Do predstojećih parlamentarnih izbora je ostalo još samo nekoliko dana. Izgleda da se cela Srbija sprema za ovaj veliki dan, lideri partija na mitinzima prozivaju, mašu rukama i ubeđuju narod da im daju glas, narod razbija glavu kome da ukaže svoje poverenje, mladi aktivisti političkih stranaka se ne skidaju sa telefona u pokušaju da „užicaju“ koji  „siguran“ glas, a naravno nađu se i oni kojima nije problem ni da idu od vrata do vrata, a ulice, zgrade, bandere, kontejneri, oglasne table, pa čak i spomenici kulture su oblepljeni predizbornim plakatima sa kojih nam  političari obećavaju bolju budućnost.

U celoj to predizbornoj gunguli slogani su neizostavni, jer im je  cilj da čestim ponavljanjem budu lako zapamćeni, kao i da glasači prepoznaju ideju koja se plasira. Ipak, izgleda da su se stranke umorile od čestog smišljanja novih slogana i konstantnog ubeđivanja da će nam sa njima na vlasti biti bolje, pa je izbor slogana za ovu kampanju diskutabilan.

Budući da nam u ušima još uvek odzvanja „Aleksandar Vučić -  budućnost kojoj verujemo“,  vladajuća stranka je odlučila da u svom maniru i ovog puta izađe sa nadmenim sloganom – „Srbija Pobeđuje!“. I eto još jednog dokaza da se naš premijer poistovećuje sa Srbijom, jer ako se čita između redova poruka, koju je ovim sloganom poslao narodu, glasi ako ja pobedim pobediće i Srbija.

Da ima samoljubljivijih i od naprednjaka pokazali su bivši predsednik Tadić i njegovi koalicioni partneri, koji su zaključili da im slogan uopšte nije potreban kad će njihova zvučna imena sama po sebi  privući glasače. Tako je rođen „Čeda Boris Čanak“.

Izgleda da ni Saša Radulović nije posvetio mnogo vremena smišljanju slogana, mada kada se bolje razmisli isti mu nije ni potreban, budući da je naziv stranke „Dosta je bilo“ sam po sebi slogan.

„Reč je o poštovanju“ je slogan za koji se odlučio SPS. No slogan je ostao nedorečen. Poštovanju koga? Čega? Poštovanju napora koji  ova stranka ulaže da po svaku cenu bude na vlasti? Poštovanju onoga što su učinili za Srbiju? Da ipak nisu mislili „Reč je o poštenju“?  Malo je verovatno…

Slogan Levice Srbije „Idemo!“, iako kratak i borben, više podseća na sportski poklič i bodrenje nego na predizborni politički slogan.

Šapićev slogan „Mi nemamo svijetlo oružje, al’ imamo srce u junaka“ inspirisan narodnom poslovicom, više liči na duhovitu igru reči nego na ozbiljan slogan koji treba da predstavlja jednu partiju u trci za ulazak u Vladu.

Koalicija DSS/Dveri svojim sloganom „Sreća za Srbiju“ reklo bi se da želi da poruči građanima da zna šta je to što bi ih usrećilo. Ali pitanje je da li bi  oni trebali to tako sa sigurnošću da tvrde  jer sreća je relativna, a ovaj slogan ne otkriva precizno na kakvu sreću se misli.

SRS je, za razliku od Koalicija DSS/Dveri, u svom sloganu jasno istakla svoju naklonjenost ka Rusiji, no to je učinilo da slogan „Srbiju u sigurne ruke - Hoćemo savez sa Rusijom“ bude predug i da se teško pamti, što se kosi sa osnovnim ciljem slogana. A to koliko su sigurne ruke u koje bi ova stranka poverila našu zemlju, proceniće glasači.

DS se sloganom „Živeti normalno, živeti sad.“ poslužila oprobanom metodom koju je već koristila u prošlosti kada joj je slogan glasio „Budućnost odmah“. Čudno je da se ova stranka nada da će do pobede doći ovakvim sloganom, budući da kada je prošli put koristila poruku ovog tipa i imala priliku da ispuni obećanje, to nije uradila.

 
Nakon izbora ćemo videti, koja od ovih poruka kojima nas svakodnevno „bombarduju“ je ostavila najveći utisak na građane Srbije.