Saša Radulović, bivši ministar privrede Republike Srbije i sadašnji predsednik pokreta "Dosta je bilo - Restart" posetio je Negotin. Ekipa ES portala po saznanju da je u Negotinu obavila je razgovor sa Radulovićem o političkim idejama pokreta, ali i o njegovim iskustvima u vladi Republike Srbije.

Saša Radulović je nešto više od godinu dana na političkoj sceni Republike Srbije i iza sebe ima mnogo uspeha u Evropi i svetu. Radio je u nemačkom preduzeću SIEMENS, a u Kanadi je ostavio dubok trag jer je zajedno sa kolegama iz kompanije, osmislio arhitekturu i algoritme koji su obrađivali slike na serverima. Savetnik je Saveta Evrope, OEBS-a, GIZ-a, NALED-a, i Udruženja malih i srednjih preduzeća. 

Ekipu ES portala interesovala su pitanja koja se tiču njegovog iskustva u vladi naše države ali i o koracima i idejama njegovog političkog pokreta.

Šta je glavni razlog Vašeg napuštanja vlade Republike Srbije?

"Ja sam ušao u vladu da bih napravio neke preko potrebne promene. Ušao sam u vladu nakon poziva Aleksandra Vučića koga nisam poznavao do tada. Uzimajući u obzir da sam već duži vremenski period pisao o tome šta treba da se radi u Srbiji, govorim o pogrešnoj ekonomskoj politici Mlađana Dinkića, o greškama subvencionisanja, visokim porezima i naravno o javašluku i pljački u privatizaciji. Reforme znače uvođenje reda. Sve što sam predložio premijeru Dačiću i Aleksandru Vučiću bilo je navodno prihvaćeno, ušlo je u ekspoze premijera i to je bila zvanična politika vlade. Ja sam pisao ekonomski deo ekspozea Premijera Dačića koji je i pročitan u skupštini i već sutradan je bilo kao da se ništa nismo dogovorili. Od svega toga se vrlo brzo odustalo, dogovorene reforme su otpadale jedna po jedna, nije postojala volja da se bilo šta od dogovorenog sprovede. Naime, nastavilo se sa istom ekonomskom politikom Mlađana Dinkića, a to pokazuje i činjenica da je šef kabineta Aleksandra Vučića nekada bio šef kabineta Mlađana Dinkića. Reč je o Ivici Kojiću, koji je svoju karijeru započeo kao vratar u Narodnoj banci Srbije, zatim postao vozač Mlađana Dinkića, nakon čega je završio fakultet i onda odmah postao državni sekretar u Ministarstvu privrede i odmah posle toga šef kabineta Mlađana Dinkića. Ono što verovatno vaši čitaoci ne znaju da je Ministarstvo institucija sistema i niko ne može ministru da naloži šta da radi. Obično ljudi koji uđu u vladu i imaju neke dobre ideje popuste pod velikim pritiskom i onda rade ono što im se kaže. Ja nisam popustio nijednom i ministru ne možete ništa sem da ga otpustite, odnosno da ga vlada smeni. Tako da pet meseci praktično sam se „tukao” i borio sa Vučićem i uradio sam mnoge stvari na tom putu. Siguran sam da i sada kada bi mi se ukazala ista prilika odabrao bih da uradim isto. Jednostavno, stvari se ne mogu uraditi sa tribina već čovek treba da se bori da bi napravio bilo kakvu promenu." 

Već duže vreme spominjete da u Srbiji postoji parazitski sistem i da je parazit kod nas veći od domaćina… Ukratko objasnite čitalaštvu EAST SIDE portala?

