Plan detaljne regulacije kompleksa Rogljevačkih pivnica, izglasan na oktobarskoj sednici Skupštine opštine Negotin, predstavlja  osnov za njihovo plansko uređenje. Usvojen je tačno osam godina posle donošenja prve odluke o njegovoj izradi, a u međuvremenu, pre godinu dana, Plan detaljne regulacije usvojen je i za kompleks Rajačkih pivnica. Bio je to povod za razgovor sa Bosiljkom Tomašević, arhitektom savetnikom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture

Kompleksi Rogljevačkih od ove i Rajačkih pivnica od prošle godine, konačno, imaju Planove detaljne regulacije, a oba su izradili stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je već godinama prisutan na našem području, pre svega, zbog toga što su pivnice kategorisane kao prostorno kulturno-istorijska celina od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i  zato što se one nalaze  na preliminarnoj listi Svetske baštine UNESCO. U razgovoru za portal ES, Bosiljka Tomašević, podseća da su odluke o izradi planova detaljne regulacije za komplekse Rajačkih, Rogljevačkih i Štubičkih pivnica, donete još 2008. godine i da od tada traje proces njihove izrade s obzirom da je na rokove uticala i promena vlasti u opštini sa podrazumevajućim administriranjem „po kome smo očigledno kao zemlja specifični“.

ES: Elem, višegodišnji mukotrpan proces na izradi planova detaljne regulacije Rajačkih i Rogljevačkih pivnica, trebalo bi da bude u funkciji  prosperiteta istoka Srbije, koji je delom moguć njihovom obnovom, kao i pokretanjem  vinogradarstva i proizvodnje vina po kojoj je ovaj kraj bio čuven još u 19. veku. Šta sada, kada i zvanično imamo planove na koje smo tako dugo čekali?

„Donošenje DPR, predstavlja osnov za dalji razvoj pivnica i njihovo uređenje. Dakle, na neki način se sprečava anarhija u samom kompleksu Rogljevačkih pivnica koji ima izuzetan značaj za Republiku Srbiju, jer se zajedno sa Rajačkim i Štubičkim pod zajedničkim nazivom Negotinske pivnice nalazi na preliminarnoj listi kulturne baštine UNESCO. Sa Planom koji je usvojen moglo bi da počne uređenje, a na opštini Negotin je da se orijentiše na izgradnju puteva, koji su, kao što znamo, u veoma lošem stanju. Sada se već nešto radi pa se nadam da će uz veoma važnu putnu infrastrukturu, koja će Negotin povezati sa ovim mestima, početi da se razmišlja o formiranju informativnih centara i u jednom i u drugom kompleksu, a treba se usredsrediti i na samu infrastrukturu u pivnicama: izgradnju vodovoda, kanalizacije, dovođenje struje..... Sve je to neophodno objektima da bi oni funkcionisali. Naravno, ne možete da dovedete turiste, ukoliko nema svega toga“. 

ES: Pivnice su, ipak, u osnovi svega jer se zbog tih čuvenih podruma vina sve ovo i radi. Nesumnjivo da je plan važan i zbog same njihove obnove?

„Činjenica je da su gotovo svi objekti u veoma lošem stanju. Poslednjih godina uspeli smo da obnovimo samo dvadesetak u režiji Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i švedske i albanske ekspoziture NVO „Kulturno nasleđe bez granica“. Mi imamo oko 400 pivnica koje moramo što pre da zaštitimo. Mnogo objekata je napušteno, mnogi su urušeni! Mi treba da se skoncentrišemo i na infrastrukturne radove, ali i na obnovu, dakle konzervatorske postupke, revitalizaciju tih objekata, da im unesemo život! Zato mi sve ovo i radimo, da bi objekti živeli. Džaba nama da objekte konzerviramo, ako oni ne žive. Moramo da ih vratimo nameni - vinarstvu, pre svega, koje je bilo osnovna funkcija tih kompleksa. Sa pokretanjem vinarstva i vinogradarstva, dovešćemo i turiste u Rajac i Rogljevo. Turisti će biti tu kao završnica svih naših radova i praktično mi ćemo time staviti u pogon  komplekse pivnica i u turističko obrazovne svrhe, jer turizam jeste vrsta obrazovanja. To je otprilike neki naš put i on nije nimalo lak“, ističe Bosiljka Tomašević, arhitekta savetnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja je povodom usvajana Plana detaljne regulacije Rogljevačkih pivnica krajem oktobra boravila u Negotinu. 

S obzirom da predstoji još mnogo truda i napora da se planirano „pretoči“u praksu, te da će za sve trebati mnogo para, na kraju razgovora se nameće pitanje na koji način bi se moglo uspeti u ovim, po mnogima idelanim zamislima, koje su svima, posebno nama u Krajini, reklo bi se, nužno potrebni. „Kako bi se sve planirano stavilo u funkciju, potrebna je, uz znanje i energiju, finansijaska podrška i opštine i države, a izbor upravljača ovim kompleksima je prvi korak. To je možda sada jedna od glavnih akcija, obezbeđenje upravljača koji će brinuti o svim tim objektima i svim tim radovima, ne samo na arhitekturi nego i na vinogradima, na vinu jer mi moramo imati vino konstantnog i dobrog kvaliteta i da sa takvim proizvodom i turističkim potencijalom koji imamo odemo dalje od Negotina – da odemo u svet“. 

Kada je iskorak u svet u pitanju nije na odmet da još jednom ukažemo da se Rajačke, Rogljevačke i Štubičke pivnice, pod zajedničkim nazivom „Negotinske pivnice“, od 2010. godine nalaze na preliminarnoj listi Svetske baštine UNESCO. Predlagač je bio upravo Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije. 

Definitivno, mnogo je još posla pred nama kako bismo turističko i, potencijalno, privredno blago koje imamo stavili u funkciju i time načinili još veće iskorake. Međutim, do daljnjeg ostaje otvoreno pitanje na koje za sada izgleda da niko nema odgovor - sa koliko ulaganja i iz kojih finansijskih izvora bi Negotinske pivnice mogle da zablistaju kako bi svet došao kod nas? 

• < Prethodna
• Sledeća >