Težnja omladine Negotinske Krajine za odlazak u inostransvo je ipak glavna tema današnjice ovog regiona. U potrazi za boljim životom, ostvarenju u finansijskom smislu, mladi nakon završenog školovanja gotovo sigurno pokušaju da odu u neku od evropskih zemalja koje imaju više životne standarde od naše Republike Srbije. Kao područje koje je i godinama unazad, poznato po migraciji stanovništva i danas nastavlja svoj trend. Mladi odlaze u druge države, napuštaju rodna mesta i osnivaju svoje porodice "tamo daleko". Sve njih bar donekle veže jedna reč – NOSTALGIJA.

Međutim, postoje ljudi koji se vraćaju u svoj rodni kraj. Vraćaju se kako bi ponovo bili među svojima. Jedan od njih je naš sugrađanin Nikola Nedeljković.

"Rođen sam u Danskoj, ali nikada u stvari nisam bio Danac. Tamo sam se školovao, završio fakultet, osnovao porodicu, četvoro dece mi je rođeno tamo... A onda sam se vratio u svoj rodni kraj, vratio sam se u Srbiju. Odluka povratka u Srbiju, nije bila jednostavna, ali znao sam da ću se kad-tad vratiti. Želeo sam da moja deca odrastaju u Srbiji, da osećaju pripadanje korenu svojih dedova i svog oca. Jedan od razloga jeste i taj što sam želeo da moja deca ne izgube identitet, da ne odrastaju u drugoj kulturi, da govore drugim jezikom kada im je i maternji jezik srpski. Nisam to mogao sebi da dopustim. Jednostavno, dugo sam sanjao o mogućnosti da se vratim. Bez obzira što sam rođen u Danskoj, ja sam ovde kući." – za East Side započinje priču Nikola.

"Mnogi prijatelji i poznanici bili su pesimistični u vezi mog povratka u Srbiju. Pričali mi svakakve priče, kako je ovde ovakvo ili onakvo, kako nema života itd. Pored tog konstantnog pokušaja da me „odvuku“ ili nateraju da odustanem, nisu uspeli. Evo me ovde i ponosan sam na tu odluku. Razlika između nas i Danaca je primetna u mentalitetu i naravno u kulturi, drugačija razmišljanja, drugačija shvatanja stvari sve je to što nisam želeo da moja deca, sutra budu. Ne kažem da su oni negativni samo oni ne razmišljaju na način, na koji mi razmišljamo. Jednostavno rečeno ne treba generalizovati stvari ali su oni dosta drugačiji od nas. Vratio sam se jer mislim da i ovde može da se normalno funkcioniše, da se radi i da se živi skromno. Trenutna situacija nije ni toliko loša, ali svakako ima mesta da i ona bude mnogo bolja. Volim Srbiju i Negotin, ali usred svih događaja iz prošlosti koje su zadesile našu zemlju, počevši od ratova, preko sankcija, pa sve do bombardovanja dobro je da i dalje postojimo i kako tako funkcionišemo. Mislim, ustvari, gotovo sam siguran da se Danskoj sve to izdešavalo da bi oni bili u mnogo goroj situaciji. I oni imaju problema, nije ni tamo savršeno. Preduzetnički duh se gubi, mikro preduzeća praktično nema. Iskreno, mislim da se u Srbiji prepričavaju samo lepe priče, kako je u Danskoj sve odlično, dakle promovišu se samo lepe priče a one manje lepe ili šta više gnusne, o njima se ne govori. Na primer, ja sam svedok da je naše zdravstvo i naši lekari mnogo ažurniji i mnogo spremniji od njihovih. Da je Osnovna škola, koju sam pohađao u Srbiji, dosta kompletnija i da se mnogo više nauči, dok u Danskoj u drugom razredu je više kao zabavište.“ – kaže Nikola Nedeljković.

Kao šansu da se pokrene privreda i ekonomija u Srbiji, on kaže sledeće: 
"Budući da je dosta ljudi na privremenom radu u inostranstvu i da na ličnom primeru znam da bi voleli da ulažu u svoja rodna mesta, kao šansu da se pokrene privreda i ekonomija u Negotinskoj Krajini, vidim dijasporu. Znam da ima i nekih negativiteta, da su se neki ljudi razočarali i da je bilo primera ranijih godina, da su naplate lokalnih taksi bile i abnormalno velike ali to je već pitanje za ljude u opštini. Mislim da je u interesu svih nas, da se ljudima koji su u mogućnosti da ulažu u Negotin, omoguće što bolji uslovi za njihovo investiranje, jer samo tako će ovaj kraj ponovo dobiti stari sjaj. Imamo toliko mnogo neiskorišćenog potencijala. Vinogradi su zapušteni, u koje bi trebalo da se ulaže. Zatim, bili smo poznati i po stočarskom kraju i to je nestalo. Voćnjaci u koje zaista treba investirati i oživeti privredu. Imamo pregršt preduslova za uzdizanje ovog kraja. Turizam je jedna od stavki koja zaista, prema mom mišljenju, nije iskorišćena. Optimista sam što se tiče ovog kraja, ali treba dati šansu onima koji žele da ulažu u Negotin i nikako ih ne treba sputavati u ideji da povrate ime Negotina, na privrednoj i ekonomskoj karti Republike Srbije." – završava razgovor za East Side portal, Nikola Nedeljković.

Ovaj intervju postavlja nova pitanja: Da li je Negotinskoj Krajini potrebno više ovakvih ljudi? Da li je moguće da se ljudima koji žele da se vrate i ulažu u našu opštinu, omoguće uslovi za njihov povratak i funkcionisanje? Da li je svima nama u interesu da nas bude što više? Da li zaista želimo bolju privredu? Ova pitanja, definitivno, nisu za nas?

• < Prethodna
• Sledeća >