"Partokratija je pojela Srbiju i naše društvo. Praktično ona crpi resurse iz svih segmenata našeg društva. Napravila je selekciju u kojoj najgori dolaze na površinu. Imamo u javnom sektoru 750.000 ljudi i od toga 493.000, kako je nedavno Kori Udovički objavila, u onom delu koji se direktno finansira iz budžeta a to su zdravstvo, školstvo, vojska, policija, državna administracija i imamo još dodatnih 250.000 ljudi koji rade u javnim preduzećima, odnosno društvenim i državnim firmama.  Umesto efikasne socijalne države, partije su razvile parazitski sistem uguravanjem preko 100.000 svojih stranačkih kadrova, sa mahom kupljenim diplomama, sa izmišljenih Univerziteta, na izmišljena radna mesta u javnom sektoru.  Mi nemamo višak lekara ili višak prosvetnih radnika ili višak operativaca u komunalnim preduzećima već imamo višak administrativnih i nepotrebnih radnih mesta gde se guraju partijski kadrovi. Upravo takvo partijsko zapošljavanje ljudi sa kupljenim diplomama, Srbiju to košta na godišnjem nivou milijardu evra, a ukupan budžet naše države je 8 milijardi evra. Na osnovu ovih statističkih podataka dobija se jasnoća problema i koliko i zbog čega Srbija propada. Umesto tržišta, partije su razvile burazersku ekonomiju, u kojoj određeni privilegovani privrednici i korporacije “spavaju u krevetu” sa vladajućim partijama, pa zahvaljujući tome ne plaćaju poreze, prave nekakve “dilove” sa javnim preduzećima, i rasipaju novac poreskih obveznika kroz suludu politiku subvencija.    Dakle, stvorena je država u kojoj sa jedne strane postoje pristojni građani - mali preduzetnici, radnici, poljoprivrednici koji plaćaju poreze i izdržavaju taj sistem, kao i lekari, profesori i onaj stručan deo javne administracije, koji vuku ceo javni sektor, a smanjuju im se plate; i sa druge strane postoje privilegovani - “biznismeni”, “investitori”, korporacije i partijska mašinerija, koji uništavaju zdravo tkivo. To je suština našeg problema i tome su doprinele sve partije koje si bile na vlasti do sada, bez izuzetka. Dakle suludo je smanjivati plate i penzije jer se i time praktično ubija ekonomija jednog sistema i jedne države i treba se okrenuti manjem bacanju para na subvencije i izlečenju od parazita i njegovog sistema koji preti da nas sve uruši. Demontaža tog parazitskog sistema nije komplikovana. To se radi tako što se uvede potpuna transparentnost, smanje nameti na rad i uvede progresivno oporezivanje, ukinu subvencije, otpuste partijski namešteni kadrovi, uvede univerzalna socijalna zaštita, ukinu zdravstvene knjižice, reformiše penzioni sistem. Rečju, da u Srbiju uvedemo red."

Da li možete da objasnite zašto su prema Vašem mišljenju subvencije pogrešne, odnosno štetne?

"Ne samo da su pogrešne, one su pogubne za našu privredu. Prosto rečeno, Srbija nema svoje pare i ona treba da uzme od nekog taj isti novac koji bi nekom dala.Subvencije su poklon, finansiran od strane poreskih obveznika, a taj novac nije novac ministra ni predsednika Vlade, pa da ga deli kako misli da treba. Uvek se postavlja pitanje u ekonomiji, kada nekom uzmete morate da uzimate od poreza i nekom drugom date, vršite tu raspodelu- Da li je šteta onome kome uzimate veća od koristi onemo kome dajete? Odgovor na to pitanje je nedvosmislen i jeste šteta je mnogo veća. Sada se prosto osvrnite oko sebe i kažite mi koliko nam dobro ide? Znači, cela domaća ekonomija koja plaća te poreze i daje subvencije umire. Tu je zaposleno 1.600.000 ljudi, a sa druge strane govorimo o stranim investitorima koji su jedva zaposlili 10.000 radnih mesta. Ovo upravo govori o srazmeri štetnosti subvencija. Mogu Vam navesti i primer, samo zamislite situaciju u kojoj imamo domaće proizvođače bojlera koji plaćaju svoje poreze i zapošljavaju ljude i iz tih njihovih plaćenih poreza daju se subvencije njihovim direktnim konkurentima da pored njih proizvodi bojlere i da praktično njih urušava. Takvom subvencijom vi urušavate jedan deo privrede da bi podigli nekog drugog. I na ovu situaciju se može postaviti jedno prosto pitanje koje glasi zbog čega partokratija pristupa ovakvim subvencionisanjem i zbog čega to radi? Odgovor je jasan, reč je o reketu. Partokratija uzima reket koji iznosi 30%.  Ne možete opterećivati domaće firme i građane i od njihovog novca kupovati radna mesta. Na subvencije država Srbija troši 700 miliona evra godišnje. To je neodgovorno i ekonomski štetno."

Kako treba da izgleda penzioni sistem u Srbiji?

