i boljeg održivog korišćenja Dunava u Srbiji. Pri tome mislim na eko i etno turizam, fotosafari, razvoj nautičkog turizma“.

Govoreći o svom delu, Fojkar je istakao da je u filmu posebna pažnja posvećena specijalnim rezervatima prirode, nacionalnim parkovima i parkovima prirode, kao što su Gornje Podunavlje, Karađorđevo,  Fruška Gora, Deliblatska peščara, Nacionalni park Đerdap i drugi. Film je inače premijerno prikazan još 2010. godine u Muzeju kinoteke u Beogradu.

U okviru Manifestacije „Dani evropske baštine“, Muzej Krajine u Negotinu je dva dana ranije, 19. septembra priredio i izložbu „Nasleđe i priroda“, autora Emile Petrović, etnologa-antropologa, višeg kustosa negotinskog Muzeja. „Muzejska izložba „Nasleđe i priroda“ omogućava ljudima da se povežu sa prirodom i vide različite kulturne vrednosti. Etnološke karakteristike izložbe približavaju posetiocu odnos ljudi i prirode u svojoj lokalnoj zajednici, kao i potrebu da se ona sačuva za buduće generacije. Izložba se sastoji iz četiri celine, karakteristične za ovaj deo Srbije. Prva celina posvećena je vodi, druga celina posvećena je hlebu, treću čine muzealije koje pokazuju tradicionalno pravljenje meda, dok je u četvrtoj celini predstavljeno tradicionalno vinogradarstvo. Ova multimedijalna izložba obuhvata eksponate iz etnološke i umetničke zbirke Muzeja Krajine, audio zapise iz prirode, fotografije prirode, kao i proizvode dobijene iz prirode,“  rekla je Emila Petrović.

Na izložbi u Negotinu, povodom Dana evropske baštine, o proizvodnji meda tradicionalnim, kao i savremenim načinom pčelarenja, govorio je Dragan Radosavljević, diplomirani inženjer poljoprivrede, savetodavac u PSSS Negotin, a izložba  koju su otvorili učenici Umetničke škole „Stevan Mokranjac“ u klasi profesorke solo pevanja Ane Pavlić i direktor Muzeja Krajine Ivica Trajković, zaokružena je nastupom vokalne solistkinje Vionere Paunović i etno pesmama po kojima je poznata ovdašnjoj publici.

Dani evropske baštine su zajednički program Saveta Evrope i Evropske komisije koji se već 26 godina realizuje u 50 država. Srbija je u ovu manifestaciju kulture, koja ima za cilj da se široj javnosti približi i učini dostupnim evropsko kulturno nasleđe, uključena od 2001. godine. Tematskim programima u Dane evropske baštine, 2004. godine, uključio se i negotinski Muzej Krajine.

Foto: Muzej Krajine Negotin

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin.

Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.