Meštanin sela Kobišnica, u blizini Negotina suočio se sa skoro pa svakidašnjom situacijom u selima širom Krajine. Pre nešto manje od dva meseca, tačnije 9. januara, Petar Popović je bio sa suprugom u večernjoj šetnji kada su nepoznati počinioci provalili u njegov dom i ukrali zlatne dukate i novac koji se nalazio u njihovoj spavaćoj sobi.

„Kao i svako veče sa suprugom sam pošao u večernju šetnju, a kada smo se iz iste vratili imali smo šta i da vidimo. Razvaljena vrata i lom u spavaćoj sobi. Odmah sam pozvao policiju kojoj je trebalo svega 15 minuta da dođe. Izvršili su uviđaj ali još uvek mi ništa nisu javili. Počinioci nisu pronađeni baš kao i ono što su odneli iz moje kuće. Opljačkani smo... Ukrali su nam 50 velikih zlatnih dukata, 11 malih i 46.000 dinara!“ – započinje priču za ES portal Popović Petar.

Popović je u neverici što se pljačka dogodila u vremenu kada Kobišnicom ljudi šetaju i što je praktično, doba kada mnogo ljudi prođe ulicom u blizini centra ovog krajinskog sela.

„Strah se širi u Kobišnici nakon još jedne pljačke. Pre nekoliko dana čujem da je obijena i opljačkana još jedna kuća. Nakon provale i krađe u mojoj kući u komšiluku se dogodio još jedan pokušaj pljačke. Naime, kod naše komšinice pokušali su provalnici da uđu kroz prozor i taman kada su podigli roletne, komšinica je vrisnula a oni su pobegli. Pitam se zbog čega su naša sela, naši domovi osuđeni da trpe sve ovo a lopovi slobodno šetaju i veoma retko bivaju iza rešetaka? Živeo sam i radio skoro 30 godina u inostranstvu i prosto ne mogu da verujem da sa suprugom proživljavam ove nemile scene. Zaista nismo zaslužili da u ovakvoj atmosferi dočekamo starost. Kako da svoju decu nateram da se vrate i ulažu u svoje selo? Kako unucima da pričam da je u Krajini, Kobišnici i Negotinu mirno i spokojno za život? Recite mi kako, ako znate? Ovde vlada totalna anarhija! Lopovi se šepure i obijaju kuće kad hoće i koliko god hoće...Policija je spora i gotovo 90 posto slučajeva ode u zaborav a da se oštećenima, odnosno pokradenima ne vrati ukradeno.“ – vidno razočaran priča Popović.

Kako nam je rečeno, on se sa pljačkom susreo još jednom, ali u kući njegovog sina koji se trenutno nalazi u inostranstvu.

„Mojoj porodici nije prvi put da se suočavama sa pljačkama. Ipak, prošla pljačka bila je znatno manja i bez veće materijalne štete. Provalnici su se se "samo" poslužili alkoholnim pićem, sokovima i slatkišima. Ni tada policija nije pronašla pljačkaše. Pitam se da li će neko zaštiti ovaj narod ovde? Sela su nam poluprazna, a i mi stariji koji smo ostali ili vratili se u svoje domove nismo bezbedni i živimo konstantno u strahu. Suprugu je strah da ostane sama u kući... Zbog čega strahujemo?Zašto da se bojimo boravka u sopstvenim domovima? Zbog čega smo prinuđeni da pod stare dane brinemo za sopstvenu sigurnost? Da li u ovim godinama treba da branim ono što sam sticao čitavu svoju mladost? Da li će nas neko uopšte zaštiti? Opet želim da naglasim, ne krivim policiju ali oni su ti čija je obaveza da nas brane od provala i pljački. Šta još treba da se dogodi pa da se pronađu pljačkaši? Mišljenja sam da su ljudi koji su se ogrešili o zakon već poznati policiji, a sa druge strane policija dva meseca ne može da pronađe te iste ljude! Ovo je veliki problem Krajine i Krajinaca i potrebno je da reaguju svi i da nas što pre zaštite, a tu pre svega mislim na državu, opštinu i policiju!“ – razočarano će Popović.

Popović je svoj problem poistovetio sa problemima pljački koje su sve češća po gastarbajterskim selima Krajine. 

„Ovo nije prvi i jedini slučaj koji plaši sve žitelje Negotinske Krajine. Skoro svakog dana dogodi se po neka provala ili pljačka u gastrabajterskim selima. Na meti pljačkaša su upravo sela poput Bukovča, Kobišnice, Urovice, Prahova, Miloševa, Radujevca...“ – za ES portal rekao je Popović. 

Kroz priču sa Popovićem saznajemo da u selu Kobišnica postoji još obijenih domaćinstava, Dimitrije Brandić, je jedan od domaćina čiji su dom pljačkaši obili čak deset puta. Stupili smo u kontakt sa Brandićem koji je imao i svoju priču za javnost u Negotinu.

„Sramota i bruka! Kroz ove dve reči može se opisati ono što se dešava u poslednje vreme u Kobišnici. Ja sam opljačkan čak deset puta a tehnika koju su izneli provalnici bila je vraćena. Međutim, ono što mene plaši jeste to da je razrešena samo jedna pljačka mog doma, dok su preostale devet još uvek u procesu traganja za počiniteljima. Dokle više da čekamo?!? Ljudi ne vreuju više policiji, a i kako bi kada se slučajevi ne rešavaju?!? Svakodnevno se bojimo za sopstvenu sigurnost. Kobišnici je potreban policajac koji bi šetao ulicama ovog sela i tako sprečio dalje pljačkanje ovog napaćenog naroda. Došlo je vreme da se udružimo i potražimo pomoć i zaštitu od nadležnih u opštini, policiji, a što da ne i države. Ljudsko je pravo da živimo normalno i da ne trpimo torturu od strane pojedinaca koji nas kradu, koji nam obijaju kuće i koji su spremni da urade sve samo da bi došli do novca.“ – rekao je Dimitrije Brandić, meštanin Kobišnice i čovek čija je kuća obijena rekordnih deset puta.

U selima širom Krajine pljačke su sve učestalije, a rešavanje slučajeva sve ređe. Policijski kadar je nemoćan da suzbije provale i krađe. Razlog se može pronaći i u brojčanom manjku policajaca. Meštani sela Kobišnica više ne žele da ćutke gledaju i strahuju da li će im nezvani gosti ponovo ući u domove, spavaće sobe, trpezarije i opljačkati ih. Oni više poverenja u policiju nemaju i to naglašavaju. Oni su spremni da stvar preuzmu u svoje ruke i popune peticiju za angažovanje dežurne policijske patrole. Da li će im to poći za rukom i da li u Krajini peticija zaista ima tu snagu da primora nadležne da se uplašenim meštanima ovog sela pritekne u pomoć, ostaje nam da vidimo? Ono što je svakako jasno, jeste to, da meštani sela širom Krajine strahuju za svoju sigurnost i da im je pomoć neophodna.