"Sadašnji sistem je neodrživ i ako ga ne reformišemo, za nekoliko godina od penzija neće moći niko da živi. Neophodna je svoubuhvatna reforma penzionog sistema po ugledu na kanadski i australijski model, kojom bi se uvele dve kategorije penzija: socijalne i ekonomske. Sоciјаlnе pеnziје su zagarantovane svim grаđаnima stаriјim оd 65 gоdina, nezavisno od toga da li su, koliko, kada i gde radili, koliko su zarađivali, ili koliki im je bio prosek u najboljih deset godina. Dakle, država bi ovime obezbedila minimalnu sigurnost svim građanima u starijoj dobi, čak iako nemaju nijednu godinu staža, i one bi bile plaćene iz budžeta. Sа drugе strаnе, svi оni kојi uplаćuјu dоprinоsе zа pеnziје, bilо krоz drugi, bilо krоz trеći stub privаtnih pеnziоnih fоndоvа, imaće dоdаtnе еkоnоmskе pеnziје i tо оnоlikе kоlikо su nоvcа оdvојili. To je način da svi naši građani budu sigurni u svoju budućnosti i da se niko ne boji starosti."

Ukratko objasnite socijalnu zaštitu građana u Srbiji?

"Želeo bih da parafraziram deo romana Lava Tolstoja pre nego odgovorim na ovo pitanje: Sva uspešna društva liče jedno na drugo, dok sva neuspešna su neuspešna na svoj vrlo specifičan način. Mi smo jedno vrlo neuspešno društvo koje treba da pogleda drugo uspešno ne bi li saznali i uvideli kako oni to rade. Mi se snažno zalažemo za uvođenje univerzalne socijalne zaštite. To znači sledeće: u Srbiji bi ta pomoć danas mogla da iznosi 15.000 dinara mesečno po porodici, plus 5.000 dinara za svakog dodatnog člana porodice. Porodice sa tri člana bi primale 25.000 dinara. Porodice sa četiri člana, bi primale 30.000 dinara. Danas na sistem socijalne zaštite trošimo 150 milijarde dinara godišnje. To bi bilo dovoljno za pola miliona porodica sa 1.500.000 građana po univerzalnom sistemu. Ovakav univerzalni sistem zaštite sa druge strane oslobađa ekonomiju od vođenja socijalne politike. Socijalnom politikom se bavi država, ne privreda. Sa druge strane ako želimo da društvo pomaže onima koji nemaju, mora da prestane da pomaže onima koji imaju.Takođe, zalažemo se za uvođenje kategorija socijalnih penzija, za sve one koji su navršili 65 godina i Ustavom zagarantovanu zdravstvenu zaštitu građana, što u prevodu znači da overavanje zdravstvenih knjižica mora postati prošlost."

Da li se slažete sa konstatacijom mnogih potencijalnih investitora u Srbiji da je pokretanje biznisa u našoj zemlji poput noćnih mora? Da li su razlozi možda u tome, što administracija ne pruža dovoljno validnih informacija, visoke kamate u bankama, propisi i zakoni, nedovoljno stručan kadar?

"Naravno, i sve navedeno je tačno. Visoki porezi na doprinose su glavni problem naše države. Oni iznose preko 60% na zarade i to je glavni generator sive ekonomije. Ti  porezi su nerazumni. Očekivati od nekog da zaradi 300 evra i od toga 60% da državi je nerazumno. Kažite mi jednog molera koji radi tako što plaća porez? I kada bi hteo propao bi sutra i bio bi apsolitno ne konkurentan. Treba uvesti progresivne poreze na osnovu zarade. Zakoni su ili loši ili se ne sprovode. Administracija je spora i neefikasna. Ne postoji pravna sigurnost. U Srbiji postoji samo haos, zato što Aleksandar Vučić jedino u haotičnoj državi može da ostane na vlasti. U uređenom sistemu on ne ume da funkcioniše, a uređeni sistem je sinonim za povoljan poslovni ambijent. Cilj reformi za koje se zalažemo jeste ekonomski rast koji će poteći prvenstveno od domaće privrede. Zato je potrebna regulatorna reforma i giljiotina propisa. Smаnjеnjе prоcеdurа i brоја dоkumеnаtа kоје su nеоphоdnе dа bistе rеgistrоvаli prеduzеćе, plаtili pоrеzе, priјаvili rаdnikа, dоbili priklјučkе zа vоdu ili struјu, pоrоdilје dа dоbiјu pоrоdilјsku nаdоknаdu, ili priјаvili tеk rоđеnо dеtе. Svаčiје vrеmе је drаgоcеnо. Grаđаni nе pоstоје zbоg birоkrаtiје, i nе smејu dа gubе vrеmе sаkuplјајući dоkumеntаciјu, uvеrеnjа, dоzvоlе, pоtvrdе, čеkајući u rеdоvimа ili čеkајući nа nеki dоkumеnt pо nеkоlikо mеsеci. Аdministrаciја mora da komunicira među sobom, mоrа da napusti pečat i papir, i mora da budе zаsnоvаnа nа еlеktrоnskој uprаvi."

