Nakon osvajanja Svetskog prvenstva za fudbalere do 20 godina i proslave na Gradskom trgu u Negotinu, Rajković je morao nazad u Beograd, gde ga očekuju novi izazovi u Crvenoj Zvezdi čiji je i kapiten. Peđa Rajković je i pored manjka vremena želeo da svoja osećanja sa Novog Zelanda podeli sa ekipom ES portala a samim tim i sa Krajincima.

„Za vas i moje Negotince uvek ću izdvojiti vremena. Uostalom vi ste mi među prvima čestitali na „zlatnoj rukavici“ i osvojenoj tituli šampiona sveta. Mnogo mi je značila vaša čestitka jer kao što sam više puta rekao mnogo mi znači podrška moje Negotinske Krajine.“ –iskreno započinje razgovor za ES portal, zlatni Negotinac, Predrag Rajković. 

ES: Kakav je osećaj biti na vrhu sveta i podići pehar namenjen prvaku?

„Iskreno, mislim da mi još uvek nismo svesni uspeha koji smo napravili. Još uvek smo zbunjeni kada vidimo koliko je ljudima ovaj uspeh značajan. Zaista, mislim da niko od „orlića“ nije svestan da je zapravo ovo uspeh kojim smo večno upisali svoja imena i ime naše države u spisima fudbalske istorije. Osećaj podići pehar pred čitavom planetom je neprocenljiv. Presrećan sam i ponosan na sve drugove iz reprezentacije i naravno Veljka Paunovića koji nas je okupio i naterao da damo svoj maksimum.“

ES: Šta je tebe konkretno najviše inspirisalo na Novom Zelandu?

„Definitivno naši navijači, koji su nas bodrili bez predaha i bili naš 12. igrač. Naravno inspiracija je uvek bitna kada su ovako velika takmičenja u pitanju a mi smo je imali na svakom koraku, odnosno pred svaki meč. Podrili su nas i nakon poraza od Meksika i verovali u nas, a mi smo njima i celoj Srbiji omogućili da se raduju i slave.“

 ES: Najavljivao si na konferenciji za novinare pred put za Novi Zeland da očekuješ medalju na Svetskom prvenstvu i da veruješ da će biti zlatna. Da li si zaista verovao u to?

„Jesam. Možda je sve to delovalo i preambiciozno ali na kraju ispostavilo se da je realno. Ne želim da me pogrešno shvatite ali verovao sam u stručni štab i moje saigrače s pravom. Dali smo maksimum i igrali timski i što je najbitnije pokazali da možemo da se izdignemo i kada nas neće. Nismo gubili veru i nadu i to nas je na kraju izbacilo u prvi plan na Svetskom prvenstvu.“

ES: Rekao si da niste gubili nadu i kada vam je bilo teško. Šta smatraš pod tim, odnosno šta je prekretnica prema tvom mišljenju koja je ključ trijumfalnog finiša na Svetskom prvenstvu?

„Prekretnica je definitivno pogodak Šaponjića u 90. minutu protiv Mađara i tada smo bili sigurni da možemo do kraja. Jednostavno to je požrtvovanost svih u timu koja se odrazila kroz rezultat. Svi smo disali kao jedan i to je recept za uspeh.“

ES: Ko je prema tvom mišljenju najbolji fudbaler ovog Mundijalita?

„Mundijalito je definitivno obeležio Andrija Živković. Odlično je igrao i bio je glavni šraf ekipe. To što nije dobio zvaničnu potvrdu nije pitanje za mene, ali svakako mislim da je apsolutno zaslužio priznanje za najboljeg fudbalera šampionata.“

ES: Da li bi podelio neku anegdotu sa Svetskog prvenstva?

„Ufff... Izdvojiću jednu. Tokom noći osetio sam potrebu da pojedem nešto slatko. Bukvalno me je probudila želja za nečim slatkim. Ustao sam i onako sanjiv i otišao do sobe drugara iz reprezentacije i obuzela me je sreća kada sam ugledao Nutelu. Pojeo sam je vrlo brzo i vratio se na spavanje. Ne želite da znate s kakvim je izrazom lica izašao iz sobe.... Šta ću... pao mi šećer.“

ES: Kakvi su tvoji planovi u daljoj karijeri?

„Voleo bih da ostanem u Zvezdi i pokušam da osvojim „duplu krunu“. U Zvezdi ću ostati dok se ne pojavi ponuda koja je dobra za klub i mene, jer i ne želim da odem u bilo koji klub u kojem bih bio rezerva. Mlad sam, želim da se dokazujem i budem konstantno među stativama jer samo tako mogu da napredujem. Još jednom ću naglasiti da sam u Zvezdi i da mi je želja da u njoj ostanem.“

ES: Za kraj, kako si doživeo doček na Gradskom trgu u Negotinu?

„Imao sam tremu... Nisam verovao da će doći toliko ljudi zbog mene... Hvala svima. Nešto najlepše je proslaviti i podeliti sa svojima uspeh. Drago mi je da su me dočekali i da smo zajedno proslavili veliki uspeh za srpski sport. Presrećan sam i nadam se da će Negotin imati prilika da na Gradskom trgu proslavi još mnogo toga.“ – završava razgovor za ES portal Rajković.

Zlatni Krajinac morao je na put, ali je pokazao da i pored obaveza izdvoji vremena za svoje. Pre nekoliko meseci, kada je Peđa bio gost naše redakcije, govorio je o uspehu na Evropskom prvenstvu, nakon prethodnog intervjua u njegovoj karijeri dogodile su se nove pozitivne stvari. Najpre, postao je kapiten Crvene Zvezde, postao je A reprezentativac i osvojio je zlato na Svetskom prvenstvu za fudbalere do 20. godina... Šta je sledeće? Ima li još? Poznavajući temperament i ambicioznost našeg Peđe - naravno da ima! Pravi usponi tek slede! Peđa, srećno!

• < Prethodna
• Sledeća >