Već skoro duže od mesec dana u medijima, a posebno na društvenim mrežama, traje besomučna kampanja predsedničkih kandidata, ljudi namernih da se bore za glasove srpskog naroda, koji je po meni već sluđen izbornim trkama, a trčimo ih od 2000. godine naovamo, u poprilično skraćenim ciklusima. Mahanje prevremenim parlamentarnim (ponovo) uz ove prve redovne, po iskakanju stranačkih prvaka svakim ulaskom na FB, stvara utisak da predsednički izbori ulaze u zavšnu fazu iako oni zvanično još uvek nisu ni raspisani

Pred nama je vruće političko proleće! Predsednički izbori su nam sigurni, ali se čini da je kampanja počela mesecima pre njihovog zvaničnog raspisivanja. Voleli mi ili ne, slagali se ili ne sa programima pojedinih istaknutih srpskih političara uključenih u predsedničku predizbornu kampanju, svejedno, mnogo ih je već sada i prevršili su minutažu i svaku meru dobrog ukusa. Nekada se to radilo za nijansu drugačije. Sa datumom raspisivanja izbora, počinjala je besomučna jurnjava, putovanja Srbijom, slikanje za medije, otvaranje mostova, puteva, svega onoga što nam treba u ovoj zemlji, a čega poodavno nema, još iz perioda poslednjeg graditelja, pa je valjda zbog protoka vremena sve urušeno i patinirano. A šta se promenilo, poboljšalo, izgradilo, otvorilo a da je ostalo u funkciji, teško je reći, jer političari  poslednjih decenija grade, ali najčešće u kampanjama i na rečima.

Vratimo se predsedničkim izborima 2017. godine! Oni „traju“, kao što rekoh, iako se zna da će ih tek biti mada se ne zna datum njihovog održavanja. Uprkos tome kampanja je u toku. Državni funkcioneri, sve u šest, što bi rekli stari, zaposedaju televizijske kanale, udarne stranice novina, u velikom su poslu i usput, naravno, promovišu svoje stranke. I to bez pardona. U takvoj, krajnje demokratskoj atmosferi čekamo da izbori budu raspisani, a igranka oko predsedničkih kandidata postaje sve zanimljivija i sugestivnija posebno za glasače i mašineriju već sklonu priklanjanju opsenarskoj većini koja, je li, ima i najviše prostora u medijima, budući da trenutno slovi za najveću opciju kojoj podršku pružaju i nekada velike stranke, poodavno svedene na večite koalicione partnere te većinske, za  koju će vam svaki drugi građanin reći da nije njen fan ili sledbenik, ali na izborima greške nema – ona, ta većinska, izbore dobija! Kako i zahvaljujući kome, to je pitanje koje prevazilazi mogućnost trenutnog odgovora bez dublje analize. 

U trenutku nastajanja ovog teksta, kasno sinoć, Tanjug je objavio zanimljivu informaciju upravo sa temom predstojećih izbora. Elem, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je da će premijer Aleksandar Vučić za nekoliko dana doneti odluku da li će biti raspisani i vanredni parlamentarni izbori i da će tu odluku izložiti predsedniku Tomislavu Nikoliću. Odluku će doneti Vučić kao premijer, koji će je izložiti predsedniku Republike. Naravno, o svemu će biti obaveštena i aktuelna predsednica Nardonog parlamenta.

Prema najavi Maje Gojković, tokom naredne sedmice, posle razgovora već pomenutih funkcionera, biće doneta odluka da li će se Srbija na predstojećem glasanju izjašnjavati samo o predsedničkom kandidatu ili i o novom sastavu Skupštine Republike Srbije.

Valja imati na umu da se 31. maja završava petogodišnji mandat aktuelnog predsednika Srbije Tomislava Nikolića i da prema zakonima naše zemlje, predsednik Skupštine RS, u ovom slučaju Maja Gojković, mora da raspiše predsedničke izbore do 3. marta.  Odluka o tom datumu još nije doneta jer se, kako se navodi u saopštenju, čekalo da većina stranaka kaže ko će biti kandidati na predsedničkim izborima. U međuvremenu naš premijer je najavio mogućnost da budu raspisani i vanredni parlamentarni izbori i sve to je navodno odložilo utvrđivanje izbornog kalendara, jer u demokratiji valja čuti sve politički važne činioce i stranke i lidere i da se odluči na koje izbore će se ići.

I dok se razmatraju svi, nazovi, aspekti koji bi mogli da izazovu raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a pre svega da li stranke uz SNS koje podržavaju Vučića dele takvo mišljenje, krajnje neubedljivo zvuči poruka da treba saslušati i mišljenje građana i javnog mnjenja šta oni misle! Tako će se, kažu, jedino ispoštovati Ustav i zakoni ove zemlje! Sve to na papiru dobro zvuči, ali je primena u praksi pokazala svu snagu one čuvene narodne maksime, jedno mislim – drugo radim!

Po aktuelnom izbornom zakonu predsednik Narodne Skupštine raspisuje predsedničke, a predsednik Republike parlamentarne izbore, na predlog vlade odnosno premijera.

Treći mart je blizu, tačnije datum koji bi morao biti ispoštovan za utvrđivanje dana održavanja predsedničkih izbora u Srbiji. Što se mnogih kandidata za noseću predsedničku funkciju tiče oni su u kampanju ušli ne libeći se da već osmisle i slogane i spotove i izborne promenade i druženja sa narodom. Sve to već poduže traje tako da su puki čitaoci i gledaoci, konzumenti informacija u Srbiji, stekli veoma snažan utisak da predsednički izbori ulaze u zavšnu fazu iakao još uvek zvanično nisu ni raspisani.