Iako je puno Negotinaca izabralo da živi u inostranstvu, kako ranijih godina, tako i danas, postoje mnogi koji su sa sobom poneli određeni krajinski kult koji i danas živi tamo negde, daleko od negotinskog življa. Tako su i neki stariji Negotinci, odabravši dijasporu, izabrali da ne izgube svoj omiljeni klub, FK „Hajduk Veljko“.

Za vreme Drugog svetskog rata, Nemačka je u prvim danima okupacije 1941/42. godine zabranila da fudbalski klub iz Negotina nosi ime svog nacionalnog junaka. Dvadesetak godina kasnije, Hajduk Veljko uspeva da se proširi i na nemačke i austrijske delove, pa smo tako mogli da gledamo mečeve Hajduk Veljka u Frankfurtu i Beču. 

Naime, naši ljudi koji su izabrali da žive u nekoj od zapadnih evropskih zemalja, uspeli su da udruženim snagama formiraju još poneki Hajduk Veljko koji će se tada, sa više ili manje uspeha, takmičiti u nemačkim i austrijskim nižim ligama.  

Daleke 1987. godine, na poziv naših radnika, negotinski Hajduk Veljko gostovao je u Beču. Odigrane su dve prijateljske utakmice u kojima je naš Hajduk izašao kao pobednik. Utakmica između tadašnje reprezentacije Dorbirna i Hajduk Veljka završena je 3:9, a rezultat na meču „Hajduk Veljko” Dorbirn (Tim naših radnika) – “Hajduk Veljko” Negotin bio je 1:5. Treba istaći i to da su tadašnji „gastarbajteri“ o svom trošku organizovali ovo druženje koje je trajalo punih pet dana. 

Treba spomenuti i zaboravljenu 1972. godinu. Tada je “Hajduk Veljko” bio gost ekipi “Progres“, takođe timu naših ljudi koji je živeo i radio u Zapadnoj Nemačkoj. Meč je odigran 3. maja, a rezultat je bio 4:2 u korist negotinskog kluba. 

Danas ovi klubovi ne postoje. Trendovi su drugačiji, pa je i ova tradicija zapala u drugi plan. Onim starijim Negotincima ostalo je lepo sećanje na ovaj „fudbalski” period, a ovim mladim današnjim preostaje vikend, i nadamo se, jedna dobra partija našeg tima na gradskom stadionu u Negotinu.