Ivanu Laziću iz Kobišnice lopovi su dvaput obijali dom. Prvi put su mu 2007. razbili vrata, ušli u podrum i u pomoćnu zgradu u dvorištu i sa sobom odneli bicikle, motike, sekire i gotovo sve metalne predmete koje su uspeli da nađu, a koje, pritom, lako nađu kupca. Ovog jula, međutim, šteta je bila daleko veća. Kako su Lazići u međuvremenu od prve krađe dodatno obezbedili svoje domaćinstvo, nakon četiri pokušaja nepoznatih da ih pokradu, lopovima je pošlo za rukom da, najverovatnije hidrauličnom presom ili čak i dizalicom, obiju prozor od kupatila i uđu u kuću.

Da stvar bude još gora njihovu „akciju“ su snimile nadzorne kamere, snimci su uredno dostavljeni policiji, ali do dana današnjeg, počinioci ovog dela nisu pronađeni. 

Lopovi su odneli LCD televizor, notebook, brusalicu, busalicu, hilti, staru dedinu lovačku pušku, alkohol... Sve to su izneli kroz prozor. Kod prve provale smo morali da zamenimo ulazna vrata, pa je šteta, ne računajući ono što su odneli, iznosila par stotina evra. Ovoga puta šteta je daleko veća i iznosi 3.500 evra. Svaka krađa i pokušaj krađe su uredno prijavljeni policiji. Nažalost, iako smo se raspitivali, a i majka je odlazila da vidi šta je preduzeto u međuvremenu, nikakvog pomaka nije bilo. Zato sam ja rešio da stvar uzmem u svoje ruke. Snimci su dati policiji i imaju ih u arhivi – pripoveda Ivan Lazić, koji sa porodicom živi i radi u Švajcarskoj, a u Kobišnicu dolazi na odmor.

Brine ga, međutim, bezbednost majke. Strahuje da neko može da joj preti, iznuđuje novac...

Zaboleo me je odnos nadležnih prema nama prilikom uviđaja jer su nam rečima da mi imamo para, te da šteta koju smo pretrpeli za nas nije ništa, a da ljudi nemaju para pa kradu tako po malo, pokazali svoj stav prema kriminalu – ogorčen je Lazić.

Na snimcima koje su u noći 25.jula snimile nadzorne kamere u domu Lazića jasno se vidi kako lopovi, potpuno opremljeni, jedan sa rancem na leđima ulaze u kuću. Prvi, međutim, nije primetio kamere, ali njegov saučesnik jeste, upozorava ga, ovaj stavlja „fantomku“ na lice, razbija prvo jednu, a onda i ostale kamere. Deo tih snimaka Ivan Lazić ustupio je i ES portalu.

Zanimljivo je da su nekoliko dana pre ove provalne krađe ukućani primetili da ulicom stalno prolazi jedan te isti motorciklista. Povezali su to, tek kad su svoj dom zatekli obijen i pokraden.

Verujem da su u krađi učestvovale tri osobe. Jedna je osmatrala napolju i isključila struju tokom krađe. Sumnjam u dve osobe i iskreno ne verujem da su profesionalci, jer bi uzeli snimak. Mi smo, inače, u toj kući boravili, četiri dana, pre obijanja, a supruga je, dok je sa detetom bila u dvorištu, primetila da se jedan čovek desetak puta dnevno, crvenim motorom vozi našom ulicom. Ja na to nisam obraćao pažnju – kaže Lazić.

Ovaj čovek veruje da mu je kuća bila „tipovana“, baš po načinu izvršenja krađe. Kako niko nije znao za postojanje kamera, a instalirao ih je tri dana pre nego što mu je dom bio obijen, „ponašanje“ lopova prilikom krađe, ga u to posebno uverava. Sumnja i da je neko lopovima dojavio za određenu sumu novca raspored prostorija u kući i mesta gde može da se uđe.

Kada smo otišli iz Kobišnice za Smederevo bio je četvrtak. Znao sam da imam još neki nedovršen posao u Kobišnici i planirao da se vratim u ponedeljak. Poneo sam sve rezervne ključeve od ostalih objekta, osim rezervih ključeva od „velike kuće“ i garaža. Lopovi su tačno znali gde držimo rezervne ključeve na skrivenom mestu, uzeli ih i tako otvorili sporedna vrata. Čak nisu ni preturali tu gde su bili, kao da su tačno znali gde su.  Zanimljivo je da su čak i vratili  većinu ključeva u kuću, gde su ih i našli, a ostale sam našao u dvorištu pored vrata gde su bezuspešno pokušavali da otvore druge ulaze – pojašnjava nam izvršenje ovog krivičnog dela ovaj domaćin i naglašava da su lopovi verovatno očekivali bogatiji plen, iako niko od meštana zlato i ostale dragocenosti odavno ne drži u kući.

U mom kraju realno nema nikoga, kada dođemo tu niti nekoga čujemo, niti se nekom javljamo jer nemamo kome, a sa druge strane mene niko i ne poznaje. Uglavnom su prazne kuće. Realno, mogu da ušetam ladno u bilo koju od njih i da me niko ne primeti. Treba dovesti policiju u selo, da imaju svoju stanicu i da odatle patroliraju danju i noću. To je, na primer, u centralnoj Srbiji normalno. Tako će lopovi i budući lopovi imati više straha i neće tek tako lako ušetati u nečije dvorište – zaključuje Ivan Lazić.