Iva Mrvoš, sada već afirmisana svetska i srpska operska diva, svoj rodni Negotin nije zaboravila. Često ga i rado posećuje, a nastoji i da da svoj  pečat u radu sa talentovanim mladim muzičarima. Pored svih brojnih obaveza, nalazi vreme i za humanitarni rad.

Mecosopran Iva Mrvoš rođena je u Negotinu 1982. godine. Odsek za solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Radmile Smiljanić upisala je 2003. godine. Na istom fakultetu diplomirala je 2009. godine. Kao stipendista norveške vlade, 2008. godine upisala je master studije u norveškom gradu Stavangeru. Na njihovom fakultetu za muziku i ples 2010. godine stekla je master diplomu, a 2011. godine specijalističku diplomu u klasi profesorke Betine Smit (Bettina Smith).

Osnivač je dva kamerna sastava: „Duo slavistico“ i „Quince trio“ sa kojima je redovno nastupala od 2010. do 2013. godine. Članovi su srpski muzičari nastanjeni u Norveškoj, gde su i nastupali izvodeći dela Šumana, Meldensona, Šuberta, Volfa, Čajkovskog, Rahmanjinova, Griga, Štrausa i drugih.

Večerašnji humanitarni koncert posvećen maloj Mini Rosić je prilika da razgovaramo sa poznatom umetnicom o njenom angažovanju u radu sa mladim talentima, humanitarnom radu i planovima.

- Da li se prisećate svojih početaka kada radite sa mlađim pevačima?

"Da, rad sa mlađima me često vrati na moje početke, što je dobro. Rado se sećam svojih početaka kao i svih svojih profesora i svega čemu su me naučili. Mislim da je pedagoški rad koristan jer Vas uvek drzi „u formi“. Da biste mogli drugima prenositi znanje morate uvek osvežavati i sopstveno znanje i sposobnosti."

- Kada ste prvi put zapevali na muzičkoj sceni?

"Moj prvi profesionalni nastup bila je solo alt deonica u Bahovom Magnifikatu. Tada sam bila student prve godine Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Radmile Smiljanić. Koncert je bio održan u Podgorici, a dirigent je bila Darinka Matić Marović. Iz tog divnog iskustva kasnije se izrodila jako plodna saradnja sa gospođom Darinkom koja je trajala sve vreme mog studiranja u Beogradu, kao i divno prijateljstvo i saradnja sa našim poznatim sopranom Snežanom Savičić Sekulić."

Moj debi na beogradskoj muzičkoj sceni bio je nastup sa Beogradskom filharmonijom i austrijskim dirigentom Leopoldom Hagerom, a delo je bilo „Kralj David“, kompozitora Artura Honegera. Taj koncert će se svakako pokazati kao vrlo značajan za moju kasniju karijeru. Nakon njega usledila je saradnja sa mnogim domaćim kompozitorima - nastupi na autorskim večerima Konstantina Babića, Dejana Despića, Rajka Maksimovića - kao i sa raznim orkestrima i dirigentima, kako našim tako i inostranim."

- Da li posvećujemo dovoljno pažnje muzici i posebno muzičkim talentima koji se bave klasičnom muzikom?

"Ne mogu da kažem da ne posvećujemo dovoljno pažnje muzici, samo mislim da je previše te paznje usmereno ka „pogrešnoj“ muzici, ako mogu tako da se izrazim. Davimo se u kiču, izgubljeni smo u sistemu vrednosti. Nije čudno što mnogo naših talentovanih operskih pevača ode u svet i nikada se ne vrati. Beograd kao metropola svakako još uvek pruža mnogo mogućnosti publici da odabere između kvalitetnih koncerata klasične muzike. Nažalost, u malim mestima kao što je Negotin, ta mogućnost se desi jednom godišnje, ili možda ni toliko. Upravo to je bio moj cilj, kada sam došla na ideju da osnujem Letnju školu pevanja, da mladim ljudima predstavim klasičnu muziku i pevanje."

- Pored letnje škole, povod Vašeg boravka u rodnom gradu jeste i humanitarni koncert posvećen Mini Rosić i njenom daljem lečenju. Da li imate podršku u organizaciji koncerta?

"Celokupna organizacija letnje škole pevanja je moja lična, uz nesebičnu pomoć koleginice Milje Videnović koja korepetira decu tokom časova kao i na koncertu. Što se tiče ovogodišnjeg završnog koncerta koji je humanitarnog karaktera, u organizaciju se uključila i tetka male Mine. Brainum Design besplatno je dizajnirao plakate za naš koncert. Dom kulture ustupio nam je prostorije bioskopa za časove, i veliku salu za koncert."

- Šta je na repertoaru?

"Na repertoaru će se naći dela Pergolezija, Hendla, Mocarta, De Falje, Golemovića kao i nekoliko starogradskih i izvornih pesama. Trudili smo se da sastavimo program koji će sadržati i neke poznate melodije, tako da će publika imati prilike da uziva uz Kačinijevu Ave Mariju, Hendlovu ariju Ombra mai fu, kao i uz Frankov Panis Angelicus. Na koncertu zajedno sa mnom nastupaju svi polaznici naše Letnje škole."

- Kada Vas ponovo možemo slušati I videti u našem gradu?

"Nakon ovog projekta pripremam još jedan solistički koncert takođe sa Miljom Videnović koji ćemo održati sledeće godine, ali detalje ne bih još otkrivala."

U svojoj dosadašnjoj karijeri naša sagovornica je ostvarila uloge u brojnim operama. Među njima se posebno izdvaja uloga Otonea u Monteverdijevom „Krunusanju Popeje“, zatim Orfeja u Glukovoj operi „Orfej i Euridika“ i Mercedes u Bizeovoj „Karmen“. Pored ovih publika je uživala u njenom izvođenju likova Verdijevih opera, Madalene u Rigoletu i Flore u Travijati, potom Marte Švertlajn u Gunoovom Faustu, Lole u Maskanjijevoj Kavaleriji Rustikana i drugim. Ipak muzička scena nije jedina na kojoj se pojavila. Od 2006. do 2008. godine, zahvaljujući svojoj teatralnosti, nastupala je u Beogradskom dramskom pozorištu u predstavi Amadeus u kojoj je scenu delila sa poznatim ličnostima srpske pozorišne scene kao što su Predrag Ejdus, Gordan Kičić, Danijela Štajnfeld, Milan Čučilović i Pavle Pekić.

Iva će  ove godine nastupiti na sceni Nacionalnog teatra u Bukureštu gde će igrati Karmen u istoimenoj Bizeovoj operi. Pored ovog, našu sagovornicu čeka još jedan veliki nastup u teatru „An der Rott“ u ulozi Acučene, jedne od glavnih uloga u operi „Trubadur“ Đuzepea Verdija. 

Nosilac je brojnih priznanja među kojima se izdvajaju I nagrada na Internacionalnom takmičenju “Federico II” u Andriu u Italiji, I nagrada na Internacionalnom takmičenju “Lav Mirski” u Osijeku u Hrvatskoj, Grand Prix Letnja akademija “Oper Oder Spree” u Beskovu u Nemačkoj i druge. Ne treba zaboraviti i prestižnu nagradu „Shell“ za najboljeg mladog umetnika koju je Norveška vlada po prvi put 2011. godine dodelila jednoj inostranoj umetnici.

• < Prethodna
• Sledeća >