Rober Stanojević, Negotinac koji stihovima isprepletanim realnim, emotivnim i pesimističkim gledanjem na život pokušava već godinama da prikaže svoju unutrašnju bol. Izdao je knjigu prepunu moderne proze jer kako i sam kaže "hartija trpi sve" pa i ove njegove teške stihove, teške rime predstavljene kroz "100 grama života".  

Pisanjem tekstova počinje da se bavi još sa svojih sedamnaest godina. Kroz njih se prožimaju ljubavne boli, životne "čarolije" i bunt jednog dečaka koji ne može biti srećan. Realnost ga je sputavala da dotakne vedrije teme i da njegovi stihovi budu osvetljeni "sunčevim zrakom" ali jedno mu realnost nije oduzela... Osmeh koji sa ponosom nosi. On tugu, bol, razdor i bunt umešno šalje na papir ali bez prestanka svojom pojavom širi optimizam bez trunke sebičluka. East Side portal, predstavlja dvadesetosmogodišnjaka koji svojim modernim stilom pleni svakog ko je pročitao makar jedan stih njegovih "100 grama života". 

"Još iz srednjoškolskih dana osetio sam potrebu da nešto nažvrljam u stihu na papiru koje sam sakupljao. Sećam se i svoje prve pesme posvećene tadašnjoj simpatiji. To je bila ljubavna pesma "Izgubljena" koja je ujedno i moj prvi ozbiljnije naškraban stih." - govori o svojim počecima Stanojević Robert.

ES: Dakle, tvoji početak ili bolje rečeno, tvoja inspiracija je bila ljubav?

"Može se reći, ali mnogo je još faktora uticalo na moje pisanje. Ne baš najbolje detinjstvo, problemi i ostale "životne čarolije"!" - uz osmeh i popriličnu dozu sarkazma odgovara Robert i nastavlja - "Zaista je puno toga u tom periodu bilo u mojoj glavi i kao klinac to nekud moraš da izbaciš. Guše te problemi a ti ih gomilaš u sebi i onda jednostavno pronađeš način da ih se bar donekle otarasiš. Ja sam odabrao put kreativnosti i sve satkao kroz tekstove koji se nalaze u ovoj, do sada, jedinoj knjizi."

ES: Da li još uvek pišeš i da li je u planu neki novi tekst?

"Da budem iskren, danas ne pišem toliko često, ali imam ili najbolje je reći uskoro ću sigurno imati dovoljno tekstova za još jedno izdanje. Ne žurim nikuda. Moji prvi tekstovi su nastali kao produkt problema i životnog sivila, te mi je pisanje bilo potreba da svoja osećanja prenesem na hartiju koja trpi sve. U planu je da napišem i autobiografiju u vidu romana... Materijala je koliko hoćeš ali je za tako ozbiljniji pristup potrebno dosta izdvojenog vremena koje ja trenutno nemam." 

ES: Puno pozitivnih komentara i reči hvale dobijaš od onih koji su imali tu sreću da pročitaju tvoje tekstove. Kako zapravo gledaš na to? Da li ti i to daje dodatno motiva za dalje stvaralaštvo? 

"Svakako da pohvale imponuju i prijaju u svakom pogledu, naročito ako oni dolaze od stručnih ljudi i meni bliskih prijatelja. Motivacije i inspiracije mi ne nedostaje, dovoljno je da u jutarnjim časovima sretnem prosjaka i beskućnika i "dizna" za pisanjem se otvara." 

ES: Koliko misliš da može da ti se u budućnosti isplati pisanje?

"U ovim trenucima teško je predvideti budućnost pisaca, pesnika i umetnika u opšte. Čini se da smo odavno svedoci sunovrata pravih vrednosti. Počnimo samo od muzike koja je danas "IN", pa sve preko medija, i konačno da pesama, knjiga itd. Šta se ceni kod nas? Šta je na ceni u Srbiji? Umetnost je na niskim granama i nerealno je očekivati da će neko od toga profitirati. Uzeću za primer i na koji način sam izdao svoj prvenac... U bezuspešnoj potrazi za sponzorima uvideh da je pisanje tekstova manje interesantno za sve njih. Izdvojio sam 400 evra da bih izdao knjigu i apsolutno ni dinar nisam uspeo da dobijem za štampanje i izdavaštvo. Tužno je što je tako, ali treba biti realan jer ovde je teško napisati bilo šta, što bi trebalo da biti zanimljivo široj populaciji." 

ES: Ipak, želeo si svoju knjigu?

"Naravno, ali pre svega morao bih da se zahvalim jednom divnom gospodinu koji je bio moji glavni pokretač da ova knjiga nastane. Reč je o Vlasti Mladenoviću, inače uredniku i recezentu moje knjige. Mladenović me je više puta pokušavao da ubedi da je knjiga jedini način do svoj talenat prenesem i donesem u javnost. "

ES: Tvoja prevelika želja za knjigom je očito postojala i ranije, ali su finansije uticale na konstantno odlaganje nastanka tvog prvenca. Ipak, prvenac je tu, da li je vredelo čekati? 

"Ostareh čekajući! Šalim se. Naravno da je vredelo, ali mišljenja sam da sam sada mnogo zreliji u tom pogledu i da je ta knjiga možda baš u pravom trenutku i nastala." 

ES: Kroz razgovor si spomenu i to da se umetnost kod nas generalno manje ceni. Da li je tvoja poruka mladima da treba da odustanu od pisanja i krenu da se bave nekim unosnijim poslovima?

"Naprotiv! Poruka mlađim generacijama je da što je duže moguće neguju u sebi dete i što duže ostanu mladi, jer je to preduslov lakšeg hoda po životnim putevima. Uz to pisanje će im zaista pomoći, jer će tako reći šta imaju na mnogo kreativniji način. Kazivaće sreću, tugu, emociju... Pokazati da znaju da barataju terminima i te termine vešto upotrebiti. Nije sve u novcu... Nije ništa u novcu, jer da je tako pola sveta ne bi ni postojalo. Kreativnost pre svega!"

ES: Za sam finiš intervjua, čitaocima našeg portala podari neki tebi dragi stih koji si sam napisao.

"Kada stradaš u samoći, ja biću svetlo u mračnoj noći. Kad ti u srce ušeta tuga i počnu ti kiše, ja biću duga. Dok me na nebo ne odvede pruga srce kucaće za tebe, al makar imaj me za druga..." 

Robert Stanojević, najdarovitiji poetski prozaik koji se pojavio u Negotinu (kako ga je opisao Vlasta Mladenović) rođen je u Minhenu u Nemačkoj. Svoje detinjstvo provodi u Negotinu, gde završava i Negotinsku Gimnaziju u kojoj sa uspehom počinje da piše svoje prve tekstove. Posle dužeg perioda pisanja, uspeva da izda svoju prvu knjigu "100 grama života" i to 2012. godine skoro deceniju od svoje prve napisane pesme. Njegova poezija odiše posebnošću i izaziva emociju i pun doživljaj kod čitaoca. Ekipa ES portala toplo preporučuje Robertovih "100 grama života" uz obaveznu napomenu: "Osobe sa nešto slabijim srcem, neka pročitaju samo gram dnevno...Za svaki slučaj!"

• < Prethodna
• Sledeća >