I pored brojnih apela nadležnih da ne pale strnjišta, pojedinci to uporno čine, iako to niti koristi zemljištu, niti se preporučuje kao mera uklanjanja biljnih ostataka.

Biljni otpad, poručuju nadležni, najbolje je uklanjati na mestima koji su predviđeni za njegovo odlaganje, a nikako paljenjem, pogotovu ako se nalaze u blizini naseljenih mesta. 

Nažalost, toga se ne pridržavaju pojedini ratari koji nakon žetve biljne ostatke uklanjaju isključivo paljenjem. Vremenske prilike im, međutim, ne idu na ruku, pa česti vetrovi mogu da vatru na otvorenom prošire i pretvore u požare širih razmera.

Tako negotinske vatrogasne ekipe sve češće intervenišu upravo na tako izazvanim požarima, a često u pomoć priskaču i komšijama.

Nedavno su negotinski vatrogasci dejstvovali u Boru gde je u jednom danu zabeleženo desetak požara, ali i u Kladovu, u ataru sela Grabovica gde je pre neki dan požar zahvatio površinu od 20 hektara pod makijom i niskim rastinjem, dok su danas gasili požar na Crnom Vrhu na površini od oko 50 hektara.

Nadležni poručuju da svako mora da da doprinos kako bi se sprečile posledice koje mogu da budu nesagledive i nenadoknadive, od službi koje će sakcionisati neodgovorne koji izazivaju požare, pa sve do građana koji bi takve piromane morali da prijave.

Zakonom o zaštiti od požara zabranjeno je paljenje vatre na svim javnim i zelenim površinama ili izazivanje bilo kog otvorenog plamena u blizini šumskih kompleksa, kao i u samoj šumi i za to delo su predviđene novčane i druge kazne.

Međutim, problem je što je procedura da se piromani dovedu pred lice pravde komplikovana, jer nalaže da se prekršioci uhvate na delu dok to rade.