Poezija je ono što se sanja, ono što se zamišlja, ono što se želi, i ono što se često dogodi. Poezija, to je stvarnije i korisnije ime života. – Žak Prever

Aleksandar Marković, pesnik i student, koji trenutno živi, radi i stvara u Beogradu, rođen je 1991. godine u Negotinu. Sam za sebe kaže da je: „pukovnik u ratu FIGHT FOR HUMAN WRONGS na frontovima u beogradskoj noći, rokenrol apostol i student elektrotehnike i računarstva”. Ovaj mladi pesnik, u razgovoru za ES portal, otkriva svoje snove i planove, šta ga inspiriše, ali i kako je baviti se umetnošću i pisanjem u Srbiji.

ES: Kada si kod sebe prepoznao ljubav i talenat za pisanje poezije?

"Nekoliko pesama me je sačekalo jedne noći kad sam se vraćao pijan i ubile su Boga u meni. Talenat je trebao da mi pomogne da se osvetim, međutim, pesme su ga šarmirale i pridobile, pa su me ponovo polomile. Onda sam jedne noći sačekao talenat kad se vraćao pijan, prebio ga i pesme su se zaljubile u mene.

Ne sećam se kad."

ES: Šta te inspiriše?

"Život, i sve ono što se u njemu dešavalo u poslednjih par hiljada noći."

ES: Kakvim temama se baviš u svojim pesmama i zašto baš njima?

"Uglavnom se te teme bave mnome, pa sam prinuđen da reagujem. Pre bih rekao da sam ja njihov pisac nego što su one moje pesme. Kad neko napiše pesmu, ona postaje svačija. Bilo da je u pitanju ljubav, drugarstvo, pijanstvo, politika ili hrana za pse."

ES: Da li čitas? Šta?

"Da, ovo je period intenzivnog čitanja. Trenutno završavam "Jarčevu obratnicu” Henrija Milera. Preporučujem svima koji apstiniraju i poste."

ES: Pošto mnogo čitaš, da li je neki pisac ostavio poseban utisak na tebe i uticao na tvoju poeziju?

"Poslednji pisac koji me je pomerio je Rejmond Karver. Pre njega je to bio Selin. Dok sam čitao Selina, imao sam osećaj da iz svake stranice izleće džinovska pesnica i iznova me nokautira i drži na nogama. To se zove pisanje. Karver me je uvek obarao na leđa, a njegova magija je što bih ga uvek pustio, iako sam znao da se prikrada. Pre Selina, Džon Fauls. I tako u nedogled.

U različitim epohama života bilo je raznih uticaja, ali definitivno su Hanter Tompson, Bukovski i Tom Vejts ljudi koji su uvek bili tu za mene, a koje nikad nisam upoznao. Ne znam kako su i koliko uticali, ali mislim da je ovo mnogo važnije."

ES: Kako se slažu programiranje i pisanje pesama budući da pripadaju potpuno različitim delatnostima?

"Jedno je egzistencijalno nametnuto, a drugo odmetnuto od egzistencije. Dve dimenzije između kojih je granica kreativna ravan."

ES: S obzirom na to da je stanje u našoj zemlji takvo kakvo jeste i da se kulturi i umetnosti ne pridaje mnogo značaja, da li mladi, neafirmisani pesnici imaju perspektivu u Srbiji?

"Imaju, ali samo ako nauče arapski, inače će Vlada Srbije morati da uveze arapske pesnike i plati porez na sve stihove koji se rimuju.

Ko god u Srbiji živi od pisanja uglavnom nema pojma da piše. No, poznajem mnoge koji pišu od življenja, i oni su sjajni. To je ono što ostaje. Oni su perspektiva srpske poezije, baš kao sočna jabuka ili sanduk crvu."

ES: Postoji li šansa da uskoro objaviš knjigu?

"Danas je objaviti knjigu teško koliko i kupiti kilogram istih u mesari ili na zelenoj pijaci. Teže je nabaviti pivo posle deset u centru Beograda. Kriterijumi gotovo da ne postoje i to je odvratno. Knjige su postale brza hrana sa rafa pored igračaka za pse. 

Šanse naravno postoje, sa određenim ljudima, i planiram da objavim zbirku pesama kad sazrim dovoljno da se ne kajem zbog toga ili kad okajem dovoljno da sazrim od toga. Samo ne želim da budem deo masovne estradizacije umetnosti. Pogađa me što je književnost postala deo šou biznisa. To je ono protiv čega je makar reč trebala da ustane i ostane."

ES: Za to vreme, gde naši čitaoci mogu da pročitaju ili čuju tvoje pesme?

"Nastupam često na poetskim večerima koje organizuju TROP AUTSAJDER i POEZIN. To su grupe divnih ljudi koje se angažuju i trude da afirmišu mlade pisce i pruže šansu književnosti izvan ustaljene metuzalemske književne sekte. Okupljanja nemaju formu dosadnih književnih večeri na kojima se grizu nokti, već su u pitanju žurke sa dobrom muzikom i dugonogim pesnikinjama. 

Objavljujem na društvenim mrežama, kad me pesme lepo zamole da ih objavim."

ES: Osim izdavanja zbirke pesama, kakve još snove, stremljenja i planove imaš za budućnost?

"Plan mi je da oženim ženu koju volim, a san da se ona uda za mene. Za sve ostalo me nije mnogo briga. Da bi danas postao slavan, moraš da budeš jako glup, a priča o lovi, dobrim kolima, bogatstvu, velikoj kući, rasnim psom u kavezu i tako dalje, mi je oduvek bila jako, jako dosadna. Dovoljno mi je što postojim da se snađem da živim i zbog toga volim život. 

Budućnost i ja smo i dalje na Vi, uvek sam bio na par čaša za šankom u boljem društvu od nje. Ne znam još koliko će me trpeti pre nego što se gadno dohvatimo. Možda joj pustim piće da je omekšam. To uvek upali."

ES: Možeš li, za kraj, našim čitaocima otkriti recept kako se piše pesma?

"Naravno. Potrebno je umutiti ženske nokte sa 200 grama zenica, preliti ih vinom, uloviti lisicu i pojesti lavu glavu.

To mi je jednom otkrila jedna veštica."

Dan kad je Sunce ostalo na zapadu

Sva moja rađanja

su siročad

koju sam ostavljao

po šankovima 

jutarnjem prevozu

i krevetima 

u kojima se ne sanja,

noć me je naučila 

sve što ne znam o meni,

tako prolaze 

izvetrela lica,

onih što me toče u raznim otrovima

pa nazdravljaju,

onih što ne smeju da se ubiju sami.

Šta prolaznici znaju o ubijanju?

Danas sam 

baš ispod nedelje 

pronašao spomenar jednog psa

sa tupim zubima

i u njemu tebe,

i par reči o hrabrosti,

dopisanih 

i Zaboravio sam da pokisnem

i žena.

Danas vetrim.

Sprema se nevreme

i pita Crnjanski:

gde si sad ti?

• < Prethodna
• Sledeća >