Zbog čega se pristupa tajnim ugovorima koje Vi spominjete, zbog čega Zakon to dozvoljava?

"Tajni ugovori se finansiraju javnim, odnosno našim novcem. Vlada kao jedna ugovorna strana i korporacija sa kojom sklapa taj ugovor saglase se da on bude tajan da bi sprečili kritički sud javnosti da su pregovori loše i neodgovorno vođeni, da bi prikrili ekonomsku štetnost po poreske obveznike i državu, i da bi prikrili korupciju. Mi, građani i poreski obveznici, ne znamo kome taj novac ide, niti za šta ide, što otvara prostor za sumnje da se oznakom tajnosti u stvari prikrivaju rasipanje našeg novca, prevara i korupcija. To mora da prestane. Javna vlast se vrši javno. Građani imaju pravo da znaju na šta njihov novac odlazi, a tajni ugovori ih drže u mraku. Postoji naša stara narodna izreka koja kaže “vampiri se boje svetla”. Moramo sve da ih izvedemo na svetlo."

 SAD, EU ili Rusija? Kojim putem ići ka stabilnosti naše REPUBLIKE SRBIJE?

"Veoma je bitno da shvatimo da u međunarodnim odnosima ne postoje prijatelji i neprijatelji. Postoje interesi. Potrebno je raditi stvari koje su u interesu Srbije, a u ovom trenutku to svakako jeste postupak pridruživanja EU. Mi želimo državu Srbiju koja će izgledati kao države u Zapadnoj Evropi. Postupak pridruživanja EU se sastoji iz pregovaranja, oni zastupaju svoje interese, Srbija svoje. S druge strane, činjenica je i da do sada nismo vodili računa o interesima Srbije, već smo prihvatali sve što nam EU stavi na sto. Isto tako je u pregovorima sa Rusijom u kojima imamo niz štetnih energetskih ugovora po našu zemlju.Moramo urediti državu bez toga da nas neko sa strane primorava na to. I naravno održavati što bolje odnose i sa Rusijom i SAD i sa svim ostalim međunarodnim činiocima, ali ne ulaziti u njihove međusobne konflikte."

Kakav način glasanja Vi konkretno podržavate? Da li podržavate narodni referendum koji je prisutan u Švajcarskoj?

"Vlast mora da se približi ljudima. Sama ideja o švajcarskom modelu za Srbiju nije efikasna ni izvodljiva, ali promena izbornog sistema je neophodna kako bi funkcioneri i nosioci javne vlasti bili odgovorni biračima. Jedino direktno izabrani predstavnici direktno odgovaraju građanima, umesto strankama. Zato na lokalnim izborima treba glasati i direktno za gradonačelnika, odnosno predsednika opštine. Narodne poslanike treba birati po kombinovanom sistemu - većinskom i proporcionalnom. Tako ćemo i njih učiniti odgovornijim građanima, a u Narodnoj skupštini će bi manje stranaka. Ono što je, takođe, od suštinskog značaja za povećanje odgovornosti izabranih predstavnika pred građanima, jeste i promena načina finansiranja kampanja i političkih aktivnosti. Izabrani predstavnici sada nisu odgovorni građanima, već strankama. A stranke, takođe, nisu odgovorne građanima, već finansijerima. I sve stranke se finansiraju sa istog “izvora”. Kada mnogo novca primate od nekoliko ljudi, to znači da od njih potpuno zavisite. Zato pokret “Dosta je bilo” primenjuje drugačiji model i finansiramo se isključivo od članarina i malih donacija većeg broja ljudi iz srednje klase. Tako ne zavisimo od tajkuna, već smo odgovorni samo građanima."

Levica ili desnica? Gde pripada pokret DOSTA JE BILO?

"Politički gledano, koncept levice i desnice je imao veliku važnost u 19. veku, polako gubio u 20. veku i mislim da se u 21. veku to već potpuno gubi. Takođe, mislim da koncept socijalne pravde nije rezervisan, nije monopol levice. Isto tako tržišna ekonomija, efikasnost i profit, nije stvar desnice. Trebalo bi da počnemo malo da govorimo o zdravom razumu i da je granica razdvajanja koju sada treba povući između privilegovanih i pristojnih ljudi. Pokret „Dosta je bilo” ne pripada ni levici ni desnici već ljudima zdravog razuma. Znači, ljude koji poštuju pravila i ljude koji izvlače privilegije iz sistema. Te privilegije uglavnom potiču od političkih elita koje upravljaju društvom i upravljaju u svoju ličnu korist, a ne u korist društva. Zatim potiče od velikih multinacionalnih korporacija, velikih banaka, koje koriste taj sistem za izvlačenje koristi za sebe i gde god su uspostavili monopol, radi se o nekoj privilegiji koju su dobili. Sa druge strane je ogromna većina stanovništva, pristojni ljudi, koji u tom sistemu samo pokušavaju da nađu neko mesto za sebe. Niko ne može da mi kaže da u jednoj porodičnoj firmi postoji klasni sukob između vlasnika i zaposlenog. Ja mislim da i vlasnik i zaposleni imaju iste interese i da vlasnici u malim porodičnim firmama rade više od zaposlenih. Tako da tu ne postoji ta podela, ali postoji linija razdvajanja između njih i velikih privilegovanih sistema koji koriste svoj položaj. Bitno mi je takođe da kažem, da ja nemam ništa protiv velikih multinacionalih korporacija i banaka, ali mislim da ekonomski i pravni sistem treba praviti za većinu. A ti veliki već imaju i resurse i znanje i sve ostalo što im treba da se snađu u takvom sistemu. Na žalost, na ovim našim prostorima, a i šire, sistemi su pravljeni za velike, a mali jedva sastavljaju kraj sa krajem."

Šta možete da poručite građanima Negotinske Krajine, kao i čitaocima našeg portala?

"Mora da se uvede potpuna transparentnost u javnom sektoru.I tome treba da se teži i na lokalnom nivou, ne samo državnom. To znači da svakog narednog meseca treba da se objavi koliko je tačno novca prethodnog meseca potrošeno iz budžeta, po svim budžetskim stavkama. Za svaku stavku da se da spisak pravnih i fizičkih lica koja su dobila novac i da se za svaki okači ugovor za koji dobijaju novac. To za sobom povlači da će prostor za korupciju značajno sužen pošto će svi građani moći da vide kuda ide novac. Druga tačka je da moramo da objavimo broj radnih mesta za ceo javni sektor, zatim koje su kvalifikacije potrebne za svako radno mesto i mora da se kaže kako se meri i na koji način sam radni učinak. Mora da se objavi i ko je danas na tim radnim mestima, dakle, ne ime i prezime, nego koju školu, odnosno koje zvanje taj zaposleni ima. Sve to je način da se izbegne partijsko zapošljavanje. Onda će se videti ko odakle dolazi, šta je završio i samim tim će se uvideti i potvrditi ona naša priča o velikom broju partijski zaposlenih danas. Kada pričate sa radnicima iz komunalnih preduzeća, sami će Vam reći koliko se ljudi nakotilo na administrativnim radnim mestima a da pritom sede po dvoje troje na jednoj stolici, te ih je po petnaest u kancelariji i sede jedni drugima na glavu. Dakle, osnov naše politike je da prvo nećemo praviti predizborne koalicije. Druga tačka je nećemo nikada praviti vlast, ako ne bude poštovan princip potpune transparentnosti. Tu neće biti nikakvog kompromisa. Još jedna veoma bitna stvar je da nećemo obećavati posao ljudima tako što ćemo ih partijski zapošljavati. Jako je bitno da postoje konkursi za zapošljavanje i na njima pobedi najbolji, bez obzira da li pripada nekoj stranci ili ne." 

• < Prethodna
• Sledeća